(Biznis)Vladimir Zečar, predsednik Izvršnog odbora Moskovske banke Beograd - preuzećemo trgovinski promet Srbije i Rusije

Vladimir Zečar

Treća banka po veličini u Rusiji, sa kapitalom od skoro 2,5 mlrd USD i zvanično je dobila grinfild dozvolu za rad, prvu u Srbiji posle sedam godina. Međutim, u menadžmentu Moskovske banke Beograd još nisu odustali od akvizicije neke od domaćih banaka, pa ni od Agrobanke koju su hteli da kupe pre dve godine.

Takođe, mnogi povezuju dolazak moskovske banke sa energetskim sporazumom, ali Vladimir Zečar, predsednik Izvršnog odbora Moskovske banke Beograd, ističe da, osim toga, žele da učestvuju i u svim ostalim velikim državnim poslovima.

Zašto se Moskovska banka odlučila baš za srpsko tržište?

- Banka je dobila odobrenje 27. juna ove godine i sada radimo na tehničkim pripremama i internim procedurama. Početak rada sa klijentima očekujemo u oktobru ove godine. U novembru 2007. godine smo se odlučili da tražimo grinfild licencu Narodne banke. Ulazak u Srbiju je prva investicija Moskovske banke u jugoistočnoj Evropi i, za sada, jedina. Razmatramo širenje u regionu, ali svakako će Beograd biti regionalni centar. Srbija je veoma dinamično tržište i u poslednjih nekoliko godina pokazuje rast. BDP je u 2006. godini rastao 5,6%, u 2007. 7,5%, a u prvom kvartalu ove godine 8,2%. To pokazuje da je Srbija lider razvoja u regionu. To je osnovni motiv ulaska Moskovske banke na ovo tržište, jer će sa razvojem privrede postojati potreba za finansiranjem i praćenjem te iste privrede i mi želimo u tome da učestvujemo.

Koji su planovi novoosnovane banke?

- Inicijalno ćemo se okrenuti poslovanju sa privredom, dok ćemo kasnije razvijati poslove i sa stanovništvom. Do kraja godine otvorićemo filijale u Novom Sadu i Nišu koji će pokrivati Vojvodinu i centralnu i južnu Srbiju. Da li ćemo ići u neku akviziciju, odlučićemo u prvom kvartalu 2009. godine, a za početak ćemo krenuti u organski razvoj mreže. U početku ćemo raditi uglavnom sa korporativnim klijentima, jer još nemamo mrežu filijala koja je neophodna za pokrivenost tržišta.

Da li ste odustali od Agrobanke?

- Ne bih rekao da smo odustali, ali u tom trenutku nam nije odgovarala cena akvizicije.

Ali sad je cena povoljnija.

- Jeste mnogo povoljnija, ali mi ne isključujemo mogućnost akvizicije i neke druge banke sa mrežom filijala, a ne samo Agrobanke. Uglavnom, za sada ne postoje konkretni planovi za kupovinu neke banke.

Da li je dolazak Moskovske banke povezan sa energetskim sporazumom između Srbije i Rusije?

- Sporazum apsolutno nema veze sa dolaskom Moskovske banke, jer smo još pre dve godine dobili preliminarno odobrenje Narodne banke za ulazak na srpsko bankarsko tržište, tako da ne bih to povezivao. Ali svakako želimo da budemo deo tog aranžmana i da se kao banka uključimo u taj posao. Svi znamo kakva je sad situacija oko toga i mi čekamo realizaciju energetskog aranžmana. Ali to nije sve. Mi želimo da budemo i deo aranžmana ulaska "Fiata" u "Zastavu" i svih ostalih projekata na kojima država radi.

Zašto ste se odlučili za ulazak na tržište kroz grinfild licencu? Da li se više isplati od kupovine druge banke?

- Ne bih rekao da se više isplati. Čak mislim da je teže i komplikovanije ući na tržište kroz grinfild. Međutim, mi imamo iskustvo sa grinfild ulaskom na tržište u Ukrajini 2006. godine. To se pokazalo kao pozitivno, s obzirom na to da je banka završila sa profitom već prvu godinu i ušla među 50 najvećih banaka u Ukrajini, gde je konkurencija ogromna. Hteli smo to da ponovimo i ovde i očekujemo i slične rezultate. Moskovska banka je prva koja je dobila grinfild licencu posle sedam godina. Nije bilo nikakvih problema. Proces je trajao od novembra do juna, a mi smo ispunili sve uslove i sa te strane je sve bilo u redu.

Ko će biti vaši klijenti?

- U pregovorima smo već mesecima sa pretežno domaćim, ali i ruskim kompanijama i pričamo o finansiranju njihovih projekata. Ruske firme koje su naši klijenti u Rusiji, biće naši klijenti i ovde. Mi nećemo praviti razliku između ruskih i domaćih preduzeća. Želimo da imamo renomirane svetske i domaće i ruske kompanije i siguran sam da će već od oktobra mnogi od njih već postati klijenti banke.

Da li ćete firme finansirati svojim kapitalom ili krosborder kreditima?

- Radićemo i krosborder kredite, ali finansiraćemo i iz sopstvenih sredstava. Mislim da su krosborder krediti na ruskom tržištu daleko jeftiniji nego krediti u Srbiji.

Da li imate nameru da finansirate izvoznike?

- Nemamo neki specijalni program, ali hoćemo da pratimo trgovinski sporazum između Srbije i Rusije. I ne samo to, već želimo da finansiramo klijente koji su u programu CEFTA. Hoćemo da preuzmemo trgovinski promet između Srbije i Rusije, koji zauzima 45% srpskog spoljnotrgovinskog prometa.

Sa kojim novim proizvodima ćete konkurisati postojećim bankama?

- Uvešćemo novine u sferi finansiranja nekretnina i infrastrukturnih projekata, pre svega javnog sektora. Takođe, stavićemo akcenat na finansiranje preduzeća koja se bave proizvodnjom. Na ovom tržištu nema trgovine finansijskim derivatima, kao što su terminski ugovori. Takođe, mi ćemo finansirati akvizicije. Sada banke teško daju pozajmice za preuzimanje druge firme bez hipoteke kao osiguranja.

Poziv na pretplatu na Biznis www.biznisnovine.com