(Biznis)Goran Džafić, direktor Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća - učimo male preduzetnike kako da rade sa gigantima

Goran Džafić

Razvoj malih i srednjih preduzeća u Srbiji još je ispod evropskog nivoa i u tom segmentu ne dobijamo prelazne ocene. Zato razvoj tog sektora mora biti državni prioritet, kaže Goran Džafić, direktor Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća.

Da li je u Srbiji segment malih i srednjih preduzeća dovoljno razvijen ?

- Mala i srednja preduzeća (MSP) kod nas trenutno čine 99,7 odsto od ukupnog broja preduzeća. U ovom momentu dve trećine ukupnog broja zaposlenih u Srbiji radi u malim i srednjim preduzećima, ali s druge strane imamo oko milion ljudi koji su bez posla i zbog toga treba da razvijamo i jačamo ovaj sektor. To je primarni cilj Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća. Logično je da mi nećemo moći da zaposlimo milion ljudi, ali nama je cilj da ostvarimo zadatak koji smo postavili ispred sebe, a to je da svake godine omogućimo otvaranje novih 3.000 preduzeća kroz start up kredite i time obezbedimo posao za 12.000 ljudi godišnje.

Da li možemo da se poredimo sa zemljama u regionu i EU, kada je razvoj MSP-a u pitanju?

- U zemljama EU postoji ukupno 20 miliona preduzeća. Od toga, 98 odsto su mala i srednja preduzeća i ona predstavljaju ozbiljan segment ukupne privrede Evropske unije i zapošljavaju 90 miliona ljudi. Preko malih i srednjih preduzeća ide 70 odsto ukupnog prometa roba i usluga i ona ostvaruju 60 odsto bruto domaćeg proizvoda. Na žalost, što se tiče nas, mi smo još ispod evropskog nivoa. Prema prethodnim ocenama EU, bili smo ispod prelazne ocene i morali smo dosta toga da izmenimo i prilagodimo standardima EU. Ove godine takođe moramo da prođemo taj test, da podnesemo izveštaje o radu i dosadašnjim rezultatima i nadam se da će nas relevantne institucije iz Brisela pozitivno oceniti, jer smo zaista dosta toga uradili za poslednjih godinu i po dana, kako bismo ojačali ovaj segment privrede.

Koliko MSP mogu da podignu privredu Srbije i u kojoj meri je to postignuto do sada?

- S obzirom na to da čine većinu preduzeća u Srbiji, mala i srednja preduzeća su jako bitan faktor srpske privrede i mi ćemo se zbog toga usredsrediti na jačanje kapaciteta postojećih MSP i otvaranju novih. Mala i srednja preduzeća su takođe bitan faktor u pogledu Strategije borbe protiv siromaštva i zapošljavanja novih ljudi. Tranzicija kroz koju prolazimo je bolan proces, a tek nam predstoji restrukturiranje javnih preduzeća koje mora da se završi do kraja godine, kao i smanjenje zaposlenih u državnim organima, što znači da će još dosta ljudi ostati bez posla i zbog toga moramo da damo maksimalnu podršku da se opet zaposle. Zbog svega ovoga privreda Srbije će se sve više oslanjati na sektor malih i srednjih preduzeća. Navešću kao primer "Fiat" koji je kupio "Zastavu" i koji će kada dođe u Kragujevac morati da angažuje kooperante. Mi radimo na edukaciji, dajemo sertifikate i osposobljavamo male firme da mogu da ispune uslove da budu kooperanti jednom svetskom gigantu kao što je "Fiat".

Dakle, u kojoj meri MSP mogu da absorbuju pitanje nezaposlenih, a njih je još uvek preko milion?

- Nama je plan da zaposlimo 12.000 ljudi godišnje i to nameravamo da uradimo pomoću naših projekata i start-ap kredita. Prema našim procenama, otvorićemo oko 50.000 radnih mesta u naredne četiri godine. Prošle godine preko nas je zaposleno šest hiljada ljudi, u ovoj godini do sada je obezbeđeno sedam hiljada radnih mesta, a očekujemo do kraja godine da to bude 8-9 hiljada. Već od sledeće godine naš plan je da zaposlimo 12.000 ljudi godišnje.

Da li ste razmišljali o tome da za strategiju razvoja MSP-a iskoristite model koji je primenjivala još vlada Ante Markovića, kada je sektor MSP postavljala u centar tranzicije?

