(BIZNIS) Vesna Miljković, generalni direktor IPM "Zmaj" - sitna mehanizacija umesto kombajna

Vesna Miljković

Ukrupnjavanje zemljišta je potislo kombajne, tako da smo se opredelili za proizvodnju lake poljoprivredne mehanizacije, sistema za navodnjavanje "kap po kap", a obnovićemo i proizvodnju poljoprivrednih prikolica i berača za kukuruz iz bivšeg programa "Zmaja". Očekujemo da ćemo ih plasirati i na strana tržišta, kaže Vesna Miljković, generalni direktor Industrije poljoprivrednih mašina "Zmaj".

U kakvom je stanju bio "Zmaj" kada je privatizovan i čime će se u budućnosti baviti?

- IPM "Zmaj" su nakon privatizacije dočekali veliki gubici iz ranijih godina, koji su prevazilazili ukupnu vrednost imovine, kao i permanentna blokada računa od 1995. godine. Zatekli smo neadekvatan broj zaposlenih po broju i kvalifikaciji. Tadašnja proizvodnja kombajna nije imala tržište, što je dovelo do nerentabilne proizvodnje. Obračunati nivo zarada tada je višestruko nadmašivao ukupne prihode "Zmaja" u poslovanju.

Trenutno se proizvodi laka poljoprivredna mehanizacija, prilagođena potrebama našeg tržišta i sistema za navodnjavanje "kap po kap". U budućnosti očekujemo da ćemo naše proizvode plasirati i na inostrana tržišta, a da će se potreba za našim mašinama povećati i u zemlji.

Da li ispunjavate tenderske obaveze u vezi sa proizvodnjom poljoprivredne mehanizacije?

- "Zmaj" ispunjava sve obaveze preuzete ugovorom i zadržao je proizvodnju poljoprivredne mehanizacije. Pre svega, trebalo je sprovesti finansijsku konsolidaciju kao preduslov za bilo koju ozbiljnu proizvodnju. Modernizacija proizvodnje, prilagođavanje tržištu i moderno upravljanje, uz energetsku efikasnost, bili su naši glavni zadaci kada smo ušli u fabriku. Ispitali smo i tržište i uvideli koje su njegove potrebe.

Zašto "Zmaj" više ne proizvodi kombajne?

- U ovom trenutku ne proizvodimo, na primer, kombajne, jer ne postoji više tržište u Srbiji za te tipove mehanizacije - zemljišni posedi se ukrupnjavaju, potrebne su jače i savremenije mašine koje se proizvode u pet zemalja u svetu i ne postoji potreba za ovim starim proizvodom. Sa druge strane, naš tim stručnjaka je procenio potrebe tržišta i u zemlji i u okruženju i napravio plan proizvodnje koja ima kupca.

Šta sada predstavlja baznu proizvodnju "Zmaja" i u kojim količinama?

- U ovom momentu, to je proizvodnja sitne poljomehanizacije, tipa tanjirača i slično, rezervnih delova za poljoprivredne mašine iz bivšeg "Zmajevog" proizvodnog programa, kao i svih delova, sklopova i konstrukcija vezanih za metalsku struku. Urađene su pripreme za početak proizvodnje poljoprivrednih prikolica, a potom i berača za kukuruz iz bivšeg "Zmajevog" proizvodnog programa.

U međuvremenu, a na bazi iskustava koja smo tokom devedesetih stekli u kooperaciji sa jednim proizvođačem iz Ukrajine u proizvodnji sistema za navodnjavanje, razvili smo program za proizvodnju tifona i sistema za navodnjavanje po sistemu "kap po kap". U ovoj proizvodnji vidimo veliku šansu za "Zmaj", ali i za srpsku poljoprivredu.

Koliki ste prihod ostvarili u prvoj polovini ove godine od prodaje mehanizacije i da li imate značajnije prihode od, na primer, rentiranja ili prodaje zemljišta ili prostora?

- Modernizacija tehnike i velika ulaganja, kao i finansijska konsolidacija koja je sada privedena kraju, omogućiće nam da prihodi u drugoj polovini godine budu na značajno višem nivou. Ovim je stvorena mogućnost da u drugom polugodištu proizvodnja i prihodi od nje budu prioritet. Prihodi od zakupa i rentiranja su zanemarljivi, najpre zbog stanja objekata, a zatim i zbog ugovornih obaveza kupca kapitala.

Kako 70 radnika može da obavlja posao za 700?

- U prvom mesecu posle privatizacije za socijalni program dobrovoljno se prijavilo tri četvrtine radnika. Posle uspešnog završetka ovog procesa, što je podrazumevalo isplatu dogovorene otpremnine, kao i svih zaostalih dugovanja prema radnicima, racionalizovali smo proizvodnju i prilagodili je svetskim standardima. "Zmaj" više nije socijalistički nerentabilni džin, već fabrika koja ispunjava sve obaveze i proizvodi prema potrebama tržišta. Mi smo tek na početku i do sada smo više ulagali u sam proces proizvodnje, rekonstrukciju pogona i edukaciju ljudi. Ono što nam sledi, jeste povećanje proizvodnje, ali i zapošljavanje novih ljudi. Važno je i da su svi radnici zadovoljni, a u poslednje vreme nam se dešava da bivši zaposleni dolaze i pitaju da li bi mogli da se vrate na posao. Oni će, u svakom slučaju, imati prednost, pošto ovih dana raspisujemo konkurs za zavarivače, bušače, bravar-presere, metaloglodače i slična zanimanja.

Za postojeću proizvodnju posebnim ugovorima smo angažovali kadrove koji nedostaju, mada treba napomenuti, da koliko god je veliki broj nezaposlenih ljudi na birou, tek kad počnete da tražite odgovarajuću struku i kvalitet, suočite se sa ozbiljnim problemom.

Da li je rešen problem sa stanovima koji su zaposleni dobili od starog poslovodstva "Zmaja"?

- To je problem koji se upravo rešava, nadamo se pre svega u korist tih radnika. Svesni smo da njihovo materijalno stanje ne omogućava da se ti stanovi otkupe ni po umanjenim cenama, pa želimo da im pomognemo i da omogućimo da i ostanu tamo gde jesu.

Ko su vlasnici "Zmaja" i čime se bave?

- Vlasnik "Zmaja" je konzorcijum "Novi Zmaj" i čine ga domaća i strana pravna lica.

Kolika je vrednost zemljišta koje poseduje "Zmaj" i da li bi vam se više isplatilo da čitav kompleks izdajete, odnosno prodate?

- Nama zemljište vredi onoliko koliko vredi proizvodnja na njemu i trenutno ne razmišljamo na drugi način. Postoje delovi nekadašnjeg "Zmaja" koji su privatizovani u ranijim postupcima, i novi vlasnici se bave drugim delatnostima, ali to ne treba mešati sa IPM "Zmaj" koji se bavi svojom osnovnom delatnošću - proizvodnjom poljoprivredne mehanizacije.

Poziv na pretplatu na BIZNIS na www.biznisnovine.com