Korisničko ime
Lozinka
Ostanite prijavljeni
O nama Klijenti Partneri Marketing Kontakt Login | Registracija
Četvrtak, 25. maj 2017.
Vremenska prognozaVremeBeograd15°C

Milutin Ignjatović, generalni direktor Saobraćajnog instituta CIP - Saobraćajni projekti zahtevaju veliku stručnost, znanje i iskustvo

Četvrtak, 18. 05. 2017.|16:12 | Izvor: eKapija
Milutin Ignjatović
Saobraćajni institut CIP je vodeća istraživačko-projektantska kompanija u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi. U tradiciji dugoj 138 godina prolazio je kroz razne organizacione forme i stekao bogato znanje i iskustvo. Delatnost CIP-a pokriva tehnički, tehnološki, ekološki i ekonomski aspekt saobraćajne infrastrukture i svih drugih oblasti građevinarstva, što obuhvata: geodetska snimanja, geološka ispitivanja, izradu studijske, planske i tehničke dokumentacije, stručne i tehničke kontrole tehničke dokumentacije, ispitivanja konstrukcija, stručni nadzor na izgradnji objekata, tehnički pregled objekata, inženjering - konsalting usluge i drugo.

Zapošljavaju 430 stručnjaka koji poseduju oko 300 licenci Inženjerske komore Srbije i Republičkog geodetskog zavoda. Raspolažu savremenom opremom i softverima za projektovanje, geodetska snimanja i geotehnička istraživanja i ispitivanja. Poseduju sertifikate Integrisanog sistema menadžmenta ISO standarda: 9001, 14001, 17025, 18001.

Milutin Ignjatović, generalni direktor Saobraćajnog institita CIP, sigurno je jedan od najboljih sagovornika kada je u pitanju izgradnja saobraćajne infrastrukture.

Sa njim smo razgovarali o aktuelnim projektima, izazovima sa kojima se susreću, planovima za naredni period...

eKapija: Saobraćajni institut CIP je angažovan na velikom broju projekata u različitim oblastima. Koje projekte biste, ipak, izdvojili?

- Sa tradicijom dužom od jednog veka, stručnjaci CIP-a ostvarili su niz spomenika graditeljskog znanja na teritoriji nekadašnje Jugoslavije, ali i inostranstva. Nemoguće je nabrojati sve projekte ispod kojih stoji znak kompanije CIP. Ipak, neki zaslužuju naročitu pažnju.

Stručnjaci CIP-a projektovali su i vršili nadzor na izgradnji oko 3.000 km železničkih pruga, sa stanicama i velikim železničkim čvorovima u bivšoj Jugoslaviji, od kojih posebno ističemo pruge Sarajevo-Ploče i Beograd-Bar, kao i čvorove Novi Sad, Skoplje i Beograd.

Po projektima CIP-a upravo je završena izgradnja dvokolosečne deonice pruge Gilje-Ćuprija-Paraćin sa mostom preko Velike Morave na pruzi Beograd-Niš, zatim izgradnja drugog koloseka od Pančevačkog mosta do Pančeva sa mostom preko reke Tamiš, kao i glavna opravka na šest deonica pruga Koridora 10, ukupne dužine 112 km. Na pruzi Beograd-Bar, 40 godina nakon njene izgradnje, za srpski deo pruge do Vrbnice, odnosno granice sa Crnom Gorom, ukupne dužine 287 km neophodno je dovođenje pruge u projektovano stanje. Za prvu deonicu Resnik-Valjevo, dužine oko 78 km, uradili smo projekat glavne opravke i u toku je izvođenje radova.

Most preko reke Tamiš
Najznačajniji aktuelni projekat CIP-a, u skladu sa sporazumom Kine, Srbije i Mađarske, je modernizacija pruge Beograd - Budimpešta na železničkom Koridoru 10b u dvokolosečnu prugu za putnički i teretni saobraćaj i projektovanu brzinu od 200 km/h, elektrificiranu i opremljenu savremenim sistemima za osiguranje i upravljanje saobraćajem po evropskim standardima interoperabilnosti. Za ovaj veliki projekat CIP je uradio Studiju izvodljivosti za srpski deo pruge od stanice Beograd Centar do granice sa Mađarskom, dužine 182 km, zatim Idejni projekat Beograd Centar-Stara Pazova, dužine 35 km, i Idejni i Glavni projekat Stara Pazova-Novi Sad, dužine 40 km. Na projektu je ostvarena saradnja sa kineskim kompanijama TSDI i HUAWEI.

