Dejan Milenković, izvršni direktor Metalke Majur - Čaša dopola puna

Iako je proputovao celu Evropu, Dejan Milenković nije stekao ni dana iskustva u nekoj internacionalnoj kompaniji.

To mu je, kako kaže, najveća neostvarena želja. Kao turista, najradije bi voleo da se vrati u Švedsku i Italiju. Opisuje ih kao dve krajnosti. Šveđani su, kako kaže, po svakom osnovu savršeno organizovani, dok su Italijani narod koji je mnogo više prepušten sopstvenim impulsima.

Dok govori o pomenutim nacijama, ovaj tridesetdvogodišnji izvršni direktor Metalke Majur iz Jagodine, u stvari opisuje sebe. Smatra da je vrlo impulsivna osoba. Zahvaljujući, međutim, velikoj sposobnosti samokontrole, svestan je, kako kaže, da ostavlja utisak potpuno smirene osobe. Ni sam ne zna kako uspeva da pomiri ove dve krajnosti. Nakon dužeg razmišljanja, odgovor pronalazi u iskustvu. Milenković tvrdi da posle izvesnog vremena čovek nauči kako da odreaguje. Sudeći po tome da je oduvek bio racionalan, pre bi se moglo reći da mu je vešto prikrivanje emocija karakterna crta. Situacije u kojima neko prekrši dogovor, Milenković smatra trenucima koji ga ipak dovedu do „usijanja”. Tada, kako kaže, mora da odreaguje.

Da će biti uspešan prirodnjak, videlo se još dok je bio dečak. Polazeći od toga kakvi su mu bili dečački snovi, Milenković polako ali sigurno ostvaruje svoj životni cilj. Kako i sam kaže, bez promašaja i lutanja. Možda zato što nikada nije bio sanjar. Od malih nogu voleo je tehniku. Zato je i upisao srednju Mašinsku školu.Već kao strudent Mašinskog fakulteta u Beogradu krenuo je na praksu u Metalku Majur, firmu koja se bavi proizvodnjom elektroinstalacionog materijala. Pomenutoj kompaniji ostao je veran do danas. Sa pozicije izvršnog direktora, sigurno je da mnogo više doprinosi produktivnosti firme koja je na ovom polju tržišni lider u Srbiji. I u budućnosti bi, kako kaže voleo da nastavi da se bavi istom delatnošću. Još od studentskih dana, najveća želja mu je da se oproba u nekoj internacionalnoj kompaniji. Ova ideja, i danas mu zvuči podjednako privlačno.

Da bi što pre ostvario svoj životni cilj, kao pravi prirodnjak, dobro se preračunao. Bio je odličan đak i uzorno dete. Epitet „uzornog deteta” nije sam sebi dodelio, već su ga, kako tvrdi, drugi takvim smatrali. Seća se da roditelji nikada nisu bili strogi prema njemu. Nisu ni imali razloga da mu nameću neke više ciljeve i uzore, jer ih je on sam, kako kaže, na vreme postavio. Uzor mu je bila sestra, koja je pet godina starija od njega. Milenković se priseća da je, kada je odrastao, od nje uvek tražio poslovne savete, za razliku od ljubavnih. Takve probleme je, tvrdi kroz smeh, radije rešavao sam.

Da bi uspeo na poslovnom planu, morao se odreći nekih drugih zadovoljstava. On žali što se profesionalno nikada nije bavio rukometom niti tenisom. Danas, ovom poslu, kako kaže, ne stiže da se posveti ni kao rekreativac. Razlog za to je čerka koju je dobio pre nešto više od godinu dana. „Posle rođenja ćerke, ne stižem gotovo ništa. Van posla, sve slobodno vreme posvećujem njoj. Ne mogu da se setim ni kada sam poslednji put otišao u bioskop”, kaže ovaj Jagodinac koji sada živi u Beogradu, ističući da se na svaki mogući način trudi da bude što veća podrška supruzi u vaspitavanju deteta. Rukovodeći se logikom svojih roditelja, Milenković je siguran da neće biti strog otac. Niti će, kako kaže, imati prevelika očekivanja od svoje dece.

