Miloš Kržić, direktor Toyota centra u Beogradu - Trebinjac u Lexusu

Hercegovac, poreklom. Tačnija odrednica - Trebinje. Ipak, pre podseća na Engleza. Tačnija odrednica – docent na Univerzitetu u Šefildu.

Džemper, košulja i kravata. Vodi računa o frizuri i mnogo pažnje poklanja garderobi. Vozi „leksus“, ali njime ne ide na skvoš, golf ili teniske terene. Tu je, baš, Hercegovac. Nije da ne voli sport ali ga, hajde da kažemo, ne upražnjava tako često. Pre će se opustiti u porodičnoj atmosferi sa ćerkicom. I čita. Kafanski rečeno “drogira se” stručnom literaturom.

Iako zna ko je Dučić, ne može se setiti nekog njegovog stiha, ali će vam zato kao od šale nabrojati pregršt pisaca knjiga o marketingu, poslovanju, prodaji i izdeklamovati probleme i savete koje su ovi autori napisali.

Miloš Kržić, direktor Toyota centra u Beogradu, stigao je u restoran Byblos pre nas i nije nam zamerio na kašnjenju. Iako će većina (zbog asocijacije na Engleza) pomisliti da smo pili čaj, razgovor smo počeli uz veoma dobro libansko vino.

Iako je ova asocijacija (u pozitivnom smislu) samo prvi utisak koji ostavlja, nije da nema nešto zapadnjačko. Ovaj, gledajući diplomu, mašinski inženjer se (do sad) oprobao na tri posla i promenio najmanje dve industrije. Uspešno je prodavao softverska i hardverska rešenja ovdašnjim kompanijama, (radio za slovenački INterTrade, potom za domaću IT komapniju - prim. eKapija) kasnije rukovodio u firmi koja je regionalni prodavac automobila (Verano Motors prim.eKapija), dok je danas zaposlen u internacionalnoj korporaciji.

“Prelazak u Toyotu je za mene bila kulturološka i poslovna razlika jer sam iz regionalnog lidera prešao u internacionalnu kompaniju, koja je uz to na šestom mestu prema proceni vrednosti brenda“, svedoči Kržić dodajući da se kompanija u kojoj radi pominje kao dobar primer u većini udžbenika koji za temu imaju uspešno poslovanje i marketing.

Ono što dodatno razlikuje njegovu firmu od drugih je činjenica da je, kako kaže, u internacionalnim kompanijama mnogo važnije da poštujete pravila poslovanja ili vrednosti firme i da živite te vrednosti nego da imate dobre rezultate. Najbolje je kad imate i jedno i drugo. Najgore kad imate rezultate, ali ne poštujete u dovoljnoj meri klijente, saradnike sa kojima radite ili se koristite nekim sredstvima koja nisu tržišna i legalna. To dugoročno ne daje dobre rezultate.

Kržić kao jedan od primera korporativnog upravljanja navodi knjigu „Toyota vej“ koja je bazirana na 14 principa, a zaposleni u ovoj kompaniji se, najčešće, pridržavaju pet principa. Prvi je respektovanje partnera, klijenata i zaposlenih u kompaniji, drugi princip je čelendž, odnosno stalna provera sebe, zaposlenih i konkurencije, dok je treći princip forsiranje timskog rada. Četvrti princip kog se pridržavaju zaposleni u ovoj kompaniji je “Kajzen filozofija“ koja proizlazi iz budizma i znači neprestano preispitivanje i usavršavanje procesa rada, pošto Japanci nemaju kratkoročnu već dugoročnu filozofiju poslovanja i zadovoljni su ako svakog dana naprave po milimetar pomaka.

Poslednji od ovih pet principa „Genči Gembucu” uči da se kad imate problem morate lično vratiti, sa bilo koje pozicije u kompaniji, do izvora problema, analizirati ga, otkloniti i nastaviti dalje. „To plastično znači da jedan od pet top menadžera iz Toyota Evropa može da dođe i razgovara sa mnom o najtrivijalnijim stvarima - polovnim automobilima ili problemu lagera - da na licu mesta čuje kakve probleme imamo, vrati se u centralu kompanije i na osnovu svega sprovede proceduru koja će doneti bitno poboljšanje u poslu. Kržić kaže da se ljudi u Srbiji mogu usprotiviti i reći da ne žele da im neko nameće tamo neku filozofiju, ali da ovi principi deluju sasvim logično. I daju rezultate.

Kriza u auto-industriji

Poznato je da svetska ekonomska kriza nije mimoišla ni automobilsku industriju. Tri najveća proizvođača automobila u Americi su i pre bili u problemima, a sada traže finansijsku pomoć od države. Kržić smatra da će, ako američka administracija pomogne ovim kompanijama, to stvoriti još veće probleme proizvođačima automobila u Evropi i Japanu jer će Amerika u tom slučaju zatvoriti tržište i, kako kaže Kržić, prekršiti osnovni princip kapitalizma - slobodno tržište koje vodi konkurentna borba...

„Zašto bi im davali pomoć ako će posle toga da puste slobodan uvoz automobila iz Evrope i Japana, koji je, najvećim delom do krize u njihovoj industriji i doveo. To će neminovno značiti još veće lomove u automobilskoj industriji jer kompanije sa ova dva područja najviše izvoze u Ameriku“, konstatuje Kržić.

S druge strane, tržište automobila u Srbiji je u poslednja tri meseca u padu koji nije, prvenstveno, uzrokovan svetskom krizom. Najdirektnije je na prodaju automobila, svedoči Kržić, uticala najava da će od januara 2009. biti ukinute carine na uvoz automobila. Ako tome dodamo pomenutu krizu ove industrije u svetu, ključna stvar za kompanije koje posluju u Srbiji biće kako će preživeti narednu godinu. Direktor Toyota centra u Beogradu smatra da će sve ovo dovesti do personalizacije prodaje automobila i do toga da se više ceni kupac pošto će ljudi u prodaji morati mnogo više da se trude oko njega. „U narednih pola godine pozicija kupca automobila u Srbiji biće nikad bolja“, prognozira Kržić.

Dok uz gutljaje libanskog vina završavamo ručak, Kržić nam poverava da još uvek živi u iznajmljenom stanu „iako je poodavno mogao da kupi svoj“, da novac najradije troši na putovanja, stručna usavršavanja i garderobu. Nema neku posebnu životnu maksimu koje se striktno pridržava, voli da kaže kako se vodi idejom „mnogo rada i svaki dan treba dati svoj maksimum”. Priznaje da je većinu dobrih osobina nasledio od oca i naučio od tasta kog koga voli da otputuje vikendom.

A onaj Englez s početka ručka? Ipak se na kraju opustio. Uostalom, nema i ne voli kišobran. Dobro smo pokisli do parkinga na kom nas je čekao „Lexus“.

poziv na pretplatu na