(Biznis)Dragan Jovanović, predsednik IO Čačanske banke - tražimo stranog strateškog partnera

Dragan Jovanović

Ako postoji sektor srpske privrede u kome vlada konkurencija, onda je to svakako bankarstvo. Pored toga, u sektoru vladaju striktni propisi i kontrola NBS, pa je vredno pažnje kada jedna mala regionalna banka uspe da ostvari višestruki rast tokom proteklih nekoliko godina, a pri tome vrednost banke kroz dokapitalizaciju prizna i igrač svetskog ranga - Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Ipak, ni Čačanska banka nije ostala imuna na potrese na finansijskom tržištu, mada cena akcija Banke, prema rečima Dragana Jovanovića predsednika IO banke, nije merilo uspeha poslovanja.

- Cena akcija Čačanske banke, kao i cena akcija uopšte na Beogradskoj berzi ne odražavaju realno stanje u poslovanju privrednih subjekata. Čačanska banka poslednjih godina uspešno posluje. Imamo stalan rast aktive, štaviše, naša aktiva se već nekoliko godina svake godine udvostručuje. Dobit je za prvih osam meseci iznosila 250 miliona dinara, što znači da bi do kraja godine trebalo da ostvarimo veću dobit nego prošle godine, kada je iznosila 377 miliona dinara. Praktično sve postavljene ciljeve realizujemo. To što su akcije padale od kraja prošle godine pre svega je prouzrokovano svetskom finansijskom krizom i negativnim trendovima koji su se odrazili i na Beogradsku berzu.

Da li razmatrate da izađete na A listing Beogradske berze?

- Razmatramo tu mogućnost, ali nismo doneli definitivnu odluku. Trenutak je takav da to ne bi nešto posebno doprinelo poslovanju Čačanske banke. Ako odlučimo, svakako možemo izaći, jer ispunjavamo sve neophodne uslove, ali lično mislim da sada nije pravi trenutak za to.

Da li razmišljate o strateškom partneru?

- Vlasnička struktura Čačanske banke je takva da u njoj učestvuju država sa 38 odsto, EBRD sa 25 odsto, strana pravna lica, ali i deo domaćih pravnih i fizičkih lica. Definitivnu odluku o prodaji većinskog paketa akcija Čačanske banke doneće predstavnici države i EBRD, a prema našem trogodišnjem poslovnom planu, to bi trebalo da se dogodi 2010. godine.

Koliko vam je dokapitalizacija EBRD pomogla u razvoju banke?

- Nesumnjivo je da je jedan od značajnijih momenata u poslovanju Banke u poslednjih nekoliko godina bila dokapitalizacije od strane EBRD, i to ne samo zbog povećanja kapitala Banke za 15 miliona evra. Dokapitalizacijom smo implementirali savremene standarde bankarskog poslovanja, što je dalo značajan podsticaj za razvoj svih poslovnih aktivnosti i od tada ostvarujemo ubrzan razvoj. Mi smo tokom 2006. i 2007. godine povećavali aktivu četiri puta, povećali bazu klijenata i od jedne lokalne banke prerasli u regionalnu banku. Sa otvaranjem filijala u Nišu i Novom Sadu, svoje poslovanje smo proširili na područje cele države.

Kako na ovako plitkom tržištu možete opstati kao čisto srpska banka, bez stranog partnera?

- Mi jesmo srpska banka i zajedno sa kapitalom države domaći kapital je većinski u odnosu na kapital stranih investitora. Ali iako su naši rezultati poslovanja izuzetni, ne možemo uspešno funkcionisati na tržištu na duže staze, bez jakog stranog partnera. Domaći izvori sredstava su mali, nedovoljni i uglavnom su kratkoročni.

Da li se razmišlja o udruživanju sa nekom domaćom bankom?

- Ta opcija sa stanovišta Čačanske banke nije aktuelna. Naša politika razvoja ide u pravcu da se do 2010. godine nađe strateški partner, pre svega strana banka ili strana finansijska institucija.

Prokomentarišite sve veći nivo krosborder kredita?

- Oni su nužnost i realnost i banke ih koriste da bi izbegle obaveznu rezervu od 45 odsto. Činjenica je da su domaće banke u nepovoljnijem položaju, jer one nisu u poziciji da obezbede tu vrstu kredita za svoje klijente.

Ali, to vam je nelojalna konkurencija.

- Ta ocena svakako stoji, ali se nadam da Narodna banka Srbije ima u vidu da nas to dovodi u neravnopravan položaj i da će preduzeti mere u pravcu smanjenja stope obavezne rezerve za devizne depozite iz inostranstva.

Firme koje se tako kreditiraju ne ulažu najčešće u proizvodnju. Kako da se opravdava ovaj vid kreditiranja?

- Ne mogu da dam takvu ocenu. Ako su korisnici kredita proizvodna preduzeća, ona svakako ta sredstva ulažu u proizvodnju. Ako su to trgovinske ili druge firme, onda one ulažu u svoju osnovnu delatnost. Suštinski je bitno naglasiti da su ti krediti dostupni pre svega korporativnim klijentima i da korišćenje ovih kredita nije u direktnoj suprotnosti sa merama monetarne politike NBS, koje su donošene da bi se ograničilo i smanjilo zaduživanje stanovništva.

Šta mislite o preporukama NBS da banke treba da budu jasnije u prezentaciji troškova građanima?

- To je sasvim u redu i klijent treba da bude upoznat sa svim uslovima iz ugovora. Primedba NBS se odnosila na slučajeve promene, odnosno povećanja visine kamatnih stopa na kredite u slučajevima kada je ta mogućnost ugovorena i kada su banke korišćenjem ovlašćenja iz ugovora menjale visinu kamatnih stopa. Preporuka NBS ide u pravcu da se građani zadužuju kod banaka koje ugovaraju fiksnu kamatnu stopu i koje ne ugovaraju mogućnost promene visine kamatne stope tokom korišćenja kredita.

Mi nismo vršili promenu kamatnih stopa kod već odobrenih kredita, jer smatramo da to nije popularno i da bi to imalo negativan odjek kod naših klijenata. Naše marže su sada manje, ali i dalje obezbeđuju profitabilnost.

U kojoj meri ste angažovani u sektoru privrede?

- U našem portfoliju dominiraju mala i srednja preduzeća i korporativni klijenti, dok stanovništvo učestvuje sa 10 do 12%. Ne može se reći da je dominantno učešće privrede u portfoliju tajna našeg uspeha. Mislim da je to pre odnos prema klijentima i kvalitet usluga koje pružamo. Naime, profit i marže su znatno veći kod poslova sa stanovništvom, ali mi smo se opredelili za poslovanje sa malim i srednjim preduzećima. Iz godine u godinu beležimo rast kredita koje odobravamo privrednim klijentima. Za prvih osam meseci ove godine ostvarili smo rast u ovom segmentu za više od 60%.

Poziv na pretplatu na BIZNIS na www.biznisnovine.com