Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja i ministar ekonomije od marta 2011. godine - samo onaj ko ne radi, nikada i ne greši

Nebojša Ćirić (Foto: YouTube/screenshot)

Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, zadužen za privatizaciju i privredu, iz anonimnosti je izašao promovišući Zakon o besplatnim akcijama, za koje se prijavilo oko 5 miliona građana. Novinari su ga na tu temu citirali više hiljada puta.

On kaže da i usled ove globalne krize, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja ne odustaje od procene da će građani od besplatnih akcija dobiti oko 1.000 EUR.

Govoreći o privatizaciji preostalih firmi on naglašava da prema zakonu, privatizacija preduzeća mora da se završi do kraja godine, odnosno da do 31. 12. godine budu objavljeni javni pozivi za sva preostala društvena preduzeća.

Ćirić ističe da je u potpunosti svestan obaveza svog posla, kao i odgovornosti koje one nose.

- Samo onaj ko ne radi, nikada i ne greši. Izvesno je da ima preduzeća čija privatizacija nije bila najuspešnija, međutim najveći broj je onih preduzeća koja su uspešno prošla tranzicioni period i koje danas odlično posluju. Svaki potez, odnosno svaka odluka, ima pro i contra razloge, ali ono sto je uvek najvažnije jeste da pozitivni elementi u odnosu na negativne prevagnu – navodi Ćirić.

Nebojša Ćirić u žižu ovdašnje javnosti dospeo je nedavno, kada je imenovan za šefa novog tima Vlade Srbije za pregovore sa Gazpromom. S obzirom da je taj sporazum sa Ruskom Federacijom predstavljen kao najveći razvojni projekat za državu u narednih pola veka, time je Ćirić "gurnut" pravo u buduće "privredne čitanke".

Učestvovao je i u još jednom projektu od strateškog značaja za našu zemlju - posao sa kompanijom "Fiat".

- To je novi početak, ne samo za "Zastavu" i Kragujevac, već i za celu Srbiju.

Po obećanjima i retorici, reklo bi se pravi političar, ali Ćirić napominje da nije član ni jedne stranke, tačnije u Ministarstvo je došao kao nestranačka ličnost .

Rođen je u Boru. Otac, poreklom iz južne Srbije, majka iz Golupca na Dunavu. Ćirićevi roditelji upoznali su se u Beogradu na studijama, a karijeru su počeli u Rudarsko topioničarskom kombinatu "Bor". Ćirić napominje da je kao sin jedinac, kod mame imao velike privilegije, dok je tatin slogan bio - "Red, rad i disciplina".

- I evo ja se danas bavim privatizacijom RTB "Bora", koji je izuzetno značajan za opstanak ljudi u tom kraju. Emotivno sam vezan za taj proces. Nadam se da će ovaj treći pokušaj biti uspešan. Objavili smo Javni poziv za izbor strateškog partnera. Interesovanje je pokazalo nekoliko inostranih giganata. Moji sugrađani veruju da ću uložiti dosta napora da 5.000 zaposlenih i članovi njihovih porodica dobiju šansu da dobro zarađuju i ostanu u tom gradu.

Sa dvanaest godina se preselio u Beograd, završio je matematičku školu Mihajlo Petrović – Alas , četvrtu godinu srednje škole nastavio je u Londonu, gde je završio London School of Economics and Political Science.

- U Begrad sam se vratio 1996. godine. Nikada nisam imao želju da ostanem u Londonu.

Prvi posao, i to honorarni, Ćirić je dobio na Univerzitetu Braća Karić, gde je radio kao asistent makroekonomije. Kasnije radio u marketinškoj kompaniji "Ogilvy & Mather". Karijeru je zatim nastavio u Ekonomskom institutu, pa onda prešao u "Deloitte & Touche".

- Bio sam ditrektor sektora za konsalting, bavio sam se i privatizacijama. Radio sam za velike klijente kako domaće tako i inostrane. Zbog posla sam živeo u Banjluci, Makedoniji, Češkoj ...

Na mestu pomoćnika ministra za privatizaciju u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, a od 2008. godine na mestu državnog sekretara istog ministarstva.

Kaže da se nije plašio izazova koji donosi novi posao, ali se plašio predrasuda o državnom poslu kao činovničkom.

- Posao koji obavljam je izuzetno dinamičan, čak intenzivniju od rada u privatnoj kompaniji. Mnogo više radim nego ranije, imam veliki broj sastanaka, susreta sa investitorima, sindikatima, kao i sastanaka u cilju privlačenja potencijalnih ulagača u privredu naše zemlje, i naravno nezaobilazan deo posla su i mediji.

Jedna od privilegija državnog posla jeste i službeni auto, ali Nebojša Ćirić napominje da ipak više voli da se od tačke A do tačke B preveze motorom.

Umesto da se udobno uvali na zadnje sedište i upravljač prepusti vozaču, on radije "upregne" svoj Piaggio Beverly Cruiser 500.

Zadovoljstvo mu pruža i jedna vrsta sporta koja kod nas, bar za sada, ne uživa veliku popularnost. Reč je o snukeru, igri sličnoj bilijaru, koja je nastala u Engleskoj.

- Nekada je postojao jedan klub u Domu omladine gde sam sa prijateljima redovno igrao snuker, ali je nažalost zatvoren. Međutim, sada smo našli novu lokaciju, pa i dalje uživamo u ovoj zanimljivoj igri. Osim toga igram košarku i fudbal, kada za to, među mnogobrojnim obavezama, nađem vremena. Takođe, kao vatreni navijač Zvezde trudim se da ne propustam važnije utakmice.

Na pitanje šta je najbolji srpski izvozni brend, ko iz topa odgovara - Crvena Zvezda. Priznaje da joj trenurno baš ne ide najbolje, ali je siguran da je ta situacija, kao i ova kriza, samo trenutno stanje.

Kao i većina jakih muškaraca, priznaje da je slab jedino pred suprugom, koju je upoznao na Ekonomskom institutu.

- Lepota života je kada je poslovni i porodični aspekt jednako zasastupljen, kada se oni prepliću i nadopunjuju. Moja supruga je dobar sagovornik, ali što je izuzetno važno, ume i da sasluša. Takođe, profesionalno smo veoma bliski.... – dodaje Ćirić.