(Biznis)Aleksander Petric, generalni direktor kompanije "Immorent" - Zakon o lizingu podstiče investicije

Aleksander Petric

Zbog nepostojanja Zakona o lizingu, Srbija gubi veliki broj investicija, ne realizuju se mnogi neophodni infrastrukturni projekti, ni objekti od javnog interesa. U Austriji, takođe, lokalne samouprave nemaju novca za izgradnju bolnica, škola, vrtića, ali se to tamo izgradi na lizing, dok ovdašnji čelnici to ne čine, a ne žele da preuzmu nešto što se u svetu već pokazalo efikasnim. Garantujem da bi moja kompanija, ukoliko bi bila rešena sva imovinsko-pravna dokumentacija, za godinu dana u Beogradu, na lizing, izgradila neophodni most preko Save, sa rokom otplate na 30 godina, bez učešća. Ali, u Srbiji se političari svađaju oko nebitnih stvari, umesto da se bave rešavanjem ključnih problema, kaže Aleksander Petric (Alexander Petritz), generalni direktor "Immorent".

On napominje da u našoj zemlji lizing nije zabranjen, ali nije pravno regulisan, pa pošto ne očekuje da će Zakon o lizingu uskoro biti donet, njegova kompanija nedostatak pokušava da reši pomoću pravnih "baj-pasova". Direktor "Immorenta" kao odličan primer pominje dovitljivost premijera Republike Srpske Milorada Dodika, koji je, znajući da je nerealno očekivati da parlament njegove države ubrzo usvoji zakon o lizingu, preuzeo hrvatski, u kome je bilo potrebno prevesti tek nekoliko reči. Petric to predlaže i srpskom političkom rukovodstvu.

Kakva je razlika između kupovine nekretnina na lizing od kupovine na kredit?

- Osnovna razlika je u tome što se kupovina na lizing tretira kao klasičan ugovor o zakupu, čime se ne uvećava nivo duga, niti se on prikazuje u finansijskim izveštajima. To se računa kao iznajmljivanje. Plastično objašnjeno, ukoliko iznajmim nekretninu za 10.000 EUR mesečno, a imam zaradu 30.000 EUR, a porez je, recimo 50%, kod lizinga, kad platim zakup ostaje mi 20.000 evra, jer se porez odbija od tog preostalog dela, te mi ostaje "čisto" 10.000 evra.

Kod kredita, porez se naplaćuje na ukupnu sumu. Od 30.000 evra, ostane mi 15.000, a zatim platim još 10.000 na zajam i na kraju mi ostaje svega 5.000 evra. To je najbolji primer isplativosti lizinga.

Takođe, mnogo je lakše na lizing, nego na kredit, kupiti mašine ili drugu opremu. Zakon o lizingu postoji u svim državama Zapada, jer on olakšava i ubrzava investicije na svim nivoima. "Immorent" trenutno u Srbiji radi tri posla koja su slična lizingu, a uspevamo da ih realizujemo pomoću pravnih "baj-pasova", koristeći elemente austrijskog Zakona o lizingu. Pokušavamo da taj ugovor definišemo na osnovama njihovog zakona, po kome smo osigurani i mi i klijent.

Koliko bi Zakon o lizingu uticao na povećanje stanogradnje u Srbiji?

- Na investicije bi mnogo uticao, ali na stanogradnju najmanje, jer se većina stanova i u Evropi kupuje na kredit. U Austriji 90 odsto stanova kupljeno je na kredit, ali i isti toliki procenat automobila kupljen je na lizing. Kod lizinga su u prednosti pravna lica, koja dobijaju velike poreske olakšice, dok je za kupovinu stana mala razlika između lizinga i kredita. Lizing je isplativ i za javne radove, a tu postoje dva načina: komunalni lizing i koncesija. Kod koncesije jasno je da je koncesionaru stalo da bude što više korisnika, na primer, jednog autoputa, dok kod lizinga kompanija dobija mesečnu ratu, bez obzira na nivo saobraćaja.

Kažete da Beogradu trenutno nedostaje 30 miliona stambenih kvadrata. Na osnovu čega to tvrdite?

