|
Međunarodna finansijska korporacija (IFC), kao deo Svetske banke, već treću godinu u Srbiji sprovodi projekat korporativnog upravljanja čiji je cilj prihvatanje međunarodnih standarda i povećanje transparentnosti u upravljanju kompanijama. Katarina Đulić vođa projekta za Srbiju i Crnu Goru, u intervjuu za eKapiju, objašnjava da intervencija IFC u domaćim kompanijama doprinosi njihovom transparentnijem poslovanju, omogućava rad efikasnog i nezavisnog odbora, stvara sisteme međusobne kontrole donosioca odluka uz obaveznost njihovog stalnog komuniciranja, a ovakav pristup poslovanju privlači potencijalne investitore i uliva im poverenje za dalje ulaganje.
eKapija: Kako je organizovan sistem poslovanja Svetske banke?
- Svetska banka funkcioniše kao grupa različitih organizacija od kojih se svaka bavi određenim aspektom razvoja. U okviru Svetske banke, Međunaroodna finansijska korporacija (International Finance Corporation) ili popularnije IFC, posvećena je održivom razvoju privatnog sektora i usmerena je na sardnju sa donosiocima odluka u određenoj kompaniji. Kada je reč o korporativnom upravljanju, uticaj na razvoj kompanija IFC ostvaruje na dva načina, putem investiranja u kompanije, ili kroz pružanje savetodavnih usluga (advisory services). Putem investiranja u kompanije, IFC "iznutra", kao jedan od akcionara, utiče na unapređenje korporativnog upravljanja tako što implementira bogati “know how” iz ove oblasti i tako doprinosi povećanju vrednosti kompanije. Drugi vid je putem pružanja savetodavnih usluga (advisory services) i tu postoji poseban projekat posvećen unapređenju korporativnog upravljanja koji već tri godine realizujemo u regionu Jugoistočne Evrope, odnosno u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Albaniji. Beograd je neka vrsta regionalnog predstavništva. Ideja Svetske banke bila je da se u Srbiji iskoristi ekspertiza IFC u korporativnom upravljanju, koji ima veliko iskustvo u svetu. Takođe, vrlo je bitna i razmena znanja sa zemljama iz regiona. Ovaj projekat, koji inače finansira Švajcarski državni sekretarijat za ekonomske poslove (SECO), biće najverovatnije nastavljen do 2010. godine.
eKapija: Na koji način IFC sprovodi projekat razvoja korporativnog upravljanja u srpskim kompanijama?
- Korporativno upravljanje zahteva precizno definisan odnos između uprave, nadzornog odbora, akcionara i ostalih interesenata unutar i izvan preduzeća, i takav model obezbeđuje bolje poslovanje i lakši dolazak do finansija. IFC je usmeren na rad na terenu, odnosno saradnju sa menadžmentom firme, čiji je krajnji cilj "osvešćenje" donosioca odluka i njihovo prihvatanje koncepta korporativnog upravljanja. Nakon odabira kompanije, stručni tim IFC pristupa postavljanju dijagnoze o postojećem stanju u tom preduzeću i identifikuje razvojne ambicije. To bi konkretno značilo da proveravamo način na koji je struktuiran upravni odbor, da li on zaista ima misiju da vodi firmu ili je postavljen pro forme, da li poseduje neophodna znanja za upravljanje, zatim kakav je odnos upravnog odbora i generalnog direktora, kako oni komuniciraju- da li postoje jasni tokovi informacija. Takođe, vrlo je značajno na koji način se generišu finansijaki i nefinansijski podaci kroz firmu i kako ti podaci idu od operativnog nivoa do egzekutive. Neophodno je proveriti i kako funkcionišu sistemi interne kotrole u preduzeću, šta radi interni revizor i kako on sarađuje sa eksternim...Sve su to pitanja koja zapravo predstavljaju osnovne principe na kojima počiva koncept- "korporativno upravljanje".
eKapija: Koji su osnovni kriterijumi IFC pri odabiru kompanija?