Po projektima CIP-a završeni su ili se izvode radovi na deonicama autoputa na južnom kraku Koridora 10 autoputa E-75 Niš - Skoplje i na istočnom kraku Koridora 10c autoputa E-80 Niš – granica Bugarske.

Za delove autoputa Beograd - Južni Jadran, nazvan Koridor 11, stručnjaci CIP-a su uradili Generalne projekte, Idejne projekte i Glavne projekte za više deonica na kojima su radovi završeni ili su u toku. Pored niza gradskih obilaznica, posebno ističemo projekat "Severna tangenta" u Beogradu sa Pupinovim mostom preko Dunava, koji je realizovan u saradnji sa kineskom kompanijom CRBC.

Izgradnja svih savremenih tramvajskih pruga i trolejbuskih linija u Beogradu više decenija unazad realizovana je zahvaljujući projektima Saobraćajnog instituta CIP.

Posebno ističem i jedinstveni Avalski toranj-simbol Beograda visine 203 m, koji je srušen u NATO bombardovanju 1999. godine, pa ponovo izgrađen po projektu i stručnom nadzoru CIP-a. Ne treba zanemariti niz objekata obnove posle agresije NATO, a posebno mostove u Novom Sadu - Varadinsku dugu i privremeni železničko-drumski montažno-demontažni most koji je po projektu CIP-a izgrađen za samo 120 dana.

Naselje Stepa Stepanović
CIP je radio projektnu dokumentaciju za veliki deo izgrađenog stambeno-poslovnog kompleksa Stepa Stepanović u Beogradu, na površini preko 42 hektara, sa 4.612 stanova uz svu pripadajuću infrastrukturu, kao i za stambeni kompleks u Ovči gde su radovi u toku.

Nižu se redom projekti i stručni nadzor za mnoge kombinovane predškolske ustanove, osnovne škole, fakultete, a zatim adaptacije i rekonstrukcije brojnih zdravstvenih ustanova i izgradnju novih domova zdravlja i porodilišta širom Srbije. Projektovali smo, prvi u Srbiji, objekat za Nacionalni gama centar u okviru Kliničkog centra Srbije, koji je izveden i stavljen u funkciju. Treba istaći i projekat jedinstvene Kuće fudbala u Staroj Pazovi.

eKapija: Infrastrukturni projekti su u fokusu države prethodnih godina, a čini se da će u narednim biti sve intenzivniji.

- Opšte je poznato da je efikasan transportni sistem potreba i preduslov za privredni i društveni razvoj svake zemlje. Doprinosi regionalnom povezivanju i saradnji, a s obzirom na naš geografski položaj kroz Srbiju prolaze međunarodni saobraćajni koridori visokog tranzitnog značaja. Saobraćajna infrastruktura Srbije, i drumska i železnička, danas znatno zaostaje za evropskom zbog starosti i decenijskog nedovoljnog ulaganja u održavanje, modernizaciju i izgradnju, tako da nije u stanju da odgovori potrebama i zahtevima za nivoom usluge koje zahtevaju korisnici u 21. veku. Zbog toga je neophodna ubrzana modernizacija i izgradnja saobraćajne infrastrukture, pa je normalno da se ova oblast konačno našla u fokusu države. Prethodnih godina veći akcenat je stavljen na drumsku infrastrukturu gde su postignuti značajni rezultati, a u narednom periodu veće aktivnosti trebalo bi usmeriti na razvoj železničke infrastrukture.

eKapija: Po čemu su oni specifični?

Pupinov most
- Projekti saobraćajne infrastrukture spadaju u red visoko zahtevnih, visokog državnog značaja i visokih investicija. To su složeni multidisciplinarni projekti koji zahtevaju veliku stručnost, znanje i iskustvo iz geodezije, geotehnike, trasiranja, urbanizma, projektovanja velikih objekata - mostova, tunela, specijalizovanih zgrada i objekata za zaštitu životne sredine. Nije lako doći do optimalnih tehničkih i prostorno-urbanističkih rešenja koja su najpovoljnija za izgradnju i eksploataciju, a ekonomski opravdana i ne ugrožavaju okruženje. Kod projektovanja saobraćajne infrastrukture, veliki izazovi su dobro upoznati sve topografske, geotehničke, prostorno-urbanističke karakteristike terena i odabrati najpovoljniji položaj trase autoputa ili pruge, sa aspekta potreba saobraćaja i okolnih gradova i naselja, a zatim dati najpovoljnija tehnička rešenja mostova, tunela i drugih elemenata autoputa.