Istovremeno je siguran, da je postavši otac zauvek napustio jedan, a prihvatio drugi stil života. „Noćni život ne može da prati porodični. Aktivno sam izlazio do pre dve godine. Ne samo ja, već i celo društvo sa fakulteta, koje broji oko sedam, osam parova, oformilo je porodice. Sada svi vodimo sličan način života.”, kaže Milenković prisećajući se kako su do pre par godina svi neprekidno izlazili i putovali. Za tim vremenima, kaže da ne žali.

Smatra da je pri donošenju odluka najbitnije pogoditi pravi trenutak u životu. Kada je reč o formiranju porodice Milenković je siguran da je odluku doneo u pravom trenutku. Kako kaže, nema osećaj da se na nekom drugom mestu dešavaju stvari koje bi mu i dalje mogle biti „primamljive”. Da li je nekada pogrešno procenio momenat donošenja odluke? Tvrdi da jeste, kada su u pitanju poslovni potezi. Smatra da je pri njihovom donošenju morao imati više iskustva.

Milenković sebe smatra velikim analitičarem. Kroz cifre i podatke uvek pokušava da izvede najbolji mogući zaključak. Kako mu onda polazi za rukom da kvantitativno izmeri značaj čestih sajamskih nastupa po Metalku Majur? Priznaje da je stvarna vrednost učestvovanja kompanija na ovakvim manifestacijama teško merljiva. To ipak, kako kaže, ne znači da se ona ne može utvrditi.

„Učešće firme na sajmovima merimo po kontaktima koje smo na njima uspostavili. Na ovakvim manifestacijama naša kompanija nikada u startu nije ugovorila nijedan posao. Put od prvog kontakta do prve realizacije traje i po godinu dana”, kaže izvršni direktor pomenutog preduzeća. Milenković ističe da Metalka Majur godišnje poseti pet sajmova najbitnijih za struku elektroinstalacionog materijala.

Sajmovi su, prema njegovim rečima, najzaslužniji što ova firma, koja zapošljava više od 300 radnika, trenutno izvozi u 13 zemalja. Da bi bio u stanju da isprati sve novitete vezane za struku kojom se bavi, ovaj tridesetdvogodišnji direktor najviše čita stručne časopise. Čak, i u vreme odmora. Dnevnu štampu čita, ali povremeno. Politika ga kako kaže nimalo ne zanima. Za razliku od sporta, zbog koga najvećim delom i kupuje novine. Zato ih uvek prelistava od kraja.

Da sve nije u ciframa, govori i Milenkovićev stav prema garderobi. Iako tvrdi da markirana garderoba nije bitna, nastup poslovnog partnera procenjuje i prema ozbiljnosti „onoga što taj čovek na sebi nosi”. Bez bilo kakvih predrasuda pristupa i kada za poslovnog partnera ima pripadnicu ženskog pola. Kroz smeh priznaje, da kada je poslovni nastup u pitanju, muškarci ipak više očekuju od žena u pogledu odevanja. Rezultati su, međutim, kako i sam tvrdi merilo i za jedne i za druge.

Po tom kriterijumu, ne obazirući se na pol, Milenković kaže da je u svojoj firmi stvorio dobru organizaciju. Da nije tako, radio bi kako kaže 14 sati dnevno, a ne devet koliko mu traje radno vreme. Na ovaj način smatra da nije postao rob posla. Iako već pet godina radi u kompaniji, Milenković smatra da je to nedovoljno da bi došlo do zasićenja poslom koji se bavi. „Do sada se nije napunila čaša i nije bilo takvih situacija kada bih se zapitao zašto mi je sve ovo trebalo. Čaša nije ni blizu puna”, kategoričan je ovaj Jagodinac.

Rođen je 30.05.1976

Završio je srednju tehnički školu, a diplomirao na Mašinskom fakultetu u Beogradu.

U Metalku Majur je ušao pre 10 godina, a danas je izvršni direktor kompanije.

U braku je dve godine i ima ćerku.

poziv na pretplatu na