Domaća valuta svakim danom beleži neslavne rekorde - za odbranu dinara treba milijarda EUR

Za stabilnost dinara važno je da se povuče što više raspoloživiih deviza iz inostranstva. Dobro bi došao novac od prodaje Naftne industrije Srbije, nove pozajmice, ali i ranije odobreni krediti međunarodnih banaka, koji još čekaju na ratifikaciju u Skupštini Srbije. Sve u svemu, Srbija bi na taj način prikupila milijardu EUR što bi moglo biti dovoljno za stabilizaciju kursa. Vreme nije na strani slabog dinara i nelikvidne privrede, a svaki dan kašnjenja skupo se plaća.

U odnosu na jučerašnji (27. januar 2009. godine) dan dinar je još slabiji. I danas ima rekordno nisku vrednost. Srednji kurs evra iznosi 96,3388 dinara. Poslednjih dana od kako dinar pada izražena je jača tražnja za devizama na međubankarskom deviznom tržištu.

- Poslednjih nekoliko dana bilo je veće tražnje za devizama nego što je bila ponuda, pa bi bilo dobro da se mnogo više uradi na strani ponude, bilo da je to privatizacija, zaduživanje države ili zaduživanje privatnog sektora u inostranstvu. Očito je danas taj kapital u inostranstvu mnogo skuplji i ima ga mnogo manje nego pre nekoliko meseci - rekao je juče (28. januar 2009. godine) Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije.

Veoma je važno, kako je kazao guverner, da država "povuče" sva sredstva koja može, pre svega od privatizacije NIS i eventualnih drugih privatizacija, kao što je "Telekom". Zatim sredstva koja su odobrena Srbiji, a nisu povučena, od Evropske investicione banke, Svetske banke, EBRD, da se i "tako automatski poveća ponuda deviza, što bi sigurno doprinelo da se pritisak na dinar smanji".

- Ne postoji određena granica kursa koju NBS brani, a centralna banka i dalje će se truditi da ograniči prevelike dnevne oscilacije kursa. Devizne rezerve Srbije su stabilne i za sada nema potrebe da se povlači novac koji je Srbiji odmah na raspolaganju od ukupno odobrena 402 miliona na osnovu novog aranžmana sa MMF-om.

Ako bi Srbija povukla deo pozajmice od MMF-a, to bi značilo da postoji "finansijska rupa" koja mora da se zatvori, što sada nije slučaj - istakao je Jelašić.

Guverner je najavio da će 8. i 9. februara u Beogradu boraviti potpredsednik MMF-a, prvi put posle 20 godina, i da do tada sigurno neće biti zatraženo povlačenje pozajmice te međunarodne finansijske institucije koja bi se koristila za odbranu domaće valute. Na pitanje sa koliko deviza centralna banka može da interveniše na međubankarskom deviznom tržištu, kako bi zaštitila dinar, Jelašić kaže da limit, dogovoren sa MMF-om, još nije postignut.

Pojedini ekonomisti, međutim, smatraju da centralna banka ne treba da intervencijama na međubankarskom deviznom tržištu brani domaću valutu.

Mr Goran Nikolić, saradnik Privredne komore Srbije, naglašava da Vlada mora da realizuje koncesione aranžmane sa Svetskom bankom, Evropskom investicionom bankom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj, kao i kreditne linije sa nemačkom i italijanskom vladom. Na taj način bi u zemlju ušlo milijardu evra - ukazuje Nikolić.

S druge strane, plan Vlade o kreditiranju domaće privrede i građana podrazumeva da se banke stimulišu da povlače zajmove iz inostranstva tako što će jedan deo kredita po vrlo povoljnim uslovima obezbediti država. Nikolić ukazuje da je to važno kada država daje jedan deo kredita jer tako ukupna kamata postaje niža i prihvatljiva za zajmoprimca, dok se banke ponašaju komercijalno.

Prof. dr Miodrag Zec misli da bi guverner trebalo da "uspori" u odbrani kursa i da pusti da tržište odredi vrednost evra.

- Intervencijama se samo na kratko zaustavlja pad dinara, a troškovi prizemljenja su već preko milijardu evra iz deviznih rezervi. Trebalo bi da se smanje intervencije NBS i da kurs sam nađe svoju vrednost. Teško je reći šta je ravnotežni kurs, pogotovu ako ne bude bilo većih privatizovanih priliva. U svakom slučaju dok god postoje intervencije NBS, ne možemo govoriti o tržišnoj vrednosti - smatra Zec.

Iako stižu uveravanja da za sada nema potrebe da se povlači novac iz aranžmana sa MMF, postoji mišljenje da je sazrelo vreme da se razmisli da Srbija zatraži još jedan novi aranžman, tri puta veći nego što je trenutni.

(Napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 28. januara 2009. godine)