(Foto: zeljkodan/shutterstock.com)
Sredinom 20. veka turistička industrija postaje značajan ekonomski sektor u okviru svetske privrede, i ako je, sa istorijske tačke gledišta, moderni masovni turizam relativno mlada pojava. Danas turizam ima masovni karakter u toj meri da je na osnovu prometa i broja zaposlenih izrastao u jednu od najvećih privrednih grana u svetu.
Turizam u Srbiji ima značajno mesto i u pogledu učešća u BDP-u i u pogledu broja zaposlenih, sa očekivanjima da će imati još važnije mesto u budućem ekonomskom razvoju Srbije. U 2014. godini turizam je direktno učestvovao sa 2,6% zaposlenih, a kada se u obzir uzme širi uticaj ukupno učešće ove privredne grane u broju zaposlenih je iznosilo 6,4%. Pored toga, u 2014. godini turizam je direktno doprinosio BDP-u Srbije sa 1,8%, dok su njegovi indirektni efekti na BDP iznosili 2,6%.
Prema podacima Ministarstva privrede i Turističke organizacije Srbije, očekuje se da će turizam u Srbiji ostvariti rast od 4,8% na godišnjem nivou, u poređenju sa godišnjim rastom od 4,5% u Istočnoj Evropi i 4,3% u svetu u celini. Na osnovu projektovanog rasta, ukupan doprinos putovanja i turizma u Srbiji bi tako porastao na 6,8% učešća u BDP-u do 2023. godine.
Agencija za istraživanje tržišta i javnog mnjenja
MASMI iz Beograda je u februaru 2017. godine sprovela istraživanje sa ciljem sticanja uvida u navike putovanja građana Srbije. Istraživanje je sprovedeno metodom
online upitnika (CAWI), na nacionalno reprezentativnom uzorku od 420 ispitanika starosti između 18 i 45 godina, saopšteno je iz ove agencije. Upitnikom su obuhvaćena relevantna pitanja u vezi sa izborom destinacija, motivima putovanja, kao i načinima organizacije putovanja, smeštaja i izbora transporta.
Glavne destinacije građana Srbije u 2016. godini
Građani Srbije starosti od 18 do 45 godina, koji su u toku protekle godine negde putovali, su u podjednakoj meri birali lokalne i inostrane destinacije - 79% je putovalo lokalno, i 76% u inostranstvo.
Najveći broj onih koji su putovali u inostranstvo posetio je susede Grčku (44%) i Crnu Goru (18%), motivisani odmorom na moru. Blizina i posebne veze utiču i na veći izbor Mađarske i Bosne i Hercegovine kao destinacija, a važno mesto imaju i Italija, Austrija i Nemačka, koje je u toku 2016. godine posetilo 10-12% građana Srbije starosti od 18 do 45 godina.
Istraživanje putovanja građana Srbije u 2016. godini potvrđuje izmešanost motiva za putovanja, ili drugačije rečeno "hibridnost" turizma, koja ga približava "mobilnosti". Ključne karakteristike turističkog doživljaja, kao što su odmor, rekreacija, razgledanje i uživanje, kombinuju se sa svakodnevnim iskustvima, uključujući porodične obaveze, posao, verske običaje i dr. Tako, 53% onih koji putuju lokalno to čini radi posete rodbini i prijateljima, što se može razumeti kao veza između turizma i migracija, odnosno kao neka vrsta mobilnosti koja kombinuje zadovoljstvo i društvene obaveze.
Ako bi se ipak izdvojile najvažnije "teme" putovanja, pored odmora na moru, građani Srbije starosti od 18 do 45 godina u proseku najčešće putuju i radi tzv. gradskog turizma (49% bez obzira da li su putovali u Srbiji ili inostranstvu). Banje se češće posećuju lokalno (21%), nego u inostranstvu (9%), kao i planine i jezera (16% naspram 8%) i festivali (20% naspram 5%). Na poslovna putovanja u proseku ide 22% građana od 18 do 45 godina starosti, sličan broj lokalno i u inostranstvo.
Ovakvi nalazi ukazuju na to da se domaći turizam odlikuje diferenciranim okruženjima i da se može smatrati baziranim na lokaciji, a prednosti se mogu tražitii u činjenici da ovakve destinacije i okruženja nisu sezonski, već da mogu privlačiti turiste tokom čitave godine.
