Lekovi samo na veliko - od 400, svega sedam veletrgovina potpisalo ugovore sa fabrikama

Od oko 400 registrovanih veledrogerija u Srbiji, ove godine je svega sedam potpisalo ugovore sa proizvođačima lekova! Osim što lekove ne mogu da kupuju direktno, male veledrogerije više ne mogu ni da ih nabavljaju od posrednika, deleći sa njima rabate. Velikim veledrogerijama koje su uspele da kupe medikamente posebnim ugovorima zabranjeno je da ih preprodaju malim!

Primedbu da fabrike trguju samo sa onima koji kod njih pazare za nekoliko miliona mesečno, desetak veletrgovina uputilo je i Udruženju za trgovinu "Grupacija veledrogerija", pri Privrednoj komori Srbije.

- Svi koji nisu mogli da kupuju lekove za milionske sume odbijeni su, iako su kupljenu robu nameravali da plate unapred - priča jedan od vlasnika "malih" veledrogerija .

Veledrogerije koje su stekle pravo na kupovinu od proizvođača nalaze se na spisku Udruženja za trgovinu koje broji 20 članova.

Interesantno je da je iz godine u godinu tih "povlašćenih" veledrogerija sve manje. Još lane ih je bilo devet, nekoliko godina ranije 360, pa 20, a "danas" svega sedam - "Vetprom", "Vetfarm", "Velefarm", "Farmalogist", "Jugohemija", "Farmanova" i "Unihemkom".

Ostale firme sa spiska tražile su od sekreatara Udruženja za trgovinu objašnjenje zašto i oni ne mogu da potpišu ugovore sa fabrikama lekova.

Tražili su da i oni dobiju robu - kaže Gordana Hašinbegović, sekretar Udruženja za trgovinu pri Privrednoj komori. - Zvala sam proizvođače i dobila odgovor da je stvar njihove politike sa kim će da posluju. Ipak, Zakon o konkurenciji zabranjuje svaki oblik narušavanja tržišta nekim posebnim potezima.

I Nenad Ognjenović, predsednik Grupacije, ali i direktor "Vetproma" - veledrogerije koja je dobila pravo da kupuje lekove, objašnjava da proizvođači imaju pravo da sami biraju kome će da prodaju robu.

- Logično je da proizvođač hoće da zna gde završava njegov lek, a to je najlakše ako suzi broj firmi kojima ga prodaje. - Verovatno će male veledrogerije morati da nalaze načine da opstanu na tržištu. Možda i da se udružuju.

Kad je tako, postavlja se i pitanje zašto Ministarstvo zdravlja uopšte izdaje veledrogerijama dozvole za rad.

- Ovo Ministarstvo utvrđuje ispunjenost uslova za obavljanje delatnosti prometa lekova i medicinskih sredstava na veliko, o tome izdaje dozvolu i nadzire zakonitost rada nad firmama koje imaju dozvolu - kaže Ružica Nikolić, pomoćnik ministra.

Međutim, Pravilnik o uslovima za promet na veliko lekova i medicinskih sredstava ide u prilog malim trgovcima, baš kao i Zakon o proizvodnji i prometu lekova. Ovaj akt ukazuje na to da proizvođač nema ovlašćenja da distributere dovodi u neravnopravan položaj i da manjima zabrani da u okviru registrovane delatnosti plasiraju, nabavljaju i prodaju domaće lekove. U njemu se kaže da je dozvoljen promet između proizvođača i veledrogrija, kao i između veledrogerija međusobno.


Ordinacije
Osim što se uništavaju mala i srednja preduzeća i potpuno ograničava konkurencija, zbog monopola će ispaštati i privatne ordinacije i poliklinike - tvrde mali distributeri. Privatnici će ubuduće mnoge lekove i medicinska sredstva morati da kupuju u apoteci, a ne od veledrogerija, kao do sada.


Tržište u rasulu
Tržištem lekova u Srbiji vlada potpuno rasulo - kaže Vekoslav Šošević, sekretar Udruženja za hemijsku i farmaceutsku industriju pri Privrednoj komori Srbije.

- Proizvođači zato žele da daju lekove velikim firmama koje idu na tendere zdravstvenih ustanova. Na taj način mogu da prate gde lekovi završavaju. Osim toga, često veledrogerije na tržište izbace lekove od 20 do 30% jeftinije nego kod proizvođača.