Poseban izazov za projektovanje, a kasnije i za izvođenje, uvek predstavljaju tuneli velikog svetlog profila, zbog nepoznanica koje nosi geološka građa podzemlja, bez obzira na obim izvršenih istražnih radova. Posebnu specifičnost projekata železničke infrastrukture čine rešenja pruge i stanica kroz centre naselja i velikih gradova, zahtevni parametri trase kao što su veliki poluprečnici krivina i mali podužni nagibi nivelete, denivelisana ukrštanja sa drumskom infrastrukturom, kao i primena tehnološki najsavremenije elektrotehničke opreme u skladu sa evropskim standardima interoperabilnosti.

eKapija: Na koje prepreke nailazite? Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavate?

- Poznato je da je razvoj saobraćajne infrastrukture potreba i preduslov opšteg razvoja. Zemlje zapadne Evrope imaju visoko razvijenu drumsku i železničku mrežu. Takođe je poznato da se prvo razvijala mreža autoputeva, a zatim se pažnja posvetila razvoju železnice, kao najbezbednijem i ekološki najpovoljnijem vidu transporta visokog kapaciteta, udobnosti i brzine. U cilju ravnomernog razvoja i nesmetane komunikacije formira se Transevropska multimodalna i interoperabilna saobraćajna mreža na važnim transportnim evropskim pravcima. Evropski planovi, standardi i iskustva su parametri koje treba primeniti za razvoj infrastrukture Srbije, sa ciljem uključenja u Transevropsku mrežu.

Neophodno je da postoji usvojena strategija razvoja infrastrukture u skladu sa nacionalnim potrebama i evropskim standardima, usaglašena sa strategijom razvoja susednih zemalja i Evrope kao celine. Kroz bilateralnu i regionalnu saradnju treba dogovarati prioritete, dinamiku realizacije i mogućnosti finansiranja. Takođe, potreban je dugoročni program realizacije infrastrukture i blagovremena priprema tehničke i planske dokumentacije, kako bi u budžetima bila planirana sredstva za projekte čija realizacija predstoji.

Dug je i složen put od ideje do realizacije ove vrste objekata. Često je potcenjen značaj strategije, istraživanja i projektovanja, kada se radi o potrebnom vremenu i sredstvima. Suočavamo se sa tenderima kojima su kriterijumi neprimereno kratki rokovi i najniža cena ponuđača. Na tenderima za značajne železničke projekte, koji se finansiraju iz IPA fonda, CIP-u nije omogućeno učešće, pa ih rade strani konsultanti sa problematičnim rezultatima i upotrebljivošću.

eKapija: S obzirom na tradiciju Saobraćajnog instituta CIP, iskustvo i znanje, kako biste okarakterisali sadašnje infrastrukturne projekte? Koliko se oni razlikuju u pristupu i realizaciji u poređenju sa onima od pre deceniju ili dve?

Tunel Savinac
- U svojoj dugoj tradiciji CIP je prošao kroz različite političke, ekonomske i tehnološke periode i uslove. Od promene država i političkih sistema, ekonomskih uspona i kriza, ratova sa razaranjima i obnovom, tehnološkim napretkom i stagnacijom. Do sredine 20. veka saobraćajna infrastruktura u Srbiji je bila na nivou Evrope. Posle toga se infrastruktura u Evropi, posebno železnička, ubrzano modernizuje u skladu sa najsavremenijim tehnološkim dostignućima, a infrastruktura u Srbiji propada. Danas je ta razlika ogromna, pa u Evropi i svetu putnici putuju savremenim vozovima brzinama 200-300 km/h, a u Srbiji starim neurednim vozovima brzinama 40-50 km/h. Nije lako prevazići ovo veliko zaostajanje, što zahteva veliko angažovanje države i velike investicije, ali i jasnu nacionalnu strategiju, saradnju sa susedima i Evropom i veliku posvećenost svih učesnika u postizanju postavljenog cilja. Cilj je postavljen kroz ratifikovane međunarodne sporazume i Prostorni plan Republike Srbije.

Modernizacija i izgradnja drumskog i železničkog Koridora 10 po evropskim standardima i uključenje u Transevropsku mrežu je isti cilj i pre dve decenije i danas i treba učiniti napor da se to realizuje.

