Rođen je 27. februara 1930. godine. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Radio je 18 godina u Institutu za nuklearne nauke u Vinči. Bio je osnivač i direktor Republičke zajednice penzionog i invalidskog osiguranja samostalnih delatnosti (današnji Fond PIO samostalnih delatnosti).

Predsednik je Partije ujedinjenih penzionera Srbije od 2006. godine i Saveza penzionera Srbije.

Nosilac je mnogih domaćih i inostranih odlikovanja i priznanja, među kojima su Orden zasluga za narod, Priznanje Crvenog krsta Jugoslavije, Plaketa grada Beograda, Gramata SPC, Zlatna povelja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Oženjen je, otac dva sina.

izvor : www.srbija.sr.gov.yu

+Politika, 01.06.2008

U času kada je većina njegovih ispisnika-penzionera tražila mesto više na Kalemegdanu da odigra partiju šaha, dr Jovan Krkobabić, predsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije, tek se pripremao da započne svoj novi radni i politički vek.

Iako ponavlja "da PUPS nije vaga, niti jezičak na vagi zvanoj Srbija, jer Narodna skupština ima 250 poslanika, a nas je tek petoro”, činjenica je da je sve u njegovim rukama. Koja od dve strane prva uspe da namakne onoliko para u budžet koliko "Krka” u ovom času traži za penzionere, biće njegova dobitna kombinacija.

Jovan Krkobabić rođen je 1930. godine u Koljanima kod Sinja. "Nekad smo živeli kod Skradina, na reci Krki. Tamo su živeli neki Babići, pa kad je vršen popis, napravljena je simbioza dve reči”, objašnjava Krkobabić poreklo svog prezimena.

Bio je čobanče kad ga je otac poslao u varoš da proda ovce. Kada se u njegovim rukama našla gomila novca, nije mogao da odoli – zaputio se u radnju i kupio svoje prvo odelo.

Krkobabić priznaje da od tada datira njegova ljubav prema lepim odelima: "Neko troši na kafane, neko na švalerke, ja, eto, na odela”.

Osnovnu školu učio je u Kninu da bi Drugi svetski rat prekinuo njegovo školovanje. Mada tek dečak, Jovan učestvuje u NOR-u pa se i danas prepričava kako je bio jedan od najmlađih partizana.

Kasnije je završio Fakultet političkih nauka gde je i doktorirao, upravo na temi o kojoj priča celog života – socijalnoj pravdi. Oženjen je Marijom, ima dva sina, dve snaje, četvoro unučadi. Stariji sin Milan funkcioner je PUPS-a, što je navelo neke medije da pišu o "dinastiji Krkobabić”.

Po završetku fakulteta, 50-ih godina, Jovan Krkobabić zaposlio se na Institutu "Vinča”. Ubrzoje postao i član Skupštine penzijskog i invalidskog fonda i tada kreće u žestoke napade na rukovodstvo ove kuće.

U međuvremenu je obavljao i dužnost sekretara Republičke zajednice penzijskog i invalidskog osiguranja kada ga je Predsedništvo SFRJ odlikovalo Ordenom zasluga za narod sa srebrnom zvezdom.

Interesantno je da ovaj borac za penzionere zapravo nikada nije bio njihov miljenik. Naprotiv. Većini i danas smeta što je već više od decenije na mestu prvog čoveka Saveza penzionera Srbije odakle glasno viče na svaku vlast, ali ne čini baš mnogo.

Ipak, on je 1994. godine na Ustavnom sudu Srbije oborio vladinu uredbu o smanjenju penzija za oko 20 odsto.

Bio je član Saveza komunista Jugoslavije, a od sredine 90-ih i član Socijalističke partije Srbije.

Na izborima 1997. godine bio je sedmi na jedinstvenoj listi SPS-JUL-ND-Slobodan Milošević, ostavljajući iza sebe perspektivne mlađe i perspektivnije – glumca Tihomira Arsića i levičarku Natašu Gaćešu. Tada je i izabran za poslanika u srpskom parlamentu i poslanika u Veću građana Savezne skupštine.

Posle SPS nije, kaže, bio člannijedne partije, sve dok pre tri godine nije osnovao svoju PUPS. Na izborima 2004. godine poverenje je poklonio Nebojši Čoviću, iako su i tada dolazili mnogi da ga vrbuju.

U koaliciji sa Socijaldemokratskom partijom bio je prvi na listi u ime PUPS-a, međutim, uz sva očekivanja, milionska penzionerska populacija nije mu ukazala poverenje glasajući za njega i "koalicija” nije prošla cenzus.

"Ako je cena ulaska u Evropu ta da se milion penzionera dovede na ivicu prosjačkog štapa, onda nama EU i ne treba”, govorio je tada.

www.politika.co.rs