Rade samo za svoj džep - u Srbiji zvanično zaposleno nešto manje od 2.000 stranaca, a one koji rade "na crno" nemoguće je i prebrojati

Ako je suditi po broju sezonaca iz Rumunije, Bugarske, Kine... Srbija je na dobrom putu da postane - Eldorado! U našoj zemlji radi na desetine hiljada stranaca, ali radne dozvole nema ni 2.000 "uvoznih" gastarbajtera! U toj manjini, koja poseduje uredne papire, prijave, plaća takse... samo su oni koji zarađuju lepe plate, na visokim su položajima, nose laptopove i siva odela. Plus, tek poneki - kuvar.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da urednu dokumentaciju imaju samo strani državljani koje firme iz matice šalju na rad u Srbiju. To su mahom banke, strana predstavništva, velike kompanije i korporacije...

- Niko u Srbiji ne može da zasnuje radni odnos, a da pre toga nije od nas dobio odobrenje za to - rekla nam je Aleksandra Sretenović, iz Odeljenja za posredovanje u zapošljavanju Nacionalne službe. - A, lane smo ih izdali svega 1.699.

Sretenovićeva objašnjava da takvu dozvolu njihova služba daje samo u slučaju da za to radno mesto nema kvalifikovanih radnika sa našim državljanstvom. Zato su "zeleno svetlo" dali jedino za pozicije top-menadžera, bankara i slično. Nedavno je, recimo, filijala u Kikindi odbila zahtev kineskih državljana da se zaposle u prodavnici mešovite robe, jer u tom gradu ima naših ljudi koji mogu da obavljaju taj posao.

Nacionalna služba aminovala je posao i nekim od poznatih poslovnih ljudi u Srbiji - Stajn Eriku Velanu, generalnom direktoru "Telenora", Ričardu Viču, generalnom direktoru "U.S. Steel", Oliveru Reglu, predsedniku izvršnog odbora Raiffeisen banke, Skipu Bornhiteru, prvom čoveku "Duvanske industrije Niš", Stefanosu Vafidisu, generalnom direktoru "Coca-Cola" za Srbiju... Svi su ovi menadžeri na privremenom radu u Srbiji i sa privremenom dozvolom boravka.

U pohodu na srpsko tržište rada lane su prednjačili Makedonci. Njih 212 došlo je u Srbiju. Na korak iza su Bosanci, pa Kinezi. Sa Dalekog istoka došlo ih je 172 i našlo posao uglavnom u - kuhinjama. Dolazili su i iz Alžira, Velike Britanije, Ugande, Švedske...

Ipak, broj stranaca sa urednim papirima je samo vrh ledenog brega. Pod njim se krije na desetine hiljada sezonaca, ali i Kineza koji već imaju svoje četvrti po svim većim gradovima Srbije. Ni u policiji ne bi mogli da se "zakunu" koliki im je broj. Zato naša državna kasa na ime neplaćenih doprinosa i poreza godišnje gubi desetine miliona evra.
Radnici "na crno" zaposeli su gotovo svaku privrednu granu, ali je najveći problem štoih je većina nekvalifikovana, dok u isto vreme skoro 19% naše radne snage čeka da se skine sa biroa. Nekvalifikovanih, takođe.

Gazdama je, čini se, ipak milije da zaposle stranca. Njima ne plaćaju poreze, doprinose, nemaju nikakvu odgovornost i neće ih tužakati sindikatima. Zato se čitave armije sezonskih radnika mogu pronaći u pograničnim zonama. I to u vreme setve, žetve, branja malina, kupina... Ali i na građevinama, po ambarima, farmama...

Za ovakav haos u zapošljavanju stranih državljana, pa i za rupe bez dna u republičkom budžetu, mnogi, po starom dobrom običaju, krive - zakon. Donet još u Titovoj eri, nikako ne odgovara današnjim apetitima privrednika. Svi se slažu da je sasvim neefikasan, neprecizan i nepotpun.

Potrebno je ukinuti mnoge administrativne procedure za zapošljavanje stranih državljana, a prava mera i rešenje mogu se postići - kvotama. Njih će utvrđivati Vlada i to u odnosu na naše radnoaktivno stanovništvo, teritoriju, zanimanje i grane privrede. U ove kvote ući će i radnici angažovani na sezonskim poslovima, ali ne i strani investitori sa timom svojih menadžera na srpskom tržištu.
Zakon je "već" u pripremi. Proći će, međutim, sasvim dovoljno vremena da Srbija izgubi još koje milionče...

PLAĆAJU DRUGIMA

- Većina stranaca ima već zaključene ugovore u predstavništvima zemalja iz kojih dolaze, pa zato nemaju nikakve obaveze prema Srbiji - objašnjavaju u Ministarstvu rada i socijalne politike. - Ne moraju da traže radnu dozvolu i ne plaćaju doprinose nama, već firmama koje su ih poslale na rad.

PAPIRI

Poslodavci Nacionalnoj službi za zapošljavanje podnose zahtev u kojem obrazlažu zašto baš taj stranac mora da radi na određenom radnom mestu. Uz pasoš sa privremenom dozvolom boravka u Srbiji, kandidat mora da donese i dokaz da je uplatio republičku taksu koja danas iznosi 8.730 dinara. Služba u roku od 30 dana donosi rešenje, a ukoliko neki dokument nedostaje, odluka se donosi za dva meseca.

ARŠINI

Srpski poslodavci, koji šalju svoje zaposlene na privremeni rad u inostranstvo, nisu oslobođeni troškova prema zemlji domaćinu. Uz doprinose koje naši poslodavci plaćaju domaćim fondovima, u obavezi su da plate i porez na zaradu svakog svog radnika i zemlji koja ih je zaposlila. Kada, međutim, strana predstavništva otvore filijale u Srbiji, oni nama ne duguju ništa.