Za planiranje, izgradnju i opremanje infrastrukture potrebno je mnogo godina, a vozovi, avioni i brodovi traju decenijama, tako da će današnje odluke odrediti kakav će transport biti u 2050. godini. Danas Vlada Srbije ulaže velike napore da razvoj infrastrukture krene napred.

eKapija: Čini se da je izgradnja saobraćajne infrastrukture najzastupljenija. Putna već godinama unazad, a železnička će biti u narednom periodu. Koje sve projekte na železnici radite?

- U toku su široke aktivnosti CIP-a na projektovanju objekata za završetak Beogradskog železničkog čvora, kako bi se novi čvor konačno priveo nameni, a prostor Savskog amfiteatra oslobodio za realizaciju projekta Beograd na vodi. U stanici Beograd Centar završena su i puštena u saobraćaj kolosečna postrojenja, u toku je izgradnja prilaznih saobraćajnica i završen je projekat stanične zgrade. U Zemunu se projektuje Tehnička putnička stanica, a u Makišu kontejnerski terminal i Robno-transportni centar. Za Teretnu obilaznu prugu Beli Potok-Vinča-Pančevo, sa drumsko-železničkim mostom preko Dunava, kojom se izmešta prevoz tereta i opasnih materija železnicom iz centralnih zona grada, urađeni su Generalni i Idejni projekat, kao i Plan detaljne regulacije, a treba nastaviti sa izradom tehničke dokumentacije potrebne za izvođenje radova.

Na pruzi Beograd-Bar potrebno je uraditi projekat glavne opravke za preostalih oko 200 km od Valjeva do granice sa Crnom Gorom.

U okviru projekta modernizacije pruge Beograd - Budimpešta na železničkom Koridoru 10b u dvokolosečnu prugu za putnički i teretni saobraćaj i projektnu brzinu od 200 km/h, za deonicu Beograd Centar-Stara Pazova očekujemo početak izrade Projekta za građevinsku dozvolu i Projekta za izvođenje u saradnji sa kineskim kompanijama TSDI i HUAWEI. Potrebno je izraditi i tehničku dokumentaciju za deo od Novog Sada do granice sa Mađarskom, dužine 107 km, uključujući železničke čvorove Novi Sad i Suboticu.

eKapija: Kako će sve to izgledati kada se izgradi i pusti u saobraćaj? Koliko će i na koji način unaprediti život i poslovanje u Srbiji?

Železnička stanica Prokop
- Modernizacija saobraćajne mreže Srbije, a naročito međunarodnog tranzitnog drumskog i železničkog Koridora 10, ima višestruke koristi i veliki značaj za razvoj Srbije. Izgradnja mreže autoputeva i dvokolosečne pruge za mešoviti saobraćaj i brzine do 200 km/h omogućava bolje regionalno povezivanje i uključivanje u jedinstveni transportni sistem Evrope. Konkurentna pozicija železnice omogućava racionalnu preraspodelu sa drumskog na ekološki povoljniji železnički saobraćaj, što će smanjiti broj saobraćajnih nesreća na drumovima, emisiju CO2, konstantnu zavisnosti od nafte i zastoje u saobraćaju. Time se obezbeđuje visok stepen mobilnosti sa sve većom efikasnošću u pogledu brzine, komfora, bezbednosti i pogodnosti.

Stvoriće se povoljniji ambijent za razvoj privrede i turizma, otvaranje novih poslova i zapošljavanje. Ovako povezani gradovi i naselja postaju atraktivnija mesta mesta za rad, život i poslovanje.

Razvoj železnice pomaže da se smanje zagušenja u gradovima i razvije transportni sistem sa niskim emisijama štetnih gasova. Olakšava se intermodalni transport i smanjuju ukupna potrošnja energije i štetne emisije. Poboljšava se kvalitet prevoza za starija lica, putnike sa ograničenom pokretljivošću, uključujući i bolju dostupnost infrastrukture.

Posle rekonstrukcije i modernizacije, drumski i železnički Koridor 10 će postati najprivlačnije saobraćajnice jugoistočne Evrope. Koridor 10 je topografski povoljniji i kraći od Koridora 4 preko Rumunije i Bugarske, i to od Budimpešte do Soluna za 340 km, a do Istanbula za 240km.

Najveći deo teretnog saobraćaja između Bliskog istoka i Grčke i Centralne Evrope odvijaće se Koridorom 10. Kada Srbija uđe u sastav Evropske unije i ukinu se nepotrebna čekanja na granicama, efekat Koridora 10 kao najracionalnijeg tranzitnog puta u jugoistočnoj Evropi doći će do punog izražaja. Znatan deo (do 2030. godine 30%, a do 2050. godine 50%) kamionskog saobraćaja preći će na železnicu. Znatan deo kontejnerskog saobraćaja koji se odvija morskim putem iz Sredozemnog mora (Solun, Pirej, Patras) prema lukama na Atlantiku (Roterdam, Hamburg i dr.) preći će na železnički Koridor 10.