- IFC je prevashodno orjentisan na saradnju sa akcionarskim društvima, jer tu imamo situaciju razdvajanja vlasničke i upravljačke funkcije. Najbolje bi bilo da su to ujedno i kompanije čijim akcijama se kotinuirano trguje na berzi, ili one koje se spremaju da izađu na A listing. To ne znači da nas neće zainteresovati određeno preduzeće koje je organizovano kao društvo sa ograničenom odgovornošću, gde vlasnici imaju ambicije da dovedu profesionalnu upravu i da se povuku iz dnevnog vođenja biznisa. Značajna su nam i preduzeća koja se spremaju za IPO (Initial Public Offering – inicijalna javna ponuda) ili ona koja traže strateške partnere. Kriterijumi u pogledu broja zapolsenih ne psotoje ali, naravno, ne možemo sarađivati ni sa nekim ko ima tri radnika. Najbitnije je da menadžment shvata značaj i ima želju da svoje poslovanje uskladi sa principima korporativnog upravljanja, od koga svaka firma može da profitira.
eKapija: Koliki je značaj korporativnog upravljanja za firme koje se spremaju za inicijalnu javnu ponudu?
- IFC rado sarađuje sa preduzećima koja se spremaju da svoje akcije prvi put ponude na berzi, posebno ukoliko dotadašnji vlasnik želi da se povuče iz upravjanja i dovede tim profesionalaca. Čim dođe do razdvajanja vlasništva i uprave javlja se i potreba za korporativnim upravljanjem. Ovakve situacije često zahtevaju stručnu pomoć jer vlasnici firmi uglavnom nemaju neophodno znanje, a novi koncept poslovanja zahteva stručnost. Oni su napravili firmu jer su odlični biznismeni, ali pri ulasku u sferu koja je visoko tehnička potrebna im je jaka ekspertiza, koju IFC poseduje. Takođe, postoje vrlo korisni specijalizovani kursevi, poput onog koji SECCF organizuje u Dubroviku, i na kome se za 3 dana vlasnici mogu upoznati sa osnovama upravljanja kompanijom.
eKapija: Koliko novca firma treba da izdvoji za usluge IFC-a?
- To zavisi od slučaja do slučaja. Intervencije IFC-a obuhvataju čitav dijapazon različitih usluga od onih usko definisanih (na primer izrada kodeksa korporativnog upravljanja) do ambicioznijih i sveobuhvatnijih (reorganizacija sistema internih kontrola i funkcije interne revizije). Ipak, mogu reći da je naša politika da podržavamo razvoj tržišta usluga korporativnog upravljanja i pošto smo svesni da je ono u samom začetku, IFC subvencioniše ove intervencije. Mi, naime, koristimo usluge konsultanata, profesionalaca koji poseduju relevantnu ekspertizu i koji nam pomažu radeći pod našim nadzorom i koristeći našu metodologiju. Njihove usluge su skupe, ali IFC snosi značajan deo troškova čak do 50% cene koja je u startu diskontovana jer je reč o razvojnim projektima. Firma plaća deo cene da bi se obezbedila posvećenost menadžmenta projektu i da bi se testiralo tržište. Deo koji plaća firma iznosi od 400 USD za dan konsultantskog rada pa naviše. Koliko će dana rada biti potrebno zavisi od definicje projektnog zadatka. Ukupna cena dosadašnjih intervencija za firmu se u proseku kretala od 10.000 do 30.000 USD.
eKapija: Sa kojim organizacijama i institucijama ste sarađivali u proteklom periodu?
- Sadašni i potencijalni saradnici IFC su državne i obrazovne institucije i mediji. Imali smo odličnu saradnju sa Beogradskom berzom, Centralnim registrom za hartije od vrednosti, Komisijom za hartije od vrednosti. Obrazovne institucije predstavljaju izuzetno važnog partnera jer obučavaju buduće generacije menadžera, a ujedno i rade na kontinuiranom obrazovanju postojećeg kadra. Vrlo smo zadovoljni saradnjom sa specijalističkim kućama kao sto je SECCF, koja organizuje odlične programe, zatim Pravim fakultetom u Beogradu na kom već tri godine imamo specijalisički kurs iz korporativnog upravljanja s naglaskom na pravne aspekte. Takođe, imali smo saradnju i sa Beogradskom bankarskom akademijom, gde smo predavali jedan modul na magistarskim studijama, a u planu je i uključivanje na magistarske studije na FEFA . U dogovru sa Srpskom asocijacijom menadžera spremamo „family business handbook“, a pripremili smo i udžbenik u saradnji sa Pravnim fakultetom i Beogradskom berzom.
eKapija: Da li je koncept korporativnog upravljanja dovoljno poznat srpskim privrednicima?
