Jednostrana primena Prelaznog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju - za i protiv

Posle odbijanja Evropske unije da odmrzne primenu Prelaznog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Vlada Srbije našla se pred dilemom da li da odmah krene sa jednostranom primenom tog dokumenta.

Dok jedni tvrde da bi primena Prelaznog sporazuma bila korisna za građane jer bi smanjenje carina na uvoz robe iz EU donelo niže cene evropskih proizvoda, protivnici te ideje smatraju da bi otvaranje tržišta ugrozilo domaću privredu. "Strah da će konkurencija iz Evrope odmah preplaviti srpsko tržište nije opravdan, jer će taj ulazak biti postepen, mada treba biti oprezan", poručuju ekonomisti.

Profesor na "Megatrend univerzitetu" Vladimir Vučković kaže za Danas da odluka o jednostranoj primeni Sporazuma treba da zavisi od procene da li će EU uskoro odmrznuti Prelazni SSP.

- Ako se to neće dogoditi uskoro, onda bi bilo bolje da i Srbija sačeka sa primenom Sporazuma pre svega zato što bismo se suočili s negativnim efektima od jačanja konkurencije. Naša privreda je slabo konkurentna, a beležimo i veliki deficit platnog bilansa. Osim toga, evroskepticizam, koji inače nije mali, značajno bi se povećao. U ovakvom okruženju dovoljno je da neko preduzeće propadne pod dejstvom konkurencije i da se javnost zapita šta će nam ta Evropska unija. S druge strane, ako očekujemo da do odmrzavanja dođe u decembru, onda treba početi primenu jer je na domaćem tržištu, zbog mnogih lobija i interesnih grupa, konkurencija slaba i trebalo bi je povećati - kaže Vučković i dodaje da nije pristalica ideje da se Sporazum primeni selektivno, odnosno da se pojedine carine snize, a druge zadrže, jer bi lobiji uticali na izbor carina.

Vučković podseća da će konkurencija iz Evrope stizati postepeno i da bi najviše mogle da budu pogođene one privredne grane koje Srbija sada najviše štiti i sektori gde je konkurencija najslabija.

Komentarišući moguće negativne efekte Sporazuma, Miroslav Zdravković, saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu, ukazuje na pad proizvodnje i pritisak na proizvođače. Zdravković podseća na analizu koja pokazuje da od SSP korist ima Evropska unija koja u odnosu na ostatak sveta stiče konkurentsku prednost. Ipak, kada se izuzme Rusija, ostatak sveta u ukupnom uvozu Srbije učestvuje sa 20%, a u izvozu sa samo 5%. Analiza pokazuje i da je potrošačka korist kupaca veća od pada proizvodnje. Zdravković ne očekuje da bi neka privredna grana posebno mogla da bude ugrožena.

Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište kaže za Danas da je početak primene Sporazuma u interesu potrošača, a kada je reč o lošim preduzećima, njima su na raspolaganju dve mogućnosti, da unaprede produktivnost ili da propadnu.

- Po pravilu, kada preduzećima date takav izbor, obično izaberu da opstanu. Preduzeća koja posle toga propadnu svakako nisu bila održiva i bolje je da ih nema. Negativne efekte primene Sporazuma osetiće radnici i vlasnici loših preduzeća, što je najčešće država. Ta preduzeća opstaju samo zahvaljujući visokoj carinskoj zaštiti, a to je kao da iz svog džepa plaćam nekome da loše radi. Svi sektori imaju dovoljan rok za prilagođavanje i mislim da će većina uspeti u tome - smatra Stevanović.

Rade Pribićević, direktor korporativnih poslova "Danube Food Group", podržava jednostranu primenu Sporazuma, ali pod uslovom da taj postupak bude priznat Srbiji kao doprinos ispunjenju uslova za sticanje statusa zemlje kandidata za članstvo.

- Zalažem se za primenu Sporazuma jer bi taj gest potvrdio rešenost Srbije da postane član EU. Naše kompanije neće biti ugrožene zbog dolaska nove konkurencije. Činjenica je, ipak, da će za mnoge srpske kompanije konkurencija iz Evrope biti veliki teret i u tom smislu je Sporazum, koliko šansa za Srbiju, toliko i pretnja od snažnije konkurencije. Teško da postoji sektor koji neće pretrpeti određene gubitke od otvaranja tržišta - kaže za Danas Pribićević i dodaje da očekuje postepeni ulazak, a nikako "poplavu" konkurencije.

Ima i oštrih protivnika jednostrane primene Sporazuma. Jedan od njih je Predrag Ljujić, direktor preduzeća "Sloboda" iz Čačka.

- Protiv sam jednostrane primene Sporazuma, jer to znači da će zemlje EU početi da izvoze u Srbiju bez carina, a mi ne možemo da izvozimo na njihovo tržište. Od 2002. godine, zbog liberalizacije tržišta, zatvoreno je 80% preduzeća i ako neko planira da zatvori preostalih 20% onda neka primeni Sporazum. Ne vidim nijednu dobru stranu jednostrane primene. Evropska unija treba da nas podrži i zaštiti, a ne da nam nanosi štetu i valjda je svakome jasno da srpska privreda nije u stanju da se takmiči s evropskom. Ako već ukidamo carine, onda bi država trebalo da obezbedi neke podsticaje preduzećima. Ako preduzeća ne iskoriste i tu šansu, onda treba da propadnu - zaključuje Ljujić.