Postizanjem komercijalne brzine putničkih vozova od 130 km/h potpuno će se izmeniti slika putničkog saobraćaja u Srbiji. Putovanje vozom od Beograda do Niša trajaće manje od 2 sata, a od Beograda do Budimpešte manje od 3 sata.

Efekti koji će se postići su brojni. Gradovi će praktično postati bliži. Poslovni kontakti će se intenzivirati i uticati na porast privrednih aktivnosti. Turizam i privatna putovanja će stalno rasti.

eKapija: Nedavno smo čuli da zakonska regulativa mora da se menja kako bi se realizovali projekti, konkretno na železnici. Da li vi imate više informacija o tome?

- Generalno postoji problem sporog usaglašavanja nacionalnih propisa sa propisima EU. Već duži niz godina postoji problem zastarelosti i nedostatka propisa za projektovanje, naročito kada se radi o železničkoj infrastrukturi i naročito kada se radi o savremenim evropskim standardima.

U Srbiji se prvi put projektuju savremene pruge za brzinu od 200 km/h. Ove pruge, kao deo Transevropske mreže, moraju ispunjavati visoke evropske standarde po pitanju kvaliteta, bezbednosti, interoperabilnosti (TSI), pristupačnosti i zaštite životne sredine. To u projektovanju zahteva primenu odgovarajućih tehničkih parametara za trasu, stanice, donji i gornji stroj, mostove, tunele i kontaktnu mrežu, kao i primenu savremenih sistema za osiguranje i upravljanje saobraćajem ERTMS/ETCS i GSM-R. Sve ovo mora biti regulisano kompletnim tehničkim propisima i Evropskim Normama (EN) u okviru nacionalnog zakonodavstva. Ove probleme treba hitno da rešavaju nadležne institucije.

eKapija: Koje nove poslove očekujete u narednom periodu?

- Saobraćajni institut CIP smatra da je projekat Beograd-Budimpešta samo prvi korak i očekujemo nastavak projektovanja modernizacije pruga Koridora 10 za brzine od 200 km/h južno od Beograda, do Dimitrovgrada prema Sofiji i Istanbulu i do Preševa prema Skoplju i Atini, kako je to predviđeno Prostornim planom Republike Srbije.

Predstoji puno posla da se železnička mreža Srbije revitalizuje i modernizuje i ja očekujem veliko angažovanje CIP-a na tim zadacima.

Izgradnja drumskog Koridora 10 je u završnoj fazi. Treba završiti projektovanje i izgradnju Koridora 11 za preostale deonice Surčin-Obrenovac, Preljina-Požega i Požega–Boljare. Očekujemo i nastavak projektovanja deonica autoputa na "Moravskom koridoru" Pojate-Preljina-Užice-Kotroman, koji povezuje Koridore 10 i 11, kao i Srbiju sa BIH i Republikom Srpskom.

CIP je veoma angažovan na projektima sanacije i adaptacije više bolnica i kliničkih centara u Beograda i očekujemo nastavak ovih aktivnosti širom Srbije.

Aktuelan je projekat Beogradskog metroa, na kojem su za sada angažovani strani konsultanti. Smatram da je na ovom velikom dugoročnom projektu od visokog državnog značaja i visoke investicije, potrebno angažovanje i nacionalne kompanije kakva je CIP, koji je projektovao Beogradski železnički čvor i tramvajsku mrežu, a metro je deo šinskog sistema Beograda.

Trudimo se, pratimo i učestvujemo na mnogim tenderima za poslove iz širokih oblasti naše delatnosti.

eKapija: Koliko ste aktivni u inostranstvu?

- CIP je u ranijem periodu radio projekte velikih značajnih objekata u Libiji, Kuvajtu, Iraku i drugim zemljama u svetu. Uslovi su se značajno promenili. Trenutno smo aktivni samo na prostorima bivše Jugoslavije, povremeno u Crnoj Gori, a češće u Bosni i Hercegovini, odnosno Republici Srpskoj.

eKapija: Izjavili ste da razvoja nema bez investicija u znanje. Svesni smo toga da je kvalitetan kadar deficitaran, kako CIP uspeva da regrutuje i zadrži kvalitetne ljude?

