|
Čitavu deceniju Aleksandar - Saša Đorđević bio je sinonim za uspeh ne samo košarke, već i ovdašnjeg sporta uopšte.
Jedan od najboljih i definitivno najomiljeniji igrač sa ovih prostora, već izvesno vreme je van sporta koji ga je proslavio. Trenutno je okrenut privatnom biznisu i humanitarnim aktivnostima, budući da je i ambasador UNICEF-a. U intervjuu za Ekonomist magazin govori o problemima sa kojima se domaći sport suočava pre svega u pokušaju da obezbedi stabilne izvore finansiranja, privatizaciji naših najvećih sportskih kolektiva Crvene zvezde i Partizana, ali i o globalnoj finansijskoj krizi i njenom uticaju i na najveće svetske sportske brendove.
Evidentno je da će se globalna finansijska kriza osetiti i u vrhunskom sportu, čak i najbogatiji klubovi već smanjuju budžete. Kako, u tom smislu, vidite trenutnu situaciju?
Aleksandar Đorđević: Sasvim sigurno je da će se u narednom periodu globalna kriza odraziti i na vrhunski sport. S druge strane, možda je to šansa za “prave” da isplivaju. Sada će biti mnogo teže doći do unosnih ugovora, ne samo u košarci već generalno. Igračima i menadžerima biće znatno komplikovanije, jer mnogo je svetskih klubova koji su gubitaši. Dakle, neće više biti rasipanja novca i nerealno visokih ugovora, već će svako dobiti onoliko koliko zaista vredi. Takva situacija biće teška pre svega za osrednje igrače i klubove, ali mislim da pravi kvalitet i rad moraju doći do izražaja.
Da li, prema vašem mišljenju, mogu biti ugroženi i veliki klubovi i najpoznatija sportska imena?
A. Đorđević: Veliki klubovi i veliki brendovi će preživeti, ali svakako će biti gašenja klubova. Izneću neke primere. U italijanskom košarkaškom prvenstvu već su se ugasila dva kluba. Jedan od njih je Kapo D’Orlando koji je imao sjajnu sezonu, konstantno ispunjenu dvoranu za 12.000 gledalaca, predsednika strastvenog radnika i zaljubljenika u košarku. Sada su izbačeni iz takmičenja jer nisu uspeli da regulišu poreske obaveze. Istu sudbinu iz istih razloga doživeo je i Napulj.
Čitam, takođe, da su i u drugim sportovima, poput fudbala, u dugove zapali i neki veliki klubovi. Slavni Liverpul je dobar primer za to. Tu su investirali veliki američki fondovi i vlasnici su američki biznismeni koji su u sistemu koji je doveo do čitavog ovog kolapsa. Biće tu sigurno još iznenađenja, ali mislim da su institucije poput Real Madrida, Barselone, Milana, Juventusa na stabilnim osnovama upravo zato što su nadrasli status sportskog kolektiva i postali institucije.
Poslednjih nekoliko godina živite i radite u Italiji, da li, ipak, očekujete smanjenje budžeta čak i u slučaju giganata koje ste pomenuli?
A. Đorđević: Do toga neizbežno mora doći. Pogledajte, recimo, Čelsi. Vlasnik kluba Roman Abramovič odvojio je svega deset miliona funti za predstojeći prelazni rok, a znamo da je za njega ranije i suma od 140 miliona funti bila prava sitnica. Zato i kažem da će opstati samo oni koji imaju istinski kvalitet, neće biti više “ludačkih ugovora”, niti će menadžeri moći da uslovljavaju prelaske igrača iz kluba u klub astronomskim obeštećenjima.
Iskreno, mislim da je bilo nerealno, čak i u domenu naučne fantastike, da se za jednog igrača plaća po 50-60 miliona evra. Toga više neće biti, klubovi će mnogo više voditi računa o svakom utrošenom evru, oslanjaće se na finansijske stručnjake.
Kako će sami igrači, naviknuti na enormno visoke ugovore, prihvatiti novonastalu situaciju?
A. Đorđević: Oni koji imaju dugogodišnje ugovore biće prinuđeni da prihvate revizije kojima će biti smanjene osnovice. Ono što klubove može da izvuče iz ove prilično neprijatne situacije je premiranje za ostvaren rezultat. Smatram da će to biti motiv i za same sportiste. Klubovi će smanjivati bazne ugovore, a povećavati bonuse i nagrađivati samo istinske šampione.
Dakle, ukoliko pobediš, vlasnik će biti u poziciji da isplati novac koji će doći ili kroz prolazak u plej-of ili samu dužinu takmičenja. Čini mi se da je to jedan ispravan sistem kojim bi trebalo da se rukovode sportski kolektivi. Lično, kroz karijeru vodio sam se sličnim principom, nisam odlazio u klubove koji su mi davali više novca, nego sam birao grad u kome ću živeti i na kraju kroz rezultat dobijao određene bonuse.
Ovdašnji sport je i bez globalne krize imao prilično poteškoća sa finansiranjem. Šta učiniti da se ionako alarmantna situacija dodatno ne pogorša?
A. Đorđević: Mislim da su sportski savezi i klubovi previše oslonjeni na državni budžet. Ono što nama kao maloj zemlji, bez obzira na sportsku genetiku koju posedujemo, da tako kažem „seče noge“ jeste to što je medijska globalizacija potpuna. Ja u svom domu u Beogradu ili Milanu gledam iste sportske događaje kao i čovek u Londonu, Los Anđelesu ili Pekingu, jedino je vreme prenosa različito. Hoću da kažem da više nismo okrenuti domaćem sportu jer je globalizacija učinila da gledalac želi da vidi najbolje.
Naš sport u ovom trenutku uglavnom nije na tom nivou i otuda i manjak interesovanja i kod sponzora. Moramo uložiti u individualne sportove, pre svega u tenisere, plivače i strelce koji mogu da ostvare vrhunski rezultat.
Dugo se priča o donošenju zakona o sportu i u tom kontekstu o privatizaciji sportskih klubova. Zašto donošenje ovog zakona toliko kasni i da li njegovo usvajanje može popraviti situaciju?
A. Đorđević: Sasvim sigurno da će njegovo usvajanje popraviti situaciju već samom činjenicom da će svi morati da ga se pridržavaju. Što se tiče kašnjenja, ono je uzrokovano nedostatkom dobrih, pametnih predloga.
Dosadašnji predlozi bili su uslovljeni različitim političkim okolnostima. Smatram da postoji kvalitetan tim koji može da napravi dobar zakon, a i vreme je da se u sportu generalno okrenemo struci, ljudima koji znaju šta znači sport i kako se postižu dobri rezultati. Iskreno govoreći, Zakon o sportu kasni upravo zbog pitanja privatizacije klubova, a ona se u suštini svodi na privatizaciju dva najveća sportska društva, Crvene zvezde i Partizana. To je svima jasno i tu se pravi postavka zakona koja odgovara jednoj ili drugoj poslovnoj kombinaciji koja će iz toga proisteći.
Vratiću se košarci
Kada vas ponovo možemo očekivati u košarci?
A. Đorđević: Nakon trenerskog posla u milanskom Armani džinsu napravio sam podužu pauzu. Eventualni angažman zavisiće od ponude, ali načelno mogu reći da očekujem da se košarci vratim vrlo brzo. Da li će to biti u svojstvu trenera ili sportskog radnika, u ovom trenutku ne mogu da kažem. Za sada su porodica i privatni posao u prvom planu.
poziv na pretplatu na  - www.emportal.co.rs
|