- Što se tiče modela Ante Markovića, to je bio prilično dobar model i mi smo neke stvari uzeli odatle. Ne volim onu parolu „svet počinje od mene, a pre mene nije bilo ničega i posle mene će sve propasti". Postoje stvari koje su i ranije bile dobre i treba ih iskoristiti. Ante Marković je smatrao da sektor MSP-a mora da se razvija. U to vreme je i osnovan najveći broj malih i srednjih preduzeća. Sećam se da je tih godina bilo popularno Arilje, jer je opština Arilje davala određene pogodnosti preduzetnicima koji osnuju firmu na njenoj teritoriji i mnogo ljudi je iz Beograda i drugih gradova odlazilo u Arilje da otvara preduzeća. Ante Marković je znao da nam predstoji tranzicija i pokretanjem malih i srednjih preduzeća nastojao je da ublaži period tranzicije koji je dolazio. U svim post-komunističkim zemljama tranzicija je bila bolna. U Češkoj je bruto proizvod drastično pao u prve tri godine tranzicije. Jedino je Slovenija bolje prošla, ali su oni imali prethodno iskustvo sa malim kućnim radionicama. Dok su Srbi pravili vikendice, oni su pravili male radionice i posle radnog vremena u državnim firmama svi su radili kod kuće. Recimo, ogroman broj Slovenaca je sklapao delove za igračke za italijanski "Kiko" u malim kućnim radionicama.

Kako kreditna politika države utiče na razvoj MSP?

- Mi dodeljujemo start-ap kredite svima onima koji žele da pokrenu svoj biznis. To rade i poslovne banke, ali naša godišnja kamata je jedan odsto, grejs period je godinu dana, a rok otplate pet godina. Takođe, mlađi od 25 godina mogu da stave u zalog, kao garanciju, mašine koje dobijaju ili kupe. One su faktički pod lizingom. Ukupan fond je bio oko 2,8 milijardi dinara, vrednost kredita je bila od 5 do 30 hiljada evra. Važno je da imate dobar biznis plan i urednu dokumentaciju. Ove godine dodelili smo i milion evra za konkurentnost već postojećim malim i srednjim preduzećima i 16,5 miliona dinara kroz ugovore za udruženja preduzetnika. Dakle, radimo i sa onima koji žele da se upuste u rizik sopstvenog posla, kao i sa onima koji već uveliko posluju, ali im je potrebna naša pomoć da postanu konkurentniji na inostranom tržištu.

Šta se dešava sa onima čiji biznis ne zaživi, koji se ne snađu i firme im se ugase?

- Sa start-ap kreditima smo krenuli prošle godine i još uvek nemamo povratnu informaciju sa terena šta se desilo sa firmama koje su počele da rade. Precizne podatke imaćemo 2009. godine za firme koje su krenule 2007. godine, jer moramo da ispoštujemo grejs period od godinu dana, u kom je trebalo da započnu sopstveni posao. Međutim, ako se desi da se firma ne snađe, novac će biti vraćen državi, a firma će morati da propadne. Nama je cilj da stvaramo tržišnu privredu. Mi njima pomažemo da stanu na noge. Zato i insistiramo na ručnoj zalogi na opremu, jer ako se ne snađu u biznisu i firma im propadne, neće im propasti ceo život, već će država prodati mašinu i vratiti novac.

Kako ste zadovoljni podrškom države i vlade? Da li u dovoljnoj meri podstiču razvoj MSP? Od kog ministarstva imate najveću podršku, a u kojim segmentima ona izostaje ili je uopšte nema?

- Mi od države imamo dve vrste pomoći - finansijsku i nefinansijsku, pa isto tako mi pomažemo preduzetnike. U nefinansijsku pomoć spadaju razni vidovi edukacije, izdavanje sertifikata, angažovanje konsultantskih kuća, ali tu je naravno i dodela materijalnih sredstava. Kada oni dobiju sredstva od nas, mi pratimo kako se ona troše i ne dozvoljavamo da novac bude bačen. Takođe pratimo kako se razvijaju mala i srednja preduzeća pokrenuta našim sredstvima, kako bismo videli kakav će to efekat imati na sredinu u kojoj se radi, jer pored novih radnih mesta naš cilj je i ravnomerni regionalni razvoj. Radimo na tome da nema više podele na „siromašni Jug i bogati Sever" i tu nam ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja daje neograničenu pomoć. Imamo veliku podršku i od Nacionalne službe za zapošljavanje, ali i od Agencije za privredne registre. Slabija nam je saradnja nego što bi trebalo da bude sa Poreskom upravom i očekujem da se ona popravi.

Poziv na pretplatu na Biznis www.biznisnovine.com