|
Ostvareno vlasništvo nad akcijama je trajno i prenosivo nasledstvom, poklonom ili prodajom. U osnovi akcionar ima na raspolaganju dve opcije – da zadrži akcije u svom posedu ili pak da ih otuđi.
Ukoliko vlasnik zadržava akcije u posedu, čuva ih, njihova vrednost zavisiće od niza faktora, a prvenstveno od uspešnosti poslovanja samog društva. Akcionari društva po osnovu akcija mogu ostvarivati i periodične prihode u obliku dividende, a u zavisnosti od rezultata poslovanja i volje samih akcionara izražene kroz odgovarajuću odluku skupštine društva.
Nominalnu vrednost akcije predstavlja vrednost koju akcija dobija prilikom izdavanja i koja kao takva nije promenljiva. Sa druge strane knjigovodstvena vrednost predstavlja vrednost akcije iskazanu kroz odnos knjigovodstvene vrednosti kapitala i ukupnog broja emitovanih akcija i menja se u zavisnosti od promena u vrednosti kapitala. Treća vrednosna kategorija – tržišna vrednost akcija međutim menja se nezavisno od nominalne i knjigovodstvene vrednosti, i predstavlja odnos koji valorizuje uslove ponude i tražnje u određenom trenutku na tržištu.
Na tržištu se događa neka vrsta "glasanja" akcionara o poverenju menadžmentu. Naime, ako je uprava uspešno vodila kompaniju koja, zahvaljujući tome, ostvaruje dobre poslovne rezultate, ima profit i lepu prespektivu, raste želja investitora da kupe akcije te kompanije. Ta želja iskazuje se na tržištu nalozima za kupovinu akcija.
Sa druge strane, postojeći akcionari se uzdržavaju od prodaje akcija, jer očekuju ne samo dividendu nego i rast cene akcija i tako rast vrednosti svoje imovine. Odnos na tržištu akcija, koji pokazuje veću tražnju od ponude je istovremeno i izraz zadovoljstva načinom vođenja kompanije.
Suprotno, masovna prodaja akcija znači da s poslovanjem kompanije nešto nije u redu. Tako se tražnja za akcijama te kompanije ne pojavljuje na visokom nivou, što sve zajedno dovodi do pada cena akcija na tržištu. Odnos koji za rezultat ima na tržištu veću ponudu od tražnje predstavlja i svojevrsni izraz nepoverenja prema rukovodstvu kompanije odgovornom za loše rezultate poslovanja.
Priča o tržišnoj vrednosti akcija logično nas dovodi i do druge opcije koju akcionar ima na raspolaganju – otuđenje akcija. Kada je reč o akcijama otvorenih akcionarskih društava, za koje postoji zakonska obaveza trgovanja na organizovanom tržištu – berzi, akcionar njihovu prodaju može realizovati samo u skladu sa propisima kojima je regulisano tržište hartija od vrednosti, i pravilima i procedurama definisanim od strane organizatora tržišta.
Pored tržišnih mehanizama koji podrazumevaju prodaju akcija uz naknadu kupoprodajne vrednosti, otuđenje akcija moguće je i putem besteretnih ugovora. U tom smislu akcionar može svoje akcije da pokloni, što se čini ugovorom o poklonu overenim u sudu, koji predstavlja osnov prenosa vlasništva na drugo lice po osnovu poklona.
Akcije se mogu koristiti i kao predmet zaloge, što se, takođe, sprovodi posebnim ugovorom i radnjama u Centralnom registru. Založena stvar, međutim, ne prenosi se direktno na držaoca zaloge u slučaju neizmirenja ugovorne obaveze, već se prodaje na tržištu, a ugovorna obaveza izmiruje novcem dobijenim od prodaje založene stvari.
(Napomena: tekst je preuzet iz knjige "Uvod u berzansko poslovanje" - Beogradska berza)
Pogledajte i druge dokumente u rubrici Hartije od vrednosti > vesti
|