- Nažalost, ne. Korporativno upravljanje u našoj zemlji je tek u začetku i IFC pokušava da razvije tržište na kome bi postojala ponuda i potražnja usluga koje ovaj koncept upravljanja nosi. Na osnovu istraživanja koje smo sproveli došli smo do poražavajućih podataka. Oko 66% preduzetnika nikada nije čulo za OECD principe korporativnog upravljanja koji su globalno prihvaćeni standardi kvalitetnog korporativnog upravljanja, mada je situacija znatno drugačija kada su u pitanju banke, jer je menadžment u njima većinom strani kadar. Imamo recimo podatake da rukovodstvo firme ne razlikuje internog od eksternog revizora, kao ni internu reviziju od interne kontrole. Članovi upravnih odbora uglavnom su fokusirani samo na interese akcionara koji su ih tu postavili, dok je strategija preduzeća na drugom, a često i poslednjem mestu na listi njihovih aktivnosti. Zatim, mnoge kompanije, koje su pravno koncipirane kao akcionarska društva to zapravo nisu u svojoj ekonomskoj suštini.
eKapija: Koji su uzroci nepostojanja osnovnih principa korporativnog upravljanja u Srbiji?
- To su problemi sistemske prirode. S jedne strane uzrok je tranzicija koja je kod nas donela nagle promene za koje nije postojao pripremljen teren. Većina društava koja se zovu akcionarska tako su organizovana jer je to bio uslov privatizacije, i njihove institucije nisu nastale prirodnim putem već su uvezene preko noći. Bivši zaposleni su akcije dobijali na poklon, što automatski stvara drugačiji odnos prema "investiciji" u odnosu na investitore koji su za svoju investiciju dali novac i ne daje takvim akcionarima dovoljno motivacije za kontrolisanje poslovanja firme čiji su vlasnici. S druge strane, ne postoji transparentnost poslovanja, a naš pravni sistem ne poseduje adekvatne sankcije koje bi regulisale nastalu situaciju. Imamo dobre zakone, ali nema njihve implementacije i pravog korporativnog upravljanja.
eKapija: Kako se nepostojanja korporativnog upravljanja odražava na poslovanje preduzeća?
- Osnovna posledica je koncentrisana vlasnička struktura u rukama jednog investitora koji sam vodi biznis i koji se plaši ulaska drugih vlasnika i gubitka kontrole. Dok koncentrisana vlasnička struktura nije loša sama po sebi, ona je nerpirodna u listiranom akcionarskom društvu. U našim akcionarskim društvima investitori su uglavnom špekulanti koji pokušavaju da se zaštite u periodu dok firma još nema strateškog partnera, i da u trenutku njegovog ulaska i preuzimanja društva profitiraju od transakcione premije. Kada jednom postoji kontrolni vlasnik, u akcionarksom društvu se javlja sitacija u kojoj vlasništvo i kontrola nad poslovanjem nisu razdvojeni što je tipično za društvo sa ograničenom odgovornošću ali ne i za akcionarsko. Takvo društvo, zbog niskog nivoa korporativnog upravljanja i slabe zaštite manjinskih akcionara, postaje neatraktivno za eksterne investitore i njegove akcije postaju nelikvidne. Drugim rečima, ako preduzće koje je preuzeto i ima kontrolnog vlasnika i ostane na berzi, njegovim akcijama se uglavnom više ne trguje i ono postaje faktički zatvoreno društvo. Upravo se iz ovog razloga najviše trguje firmama koje nemaju strateškog partnera.
eKapija: Kakva su iskustva u korporativnom upravljanju u zemaljama regiona Jugoistočne Evrope?
- Srbiji su posebno interesantna iskustva susedne Hrvatske, koja je ispred nas u pogledu razvoja finansijskog tržišta. Na primerima njenih kompanija, kao što je recimo INA, možemo da naučimo dosta. Zbog toga je jako bitno imati regionalni fokus i raditi na proširenju iskustava i kontakata – dobar primer su predavanja koja SECCF organizuje u Dubrovniku gde naši privrednici pored sticanja bitnih znanja iz ovih oblasti, imaju prilike da se sretnu sa kolegama iz regiona i tom prilikom razmene iskustva. Posebno su interesantna iskustva iz Hrvatske vezana za probleme koje su postojali u procesu organizacije IPO-a. U Srbiji do sada nije uradjen ni jedan IPO dok su u Hrvatskoj već uradjena tri i iskustva mogu biti dragocena svima koji razmišljaju o ovoj vrsti izlaska na berzu. Naše firme su stoga u poziciji da imaju prilike da razumeju i po mogućstvu izbegnu ili preduprede negativna iskustva koja su iskusile hrvatske kompanije u ovom procesu. IFC zbog svega toga stavlja jak akcenat na regionalnu saradnju i razvoj regionalnog tržišta.
T.S.
Pogledajte i druge dokumente u rubrici Hartije od vrednosti > ekonomski izveštaji
|
