Mirko Ilić, dizajner - Da nisam skroman bio bih savršen

U bivšoj Jugoslaviji su ga opisivali i doživljavali kao jednog od najvećih genija grafičkog dizajna, što se nije promenilo ni danas. U onom lepšem periodu ovih prostora, Mirko Ilić počinje karijeru kao ilustrator naslovnih strana zagrebačkog nedeljnika Danas, Vjesnika u srijedu, bio je urednik stripa u Poletu, osnivač grupe Novi Kvadrat, a ilustrovao je i albume najpopularnijih rok bendova bivše velike države.

Plodnu karijeru u SFRJ nastavio je u SAD, gde nakon samo sedam dana od dolaska dobija priliku da kreira naslovnu stranu za čuveni Time. Umetnički direktor Time-a postao je 1991. godine, a godinu kasnije i umetnički direktor editorijala u New York Times-u. Svoju firmu za grafički dizajn, 3D grafiku i filmsku špicu - Mirko Ilic Corp. osnovao je 1995. godine.

Kako je jednom rekao beogradskom Vremenu, njegova karijera je počela onda kad mu je mama videla crtež Deda Mraza na kućnom podu. Nije ga oprala, već sakrila i sačuvala da vidi otac kada dođe s posla. Od tog trenutka trasiran je njegov put do Njujorka i muzeja MoMa koji čuva njegove radove.

eKapija: Beograd i Sarajevo su ovog meseca privilegovani jer dolazite u ove gradove sa izložbom Tolerancija. Balkan i tolerancija - čini li vam se da smo tu vrednost banalizovali i istrošili pozivajući se stalno na nju? Kao da se pozitivni napori pojedinaca ne vide usled svakodnevnih govora mržnje u medijima.

- Zar i vaš portal nije medij? Pitam jer u sve više i više medija vidim da za nešto okrivljuju medije, kao da iz nekih čudnih razloga nisu deo toga. Kad tad se mora preuzeti odgovornost za ono sto činite ili ne činite.

A o medijima? Drago Mlinarec je imao predivan stih u pesmi "Helena lijepa i ja u kiši": il' mene kao i vas progone ljudi psećih glava i psi s licima vlastitih gospodara.

Pozitivan napor pojedinaca ne vide samo oni koji to ne žele. Najčešći razlozi su sebičnost ili osećaj krivice što ništa ne čine.

eKapija: Ova izložba jeste povod za naš razgovor, ali da ne bismo otišli u politički intervju govorićemo o svemu onom što pominjanje vašeg imena danas izaziva na ovim prostorima, ali i u Evropi i svetu. Šta, kako Vas često opisuju, svetska faca dizajna crta ovih dana? Koji su izazovi pred vama?

- Vrlo malo crtam poslednjih desetak godina. Crtanje nije neminovno povezano sa dizajnom, a još manje slaganjem knjiga. Kažem slaganjem, jer u mojim knjigama ima više slika nego teksta, pa zbog toga ne mogu reći pisanje knjiga.

Upravo sam prošle nedelje predao izdavaču knjigu "The Design of Dissent" koju sam složio sa Miltonom Glaserom. To je proširena verzija knjige koju smo izdali 2005. Knjiga ukazuje na efektan socijalni i politički grafički dizajn i trebalo bi da se nađe u prodaji od septembra ove godine.

eKapija: Ranije ste govorili da ne možete da radite, a da samog sebe ne izazovete. Šta vas sve danas može izazvati - ljudi, pristup, ideja, proizvod, bunt...?

- Kad me neko lepo zamoli. Kad se desi nešto na šta kao pristojan građanin ovog društva moram reagovati. Ako mislim da moj dizajn ili učešće može na ovaj ili onaj način pomoći. I naravno novac, ali samo ako to što bi trebalo da radim nije u sukobu sa mojim principima.

eKapija: Jedan od komentara na sajtu beogradskog Nedeljnika, kada ste kreirali njihovu naslovnu stranu, bio je - "Ja Mirka Ilića doživljavam kao cara koji je otvarao vrata umetnosti nama običnim smrtnicima". To otvaranje vrata započelo je u SFRJ, a posle se nastavlja u Americi. Je li i vama SFRJ dala dobru kreativnu bazu za sve što je kasnije usledilo? Šta je ono najbolje što ste poneli odavde?

- Taj komentar je laskav, ali pomalo netačan. Niko nikome ne otvara vrata. Njih moramo uvek otvoriti sami sebi. Znam da to zvuči malo idealistično u sredinama punim korupcija, mita i nepotizma. Ali to je istina.

Uz to, ako nekome vlast ili rodbina omogući i da sve što ima, da li zaista mislite da je ta osoba srećna, zadovoljna? U životu sam upoznao dosta takvih, verujte mi da veći deo nije. SFRJ mi je dala upravo to. Osećaj da samo ja mogu sebi pomoći. Da sam gospodar svoje sudbine. Zahvaljujući SFRJ-u shvatio sam to kao jako mlad. Kad to shvatite, nije neminovno lakše, ali je jednostavnije.

eKapija: Tajming i talenat su se tako dobro spojili, pa ste sedam dana nakon dolaska u SAD kreirali naslovnicu za Time. Šta vas je držalo na zemlji u tim prvim naletima adrenalina na američkom tlu?

- Nisam siguran da u potpunosti razumem pitanje. Ja sam imao puno veći "nalet adrenalina" kad sam objavio prvu naslovnu stranu VUS-a (Vjesnika u srijedu) ili prvu naslovnu Danasa. Naravno da mi je bilo lepo kad su mi objavili prvu naslovnu Time-a, ali prve ljubavi se ne nadmašuju tako lako. Treba uživati u trenutku.

eKapija: Je li veliki talenat i odgovornost?

- Očito kako za koga.

eKapija: Skromnost, koju svi osete kod vas, ogleda se i u tome da se nesebično dajete i u besplatnim projektima, pa i kada treba dizajnirati omot albuma nekom bendu iz Tuzle. Osim onih zvaničnih potvrda i priznanja, šta smatrate svojim najvećim uspesima?

- Skromnost? Skromnost mi je jedina mana, da je nemam bio bih savršen. Vrlo često ti besplatni projekti, koji se rade iz ljubavi ili nekih sličnih osećaja, to i reflektuju, zrače. I zbog toga postaju ljudima bliski, te donose nekakve druge nagrade, puno važnije od finansijskih. Iako moram reći da to nije uvek pravilo. To se zna povremeno, ali ređe, desiti i sa stvarima koje radim za novac.

Šta smatram svojim najvećim uspehom? Da sam i dalje živ. To mi se čini kao dosta dobar temelj za sve ostalo.

eKapija: S kim se danas družite u Njujorku? Ko su vaši prijatelji?

- Pa, prijatelji baš nisu tu da se s njima hvalim i razvlačim ih po medijima.

eKapija: Šta vam pada u oko u Sarajevu, Zagrebu ili Beogradu, a šta biste rado redizajnirali?

- Političare.

eKapija: Šta planirate da radite kada odete u penziju? Ima li, uopšte, penzije za jednog kreativca?

- U penziju idete kad imate posao. Ja ga nemam. Ja sam u penziji već 45 godina.

eKapija: Posle toliko radova i nagrada, crtate li i dalje "samo da bih našao nekoga za koga je moj crtež dovoljno dobar da ga pokrije i sačuva"?

- Uvek.

Teodora Brnjoš