Država duplira minus - rebalans budžeta u Skupštini verovatno početkom oktobra

Rebalans budžeta biće, kako je u petak (22. avgust 2008. godine) potvrđeno izjavom za "Novosti" u Vladi Srbije, ponuđen Skupštini na usvajanje početkom oktobra. Šta će sve on sadržati, odnosno koliko će ranije planiranih rashoda promeniti namenu, a koliko ćemo zvanično povećati minus državne kase, još je nepoznanica, čak i za nadležne u Ministarstvu finansija.

Kako "Novosti" saznaju, ovih dana u nadležne službe Ministarstva finansija stižu predlozi budžeta svih ministarstava i službi raznih budžetskih korisnika. Pritisak za povećano trošenje sredstava zajednički je imenitelj u svim dopisima.

Kako bi pokazali koliko je teško ispuniti sve što je obećano, nadležni u Ministarstvu će, za jednu od narednih sednica Vlade, pripremiti projekciju koja će biti samo skup želja svih ministarstava, kako bi se pokazalo koliko je to nerealno, ali i da bi se konačno usaglasile želje i mogućnosti.

* DRŽAVA bi, i da nije bilo parlamentarnih izbora, koji su iza sebe ostavili postizborna obećanja, imala manjak u državnoj kasi u visini od oko 400 mil EUR. Sada taj minus može, u slučaju da ministarka finansija i premijer pronađu zajednički kompromis između potreba i mogućnosti, biti najmanje udvostručen!

Kako "Novosti" saznaju, ideja je da se neka plaćanja, pre svega inokreditorima odlože za narednu godinu, a da se za ostatak nedostajućih sredstava emituju državne hartije od vrednosti. To državu dodatno košta, a obezbeđivanje plaćanja tekućih rashoda budžeta emitovanjem obveznica je izuzetno opasno i porede ga čak sa štampanjem novca, sa kojim Srbija ima veliko iskustvo.

Kako je potvrđeno, ministar finansija Diana Dragutinović, ali i premijer Mirko Cvetković oštro se suprotstavljaju svakoj ideji da se obveznice izdaju, a novac troši na penzije, otpremnine, plate ili obećane povećane apanaže najugroženijima. Po njima, stvar je jasna, keš od obveznica može da ide samo na kapitalne izdatke, odnosno izgradnju dugoobećavanih infrastrukturnih objekata i slično.

* TRENUTNO je najakutnije razrešenje enigme - na koji način i od kojih sredstava isplatiti obećano povećanje penzija od 10%. Dok predlagači povišice kažu da bi uvećane penzije trebalo odmah da dobiju svi penzioneri, u Ministarstvu finansija se trenutno razmatra mogućnost da minimalne penzije budu povećane za 20 - 30%, dok bi druge bile neznatno uvećane za svega 1 ili 2%.

Takođe, u poslednje vreme, u igri je i ideja da najavljeno povećanje prosečne penzije na 70% prosečne zarade važi samo za one osiguranike koji su pravo na penziju stekli na osnovu punog radnog staža. Tako bi, van ove računice, ostalo čak nekoliko stotina hiljada penzionera koji nemaju iza sebe pun staž, što bi značajno umanjilo trošak za penzije. Učešće penzija u društvenom proizvodu Srbije vrlo je, inače, visoko i iznosi oko 14% bruto društvenog proizvoda.

Ministarstvo finansija u petak je izračunalo da bi, u slučaju da je Vlada Srbije odlučila da sada odobri vanrednu povišicu, penzije u ovoj godini imale nominalni rast od 40%, dok bi realan rast bio 28%, što bi, u vreme kada nam je rast proizvodnje 7%, bio izuzetan udar na makroekonomsku stabilnost.

* PREMA proceni Ministarstva ekonomije, u Srbiji ima oko 30.000 radnika kojima bi prema "Zastavinom" modelu mogle da sleduju otpremnine. Za njih bi, prema prvim procenama, do kraja godine država trebalo da izdvoji gotovo 50 mil EUR. Naravno, obaveze prema ovoj kategoriji zaposlenih biće aktuelne i u narednih nekoliko godina, jer će zaposleni, zapravo, mesečno dobijati novac, sve do ispunjenja uslova za penzionisanje. Država se obavezala da, nakon rebalansa budžeta, uđe i u otplatu starih dugova prema zaposlenima u "Zastavi" u ukupnom iznosu od oko 800 miliona dinara, ali će i ove isplate biti podeljene na nekoliko godina.

* NA rebalans budžeta, kao i na kišno nebo, čekaju poljoprivrednici. Naime, prethodna vlada nije uradila dobru kalkulaciju troškova, tako da je poljoprivrednicima do sada isplaćeno 7,8 milijardi dinara, a potrebno je čak 12,5 milijardi dinara.

* Posle osnivanja Nacionalnog saveta za infrastrukturu, objavljeno je da u izgradnju puteva krećemo sami, iz budžeta ili iz kredita i pristupnih fondova EU. Za sada se računa da se troškovi radova koji se planiraju u narednih nekoliko meseci mogu pokriti iz planiranih sredstava za Nacionalni investicioni plan. Planirani trošak za putnu infrastrukturu u narednom periodu je milijarda EUR godišnje. Iako je jasno da se taj iznos ne može podmiriti iz budžeta, još nije napravljen plan zaduživanja po ovom osnovu, kao ni njegova dinamika.