Vučko Vuković

"Rudnap group - Minel kotlogradnja" planira da za nekoliko godina značajnije prodre na evropsko tržište, jer smatramo da ćemo do tada uspeti da povratimo dobru reputaciju koju su firme sa ovih prostora izgubile u poslednjih petnaestak godina, kaže Vučko Vuković, izvršni direktor inženjeringa te vodeće jugoslovenske fabrike za izradu kotlova i delova za termoenergetska postrojenja.

Najavili ste skoro preseljenje fabrike sa postojeće lokacije na Karaburmi i izgradnju nove sa modernijim postrojenjima. Da li ste odredili novu lokaciju?

- Trenutno pregovaramo za određene lokacije u Obrenovcu i time ćemo se približiti energetskim centrima kao što su TE "Nikola Tesla" i TE "Kolubara B".

Koliko je ova odluka povezana sa najavom za tendere za izgradnju novih blokova u TE "Nikola Tesla" i završetak TE "Kolubara B"?

- Tačno je da mi svoju perspektivu vezujemo za korisnike koje ste pomenuli, kao i da su oni naši partneri, ali s druge strane, prema dugoročnom planu i strategiji koju nam je uradila specijalizovana i stručna nemačka konsultantska kuća TMG, do 2011. trebalo bi da napravimo postepeni, a zatim značajniji izlazak na evropsko tržište, koje u tom trenutku treba da povuče oko 60 do 70 odsto naših proizvodnih kapaciteta. Evropsko energetsko tržište je veliko i u ekspanziji je, ali stanje koje smo zatekli u fabrici zahteva određeno vreme i detaljne pripreme.

"Rudnap grupa" je privatizovala "Minel kotlogradnju" 2006. godine? U kakvom stanju je tada bila fabrika?

- "Minel kotlogradnja" je plaćena oko dva miliona evra. U tom trenutku to je zvučalo kao realna cena, mada s obzirom na realan uvid u stanje firme koji je usledio nakon određenog vremena provedenog u MK, cena nije bila mala, jer je firma bila u relativno lošem stanju. Zatekli smo stare mašine, starosni prosek zaposlenih preko 55 godina i velika dugovanja prema dobavljačima. Sada, dve godine posle privatizacije, poslujemo sa dobitkom. Prošle godine smo ostvarili prihod od oko 11 mil EUR. Reprogramirali smo dugove i stalno ih vraćamo. Dug prema dobavljačima koji smo nasledili značajno smo smanjili. Planiramo da se u novu fabriku, koja bi trebalo da bude završena do kraja 2009. godine, uselimo bez "lošeg nasledstva". Do sada je na realizaciju zatečenih dugova, neisplaćenih zarada iz vremena pre privatizacije, nezavršenih ugovora iz perioda pre privatizacije i socijalnih programa uloženo skoro deset miliona evra, a ukupne planirane investicije za sledećih nekoliko godina su oko 30 mil EUR.

Novi vlasnik je prilikom privatizacije prihvatio obavezu da do kraja juna 2008. godine u modernizaciju fabrike uloži najmanje dva miliona evra. Rok za ispunjenje ovih obaveza je istekao. Da li je ugovor ispoštovan?

- Da, ali cifra iz kupoprodajnog ugovora će biti višestruko veća, a s obzirom na ukupne planirane investicije, premašiće 20 mil EUR u naredne tri godine.

Da li imate planova i da li ste u pregovorima za neke konkretne poslove u zemljama Evropske unije?

- U toku su pregovori sa inostranim partnerima za nekoliko velikih ugovora, mada smo svesni da je postepeni povratak reputacije i dokazivanje kroz obavljene poslove način na koji se može značajnije ući na evropsko tržište. To podrazumeva da će sledeće godine oko deset odsto prihoda dolaziti iz inostranstva, dok za 2015. godinu planiramo da ti prihodi budu oko 80 odsto od ukupnog ostvarenog prihoda firme.

Da li ste i do koje mere uspeli da povratite "dobar glas" firme među partnerima i klijentima?

- To je jedan od naših primarnih ciljeva i veoma sam zadovoljan onim što smo postigli na tom polju. Mogu da navedem konkretan primer saradnje sa "U.S. Steel". Pre privatizacije bio je probijen rok za neke ugovorene poslove sa "U.S. Steel". Sada kada smo mi dobili posao, uradili smo ga pre roka i vrlo kvalitetno, tako da sledeće godine očekujemo od njih da nas angažuju na nekoliko velikih poslova i da se ta saradnja nastavi.

Isto tako, dva velika vrelovodna kotla za "Beogradske elektrane", koje radimo u konzorcijumu sa firmom "Kirka Suri", takođe su pozitivna referenca u svakom smislu.

U čemu je specifičnost vaše fabrike?

- U tome što nema serijsku proizvodnju, već je svaki proizvod poseban, zavisno od zahteva i potreba naručioca. Proizvodu se posvećujemo od nule, počev od izrade dokumentacije, kompletnog inženjeringa, izbora materijala i definisanja tehnologije, do njegove proizvodnje, montaže i održavanja. U tom smislu ne treba nam klasična proizvodna automatska linija. S jedne strane, to nam otežava posao, ali je i velika prednost, jer je reč o segmentu industrije u kojem na nacionalnom nivou imamo najbolju šansu da pokažemo kreativnost i posvećenost poslu.

Svake pete godine se desi da se poslovi ponavljaju, tako da nema serije. Na primer, pomenuti kotlovi za "Beogradske elektrane", od 116 MW i 140 MW, verovatno se neće ponoviti u sledećih nekoliko godina, što znači da i sledeći put krećemo praktično od nule. Posao smo dobili neposredno po privatizaciji "Minela" i mnogi su sumnjali da će fabrika, u stanju u kakvom je bila, moći da ga iznese. U doba kada je "Minel" imao 1.700 zaposlenih, trebalo im je dve godine da izrade kotao od 116 MW. Mi smo ga, sa 300 zaposlenih, doveli do "hladne probe" za manje od godinu dana.

Da li ste zbog toga privilegovani na tenderima?

- Tačno je da postoje poslovi za koje smo mi specijalizovaniji od drugih i tu smo u izvesnoj prednosti, mada učestvujemo na tenderima kao i svi drugi. Neki "know-how" se nalazi u "Minelu" u poslednjih 30 godina, dok u poslednjih 15 godina dolazi do nelegalnog iznošenja dokumentacije koja je intelektualna svojina MK, ali to je nešto što se ne dešava samo nama. Naša dokumentacija se pojavljuje na mestima gde ne bi trebalo, ali to je ono što se desilo svim velikim firmama koje su služile kao "javni servis" malim privatnim firmama u nastajanju.

Što se privilegija na tenderima tiče, toga u našem slučaju do sada nije bilo. Čak i kada smo praktično jedini koji radimo određene poslove, mi na tender moramo da izađemo.

Da li su ove firme koje ste naveli odlučile da se udruže kako bi lakše dobile poslove na izgradnji TE "Nikola Tesla" i TE "Kolubara B"?

- Domaći zakon o javnim nabavkama daje male prednosti domaćim firmama u nekim bodovanjima, ali često su reference ili bilansi na strani velikih svetskih kompanija kao što su "Alstom", "Hitachi", "Siemens" i "General electric".

poziv na pretplatu na BIZNIS - www.biznisnovine.com