"Jat" niko neće, osim ako ne kupuje poštom - istekao rok za prijavu na tender za jedinog domaćeg avioprevoznika

Do prošlog petka (26. septembar 2008. godine), kada je bio poslednji rok do kojeg su zainteresovani ulagači mogli da otkupe tendersku dokumentaciju za kupovinu "Jat Airways" u Agenciju za privatizaciju nije stiglo nijedno pismo, ali ni ova institucija ni resorno Ministarstvo ekonomije još ne žele da objave propast tendera. Kao objašnjenje nudi se mogućnost da je teoretski moguće da je neka strana kompanija poslala poštom svoju ponudu neposredno pre isteka roka, pa da poštar još nije doneo pošiljku.

Međutim, u Agenciji ne znaju da kažu dokle će čekati na poštu niti kakva je praksa u ovakvim slučajevima, iako se privatizacioni tenderi u Srbiji održavaju još od početka ovog veka. Najverovatnije je da će zvanično saopštenje o neuspehu tendera biti objavljeno danas ili sutra, pošto se svi zvaničnici vrate iz Kragujevca, posle juče obavljenog potpisivanja ugovora o ulaganju "Fiata" u "Zastavu". Odlaganjem neizbežne vesti, vlada je sprečila da negativan publicitet "pomrači" trenutak uspeha za kragujevačkog proizvođača automobila.

Što se tiče samog "Jata" njemu sada ostaje da kroz možda najveću krizu u istoriji vazduhoplovstva prođe ili sam ili uz pomoć države, kako je to obećao ministar ekonomije Mlađan Dinkić, za slučaj da ne bude kupaca za nacionalnog avioprevoznika. Iako generalni direktor "Jata" Saša Vlaisavljević tvrdi kako firma može da izdrži do letnje sezone, kada su avioni uglavnom puni, i bez finansijske injekcije, pitanje je koja bi bila cena toga, budući da će "Jat" ovu godinu sigurno završiti sa multimilionskim gubicima. Jedno od rešenja je rasprodaja imovine, prvenstveno nekretnina i slotova na aerodromima, ali kao što ni prihodi od privatizacije državi ne mogu večno predstavljati prihod, tako ni "Jatu" ovakva prodaja ne može, na iole duži rok, obezbediti opstanak.

Tako se kao jedina alternativa pokazuje intervencija države, koja do sada nije pokazivala suviše interesovanja da pomogne "Jatu", čak i u onim slučajevima kada joj to ne bi predstavljalo direktan trošak, kao što je bila inicijativa za kupovinu dva aviona srednje veličine, koje bi plaćao sam avioprevoznik. Vlada je samo trebalo da pruži garanciju, pa je i to odbila da učini.

Dinkić je najavio da će država restrukturirati "Jat" u slučaju neuspeha tendera i da će kupiti nove avione, dok dalje snižavanje cene i novi tender nisu mogući. Posle nekoliko godina kada se investiciona situacija poboljša, razmišljalo bi se o tome da se "Jat" iznese na berzu.

U ovom slučaju država bi morala da izdvoji nekoliko stotina miliona evra kako bi obnovila zastarelu i nerentabilnu flotu, u zavisnosti od broja i modela aviona koje bi kupovala. Naravno, budući da se avioni najčešće kupuju na dugoročni lizing, a da država i onako ne planira da zadrži "Jat" u svom većinskom vlasništvu nego da ga u međuvremenu proda, jasno je da ona na kraju ne bi podnela kompletan, a verovatno ni najveći deo ceha, što državno ulaganje čini izvodljivijim.

Međutim, treba napomenuti da je vlada u ovakvu situaciju prevashodno došla sopstvenom krivicom, odnosno konstantnim odugovlačenjem sa raspisivanjem tendera, za koji je poslednji realni rok istekao ovog proleća, kada je poslovna klima za avio-prevoznike već uveliko kretala nizbrdo.