Kako organizujemo putovanja
Iako građani Srbije u proseku i dalje u najvećoj meri putovanja organizuju preko agencija (39% u proseku, odnosno 49% među onima koji su putovali u inostranstvo), internet sajtovi imaju veoma značajno mesto. Dok svaki četvrti građanin starosti od 18 do 45 godina koristi digitalne tehnologije i internet sajtove kako bi organizovao svoja putovanja, taj broj je 29% među onima koji su putovali u inostranstvo.
ada su u pitanju putovanja u Srbiji, dominira besplatni smeštaj kod rođaka ili prijatelja (59%). Nešto preko trećine domaćih turista i putnika starosti od 18-45 godina je 2016. godine odsedalo u privatnom smeštaju (36%), dok je nešto više od svakog desetog odsedalo u hotelu (11%). Turisti koji putuju u inostranstvo skloniji su da izaberu privatni smeštaj (51%) u odnosu na hotelski (39%), dok se za iznajmljivanje stana ili kuće opredeljuje manji broj građana (12%).
Dok milenijalsi (od 18 do 31 godinu starosti) u proseku nešto češće odsedaju u hostelima (10% naspram 4% među onima srednjih godina), oni srednjih godina očekivano nešto češće biraju hotele (36% naspram 27% među milenijalsima).
Saobraćanje do destinacije
(Foto: Sergey Nivens/shutterstock.com)
Drumski prevoz dominira i kada su u pitanju lokalna i putovanja u inostranstvo, što je i očekivano imajući u vidu izbor destinacija. U proseku 65% građana Srbije starosti od 18-45 godina je u toku 2016. godine na jedno ili više putovanja išlo automobilom, dok je 46% biralo autobus.
Među ispitanicima koji su putovali u inostranstvo, njih 27% je išlo avionom. Među njima 77% bira ekonomsku klasu, dok je 34% na jedno ili više putovanja išlo low cost varijantom. Da low cost nije samo način putovanja koji biraju mladi, govore podaci da i milenijalsi i oni srednjih godina u podjednakoj meri biraju ovaj vid prevoza do destinacije.
A kako privući turiste pred kraj druge decenije 21. veka?
Među ključevima uspeha turizma kao generatora privrednog rasta su kapaciteti ove industrijske grane da poveća broj turista i da obezbedi dodatnu vrednost. Ipak, svetski prisutan trend nestajanja tipičnih lojalnih klijenata i korisnika usluga, potstaknut sve žešćom konkurencijom, sve većom stopom uvođenja novih proizvoda i usluga, te sve lakše dostupnim informacijama, vidljiv je i u turizmu i značajno usložnjava tržišnu utakmicu.
Na osnovu nalaza ovog istraživanja može se zaključiti da se i turisti u Srbiji približavaju svetskim trendovima u pogledu proboja novih tehnologija u organizovanju putovanja i korišćenja pristupačnog privatnog smeštaja i jeftinijih varijanti transporta i kada su u pitanju putovanja u inostranstvo.
Danas se sve češće među motivima putovanja identifikuju "bežanje" od svakodnevne rutine, sloboda i potraga za novim (emocionalnim) iskustvima. Turisti postaju mobilniji, putuju češće, na kraće puteve i koriste pogodnosti digitalnih tehnologija i low cost avio prevoza. Analize pokazuju da su low cost avio prevoznici imali ključnu ulogu u velikom rastu broja avionskih letova i ekspanziji turizma poslednjih decenija u svetu, otvarajući vrata i pomažući razvoj i manje razvijenih destinacija. Percepcija turista da mogu da uštede na nekom od elemenata putovanja (npr. pomenutim smeštaju ili prevozu), često ih može ohrabriti na putovanje ili pak da potroše više kod domaćih tur operatora ili u zemljama destinacija, uz adekvatnu ponudu dodatne vrednosti.
Podsetimo, Vlada Srbije je, kako bi podstakla razvoj turizma, u novembru prošle godine donela strategiju za period od 2016. do 2025. godine, o kojoj je
eKapija pisala.
Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Četvrtak, 23.03.2017.
Komentari