- U Beču u proseku troje ljudi živi u 90 kvadrata, a u Beogradu četvoro na 60 kvadrata. Pošto u Austriji svaki građanin u proseku ima 30 kvadrata, a u Beogradu tek 15, jasno je da je u narednih 20-30 godina potrebno graditi milion kvadrata godišnje u Beogradu, ali i ponuditi olakšice za kupovinu stanova.

Da li je cena kvadrata stana u Beogradu, kako tvrde pojedini stručnjaci, neralna?

- Tržište samo sebe reguliše i zato ne mislim da su cene toliko visoke, ako ih uporedim sa velikim gradovima u okruženju. Pretpostavljam da će na Novom Beogradu cena kvadrata dostizati i 2.200, odnosno 2.500 evra. Cena novih stanova će rasti, a kvadrat korišćenih stanova biće oko 1.500 evra. Na najboljim lokacijama cena će, naravno, uvek biti posebna. Cena stanova će rasti narednih nekoliko godina, jer je i u Beču prosek cene kvadrata stana u, ne baš prvom distriktu, od 2.500 do 3.000 evra, a za korišćene stanove oko 1.500. Na nekim top-lokacijama u Beču postoje stanovi u kojima kvadrat košta oko 10.000 evra. U prvom distriktu cena kvadrata korišćenih stanova je oko 4.000 evra. Mislim da je pametno sada kupiti stan u Beogradu, jer će cene još rasti, ali treba voditi računa o kvalitetu gradnje. Cena stanova u neboderima neće puno „skakati", čak će i padati, pa će se, u zavisnosti od stepena očuvanosti, "kretati" od 1.000 do 1.500 evra. Cene kvadrata poslovnog prostora će godinu-dve rasti, a zatim će se malo spustiti, pa stabilizovati.

Tvrdite da je Beograd izuzetno privlačan stranim investitorima.

- Beograd je geostrateški centar šire regije. Nalazi se na raskrsnici puteva od Nemačke do Istanbula. Ni Rim, ni Berlin, ni Madrid nemaju ono što ima Beograd, koji bi mogao da se poredi sa Barselonom i Bečom. Ali, Beogradu nedostaje to što još nisu počeli pregovori Srbije sa Evropskom unijom, jer je 15 godina razvoja izgubljeno. Nedostaje nam sistem, sređeno političko okruženje... Međutim, on je i po kapacitetu ljudskog potencijala jedan od najvažnijih gradova. U prostoru bivše Jugoslavije u proseku ima duplo više akademskog kadra, nego u drugim delovima starog kontinenta. Investitorima treba otvoriti oči i pokazati im kako je ovo izuzetno atraktivno područje. Prirodna lokacija i ljudski faktor glavni su aduti Beograda.

Koji gradovi u Srbiji su, osim Beograda, atraktivni za strane ulagače?

- Svakako da su najzanimljiviji Novi Sad, Niš i Kragujevac. Nedavno sam napravio listu top-lokacija za izgradnju šoping centara. Od jedanaest glavnih lokacija u Srbiji, njih pet se nalaze u Beogradu i to na glavnim izlazima: prema Zagrebu, Novom Sadu i Nišu, zatim preko puta Pančevačkog mosta i na Ibarskoj magistrali. Naredne dve lokacije su u Novom Sadu i po jedna u Subotici, Zrenjaninu, Nišu i Kragujevcu.

Za logističke centre najbolje su tri lokacije: na pola puta između Beograda i Novog Sada, kod Inđije, zatim između Beograda i Zagreba, kod Rume, a treća na pola puta između Beograda i Niša, kod Jagodine. Postoji stalna nedoumica da li je isplativije ulagati u Nišu ili Novom Sadu. Procenjeno je da je kupovna moć veća u Vojvodini, ali Nišlije me ubeđuju da je tačno da oni manje zarađuju, ali da više troše od Novosađana, koji imaju mentalitet sličan zapadnjacima - više štede.

poziv na pretplatu na BIZNIS - www.biznisnovine.com