|
Stranim ulagačima su najprivlačnije one opštine koje imaju dobru infrastrukturu, brzu administraciju, kao i inicijativu i strategiju razvoja
Najatraktivnije opštine u Srbiji za strane investitore su Inđija, Zrenjanin i Vranje, a slede Subotica, Kragujevac, Loznica, Lapovo i Svilajnac, ističe za Biznis Aleksandar Miloradović, portparol Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA).
Miloradović kaže da takve opštine izdvaja dobra infrastruktura, brza administracija, kao i inicijativa i strategija razvoja.
- Na prvom mestu je svakako Inđija, koja je prva krenula sa privlačenjem investitora, ali i najdalje stigla. Slede Zrenjanin, Vranje i Subotica, a sada, zbog "Fiata", i Kragujevac. Pomenuo bih i Loznicu, Lapovo i Svilajnac. Sve te opštine nisu samo dobro geografski pozicionirane, nego se mogu pohvaliti i efikasnom, proaktivnom administracijom, koja se trudi da skrati procedure. Razgovori sa investitorima vode se partnerski i planira se na duži rok. Prirodno je da svaki ulagač traži pouzdanu lokalnu vlast, koja bi mu olakšala poslovanje - kaže Miloradović.
Da su srpske opštine atraktivne za strane investitore, potvrdio je nedavno i Črtomir Špacapan, direktor Regionalne razvojne agencije severne Primorske iz Nove Gorice. Špacapan je istakao da slovenački proizvođači auto-delova, usled svetske finansijske krize, planiraju da deo svoje proizvodnje prebace na srpsko tržište.
U izjavi za Biznis Špacapan kaže da se u Sloveniji već "šuška" da će sedam fabrika automobila prebaciti deo proizvodnje u bivše jugoslovenske republike, a najpre u Srbiju.
- Razlozi za takav potez mogu se pronaći u nižim troškovima radne snage i blizini dveju zemalja. Kad kažem da od Srbije i njenih opština zavisi da li će veliki deo toga stići na njene prostore, pre svega mislim na zemljište, ukoliko bude ponuđeno po realnim cenama, i, naravno, na infrastrukturu - kaže Špacapan.
S njim se slaže i Miloradović, koji kaže da se u Sloveniji smanjuju proizvodni troškovi, jer su se efekti finansijske krize osetili jače nego u Srbiji.
- Na slovenačkom tržištu drastičnije se osetila ekonomska kriza. S obzirom na to da je njihova ekonomija manja od naše, negativni uticaji su izraženiji. Normalno je da sada žele da kompenzuju te gubitke kroz alternativu u poslovanju. Naše prednosti upravo su niži troškovi radne snage, ali i to što nam je radna snaga školovana. Možemo da se pohvalimo trećom generacijom radnika iz automobilske industrije u Kragujevcu. Bitno je i što je Srbija u regionu, a ipak van Unije.
Slovenci dolaze
Investitori iz Slovenije verovatno računaju i na poreske olakšice naše vlade. Jer, doprinosi su niži, porez koji mora da se plaća državi takođe je niži nego u Sloveniji. Ukoliko investitor bude otvarao neki pogon, on može da aplicira za razne programe, kao što ima SIEPA, gde se po otvorenom radnom mestu dobijaju određena sredstva. Slovenci su to koristili i pre finansijske krize. "Gorenje" je to uradilo u Valjevu, a "Mercator" u Pazovi - kaže Aleksandar Miloradović iz SIEPA-e.
Prema podacima SIEPA, u 2007. godini Srbija je izvezla u Sloveniju robu u vrednosti 408.985 USD, a uvezla 696.628 USD. Iz Srbije je put Slovenije, u prethodnoj godini, najviše izvoženo ploča, limova i legura od aluminijuma, toplo valjanih, kao i livenih proizvoda. S druge strane, iz Slovenije smo najviše uvozili lekove za maloprodaju, veš mašine i hartiju za pisanje.
(poziv na pretplatu - magazin "Biznis" (www.biznisnovine.com)
|
