(Stefan Klotzli)
Iako robna razmena između Srbije i Švajcarske beleži stalni rast i u prvih deset meseci 2008. dostigla je 286,5 mil EUR, privrednici iz Švajcarske i dalje su nedovoljno zainteresovani za poslovanje u Srbiji. Naime, od 2000.godine do danas, Švajcarska je u srpsku privredu uložila oko 200 mil USD, ali grinfild investicija skoro da nije ni bilo, s obzirom na to da su preduzeća uglavnom kupovana na tenderu ili putem aukcije.
Investicije švajcarske privrede
Jedan od prvih i najvećih investitora koji se pojavio u procesu privatizacije bila je kompanija “Holcim”, koja je kupila cementaru u Popovcu.
Putem aukcije, švajcarske firme su kupile i Fabriku bakarnih cevi-Majdanpek i “Dušan Dugalić”-Batočina. Registrovan je i izvestan broj predstavništava švajcarskih firmi u Srbiji – Roche, Novartis, Nestle, 3M, ABB, Swiss Airlines i dr, a neke od retkih grinfield investicija su vezane za osnivanje i uspešno pozicioniranje, u šta spada početak rada Basler osiguranja, kao i značajne investicione aktivnosti farmaceutske kompanije PharmaSwiss.
O sveukupnoj poslovnoj saradnji, planovima, a posebno o neiskorišćenim mogućnostima, urednici eKapije razgovarali su sa Stefanom Klotzlijem, zamenikom ambasadora u Ambasadi Švajcarske u Beogradu, koji je upravo zadužen za ekonomska pitanja. Evo nekih detalja iz ovog, izuzetno zanimljivog razgovora.
- U Srbiji trenutno postoji oko 150 predstavništava švajcarskih firmi, od kojih su većina relativno male kancelarije, dok “velikih igrača” ima između 15 i 20. Interesovanje kompanija znatno bi se povećalo ukoliko bi postojao neki klub ili udruženje švajcarskih privrednika u Srbiji, jer bi oni potencijalnim investitorima prenosili svoja iskustva i utiske – rekao je na početku razgovora za ekapiju Stefan Klotzli.
Šta hvale, a šta kritikuju švajcarski privrednici
Klotzli napominje da Srbija ima dobrih potencijala za razvoj, ali da švajcarski privrednici smatraju da tržište nije dovoljno zrelo i da treba sačekati da se ono u potpunosti stabilizuje. Njihove kompanije, ukoliko posmatramo region Jugoistočne Evrope, najviše ulažu u Rumuniju i Hrvatsku.
- Privrednici koji posluju u Srbiji su uglavnom zadovoljni, posebno one najveće kompanije sa kojima Ambasada ima dobru saradnju. Naše privredno odeljenje pruža usluge privredi i informacije potencijalnim investitorima - objašnjava sagovornik eKapije.
Takođe, postoji instrument Vlade Švajcarske namenjen privrednicima, odnosno zemljama u razvoju, koji žele da izvoze u Švajcarsku i članice Evropske unije. Zahvaljujući SIPPO (Swiss Import Promotion Programme) proizvodi sedam srpskih kompanija našli su se na inostranim tržištima.
- Ukoliko želi da privuče strane investitore, srpska vlada mora da stvori pravni okvir koji realno funkcioniše i koji sprečava korupciju. Potencijalni strani partneri toga su svesni, a smeta im i glomazna birokratija, kao i komplikovane procedure za dobijanje dozvola – kaže Klotzli, napominjući da Srbija ide u pravcu prevazilaženja ovih prepreka.
Trgovina, donacije, podrška razvoju ...
Razvoj bilateralne robne razmene je bio dimamičan. O tome svedoči i porast izvoza od 57.4% u prvih deset meseci 2008. u odnosu na isti period lane. U tom periodu Srbija je izvezla robe u vrednosti od 84 mil USD, dok je uvoz bio vredan 202,05 mil USD, što je neznatno smanjenje u odnosu na prošlu godinu. Prema podacima iz Privredne komore Srbije, zabeleženi porast izvoza u Švajcarsku u tom periodu najveći je u odnosu na bilo koju drugu zemlju.
Švajcarska se svrstava među zemlje sa najvećom donatorskom pomoći Srbiji, koja je dostigla 115 mil EUR.
- Od 1991, dakle čitavih 17 godina, sprovodmo program tehničke i finansijske podrške Srbiji. Donacije su uglavnom bile namenjene energetskom sektoru, reformi i modernizaciji državne uprave i pomoći lokalnoj samoupravi, kao deo PRO Programa, obrazovanju i razvoju sektora srednjih i malih preduzeca.
(zgrada Ambasade u Beogradu)
Od 2000. godine Srbija je član švajcarske konstituence pri međunarodnim finansijskim institucijama, kada je Švajcarska, u vidu beskamatnog kredita, pomogla aktiviranje našeg članstva u MMF i Evropskoj banci za obnovu i razvoj, i podržala otpis 2/3 našeg duga u Pariskom klubu.
Stefan Klotzli, već godinu i po dana građanin Beograda
Kao i većina diplomata, Stefan Klotzli sa porodicom živi na Senjaku, i kaže da je za godinu i po dana, koliko je u našoj prestonici, veoma zavoleo Beograd. Dragi gost iz Švajcarske priznaje da mu nedostaju planine i sneg, ali je istovremeno itekako zadovoljan kulturnom klimom i dešavanjima u Beogradu, dok mu karađorđeva šnicla i šopska salata prijaju i leti i zimi.
- Skoro da ne propuštam koncerte u Beogradskoj areni i Kolarcu. Navikao sam se na gužvu, a kad želim da pobegnem od grada, odem do Ade Ciganlije.
Kada opisuje svoje nove sugrađane Beograđane, za njih kaže da su gostoprimljivi, maštoviti, impulsivni, osećajni, i – veoma snalažljivi.
