|
Uprkos tome što za Barandu i njene rode, zna cela Srbija, ali i region, predsednik mesne zajednice ovog vojvođanskog mesta, Željko Paunov kaže da se nakon emitovanja serije „Vratiće se rode“ nije ništa „dramatično promenilo“.
Ipak, nekretnina su skuplje oko 20 odsto, pa u zavisnosti od lokacije cena kvadrata je od 500 do 900 evra. Najavljene investicije, po mišljenju Paunova, poskupeće i cenu zemljišta. Trenutno ar zemlje košta od 200 do 350 evra.
Baranđani su podeljenog mišljenja u pogledu serije. Jedni su zadovoljni dok drugi smatraju da je suviše vulgarnih reči. Ima i onih koji su se naljutili jer su se pronašli u nekim likovima koji su u seriji „ismevani“. Bez obzira na podeljena mišljenja većina kaže da treba iskoristiti „pet minuta slave“ i od Barande napraviti turističku atrakciju.
Za realizaciju tih ideja postoje i potencijali, jer se u selu nalaze dva izvora slane vode, a blato pominjano u seriji zaista jeste lekovito. Nije baš da isceljuje otvorene rane i da odsečeni prst ponovo može da izraste, ali je za reumu odlično, tvrde meštani i stručnjaci.
Novi putevi
Opština Opovo, kojoj Baranda i pripada uradila je putnu infrastrukturu i kako kažu u ovoj opštini nastaviće sa stvaranjem što boljih uslova za investicije. Za sad postoji plan da se investitorima ponudi zemlja i mogućnost eksploatacije lekovitog blata.
Dragana Stojanov iz odeljenja za privredu i finansije Opštine Opovo kaže da je jedan od planova te institucije razvoj eko turizma, odnosno posmatranja ptica.
„U našoj opštini gnezdi se četvrtina parova svih belih roda u Srbiji. Takođe, projekat za eksploataciju lekovitog blata je završen, a ideja je da se na tom mestu napravi moderni „spa“ centar. Na sajmu turizma u februaru primetili smo da su ljudi zaiteresovani za ovo mesto i najviše su se tražili upravo leci na kojima je predstavljena Baranda“, kaže Stojanov.
Ipak, ona kaže da teži deo posla, pronalaženje investitora, tek predstoji. Poznata i pre serije
S druge strane na obali veštačkog ribnjaka Šaran, bašta restorana je završena, a uskoro se očekuje i otvaranje restorana i izgradnja motela. Pored ribnjaka, veoma je posećeno i lovište bogato zečevima, fazanima, divljim svinjama...
Lepote ovog sela, njegovog ribnjaka i lovišta, neki su otkrili daleko pre serije „Vratiće se rode“.
Željko Paunov podseća da jezero Šaran već nekoliko godina privlači „krem“ beogradskog društva.
„Deo su umetnici koji dolaze kod Dragana Bjelogrlića, a drugi deo su političari koje privlači ribnjak odnosno pecanje. Česti gosti su i ambasadori raznih zemalja“, kaže Paunov.
Inače, glumac Dragan Bjelogrlić poreklom je iz ovog mesta i srpski glumci su često gosti u njegovoj porodičnoj kući. Otud i priča da bi Baranda mogla postati filmski grad.
„Pored studija u kojem je snimana serija prodaju se objekti PKB Agrosa i znam da postoji ideja da se tu napravi filmski grad. Razgovarao sam sa Bjelogrlićima i oni su bili zaiteresovani za realizaciju takve ideje, kao i neki njihovi prijatelji, ali je još uvek rano govoriti šta će biti od toga“, kaže Paunov.
Investicije u Barandu bi verovatno zaustavile iseljavanje iz ovog mesta koje se po tome ne razlikuju od drugih sela. Mladi i dalje teže da odu u neki od obližnjih gradova, Beograd, Pančevo, Zrenjanin, (svi su na oko 30 kilometara), a tek 10 odsto njih se trenutno bavi poljoprivredom. Prosečna plata radnika koji su zaposleni u ovom mestu je oko 15 hiljada dinara, ali se gotovo 70 odsto stanovništva bavi obrađivanjem zemlje. Mnogi od njih se nadaju da bi u skorije vreme mogli da unovče njive i zemlju, ako Baranda postane turističko mesto, dok drugi planiraju i sami da investiraju u manje turističke objekte.
Uskoro bi trebalo da se pojavi nova reklama Hipo Alpe Adria banke snimljene pre nekoliko dana u Barandi, što pokazuje da „pet minuta“ ovog sela još uvek nije isteklo. Baranda u brojkama
• 15.000 dinara iznosi prosečna zarada nepoljoprivrednog stanovništva u Barandi
• 4 prehrambene radnje postoje u Barandi
• U selu radi 1 kafić
• Oko 70 odsto ljudi bavi se poljoprivredom
• Baranda ima 1.800 stanovnika i 400 kuća
poziv na pretplatu na  - www.emportal.co.rs
Pogledajte i druge dokumente u rubrici Projekti
|