- To je nesporna činjenica koja važi za sve poslove. Projektovanje je multidsciplinarna delatnost koja zahteva učešće stručnjaka različitih oblasti, koji imaju veliko znanje i iskustvo, što se ne stiče ni brzo ni lako. U Srbiji je osetan nedostatak finansiranja domaćeg znanja kada je u pitanju rešavanje "domaćih problema", što može imati dalekosežne negativne posledice na razvoj zemlje i njenih stručnih kadrova. Na primer, pri izradi važnih strateških dokumenata i projekata finansiranih iz stranih izvora angažovanje domaćeg znanja je svedeno na angažovanje pojedinaca slobodnih na tržištu.

U takvoj situaciji CIP velikim naporom i brigom rukovodstva o zaposlenima, oslanjajući se i na njihovu ljubav i odanost poslu i CIP-u, za sada uspeva da očuva neophodan kadar, mada je određen broj stručnjaka nažalost napustio firmu.

Ovaj trend je u poslednje vreme izražen i krajnje je vreme da se kvalitetni mladi stručnjaci prate, od fakulteta pa dalje kroz rad i usavršavanje, adekvatno vrednuju i sačuvaju, kako bi naša država imala neophodan stručni potencijal.

Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Infrastruktura - Gradnja danas za bolje sutra" možete pročitati OVDE.

Dokumenti sa sličnom temom
16. 05. 2017.
Infrastruktura-Gradnja danas za bolje sutra - Predstavljamo vam novi Tematski bilten eKapije
16. 05. 2017.
Izgradnja dispečerskog centra za upravljanje prugama - Kompanija RŽD International zainteresovana za nove projekte u Srbiji
09. 05. 2017.
Ne propustite kapitalne projekte - Tematski bilten infrastruktura stiže 16. maja
09. 05. 2017.
Do Crne Gore čak 236 mostova i 59 tunela - Vlada Srbije najavljuje skori dogovor o nastavku izgradnje Koridora 11
Pogledajte i druge dokumente u rubrici Intervju
Fototeka

2017
Milutin Ignjatović >> sve fotografije
Više informacija o firmama
Saobraćajni institut CIP d.o.o. Beograd
Huawei Technologies d.o.o. Beograd
Vlada Republike Srbije Beograd
Beograd na vodi d.o.o. Beograd
Huawei Technologies Co., Ltd. Shenzhen
Nađite druge dokumente u kojima se pominje
tematski bilten eKapije
tematski bilteni eKapije
tematski bilten
tematski bilten eKapija
Tematski bilten Infrastruktura Gradnja danas za bolje sutra
Tematski bilten Infrastruktura
Infrastruktura
izgradnja infrastrukture
Milutin Ignjatović
pruga Beograd Bar
pruga Gilje Ćuprija Paraćin
Koridor 10
Koridor 11
TSDI
Avalski toranj
Naselje Stepa Stepanović
Nacionalni gama centar Kliničkog centra Srbije
Pupinov most
tunel Savinac
Prokop
Transevropska mreža
Moravski koridor
Društvene mreže:
 
 
 
 
 
 
 
Naslovna
Poslovne vesti
Sedam dana
Na današnji dan
(Ne)ostvarilo se
Galerije
Tenderi
Objavljeni tenderi
Pobednici tendera
Ko pobeđuje na tenderima?
Zakonska regulativa
Oglasite Vaš tender
Objavljeni tenderi - BiH
Nekretnine & gradnja
Vesti
Projekti
Investirati u nekretnine?
Beogradske urbanističke priče
Ponuda nekretnina
Potražnja nekretnina
Ponuda lokacija
Javni uvidi planova
Imovina u stečaju/likvidaciji
Ko je ko
U Srbiji
U privredi i politici
U kulturi, sportu i zabavi
U žiži
Intervjui
Najpopularniji - vremeplov
Događaji
Svi Događaji
Svi Današnji događaji
Sajmovi i izložbe
Konferencije
Seminari i radionice
Poslovni saveti & Ideje
Poslovni saveti
Dobre ideje
Korak ispred
Lične finansije
Posle posla
Sve priče
Turizam&Gastro
Sportske priče
Kultura
Najgledaniji filmovi
Filmske priče
Najčitanije knjige
Lek za dušu
Vremeplov
© 2005 - 2017, eKapija. Sva prava zadržana. Uslovi korišćenja i autorska prava Izjava o podršci zaštiti autorskih prava