Moris Čembers, USAID, aktuar - Proricanje iz formula

Jednom sam kao tinejdžer igrao poker i pobedio.

Shvatio sam da je to verovatno sva kockarska sreća koju ću u životu imati i zato nikad više nisam igrao. Aktuari znaju kolika je verovatnoća gubitka i zato se ne dešava često da postanu kockari zavisnici, kaže Moris Čembers na ručku u restoranu azijske kuhinje koji se nalazi u sklopu Grand Casina.

Dok ga pokerski stolovi gotovo nimalo ne mame, azijskim specijalitetima ne može da odoli. Kao ni dobrom vinu u kojem ponekad uživa. “Više pijem bela vina, zato što ih moja žena više voli, a jedno od najboljih pravi se u blizini Nijagarinih vodopada udaljenih oko 200 kilometara od mesta u kojem mi živimo. To je takozvano ledeno vino, koje se pravi od smrznutog grožđa, jer se bere u januaru.

Ono je izuzetnog ukusa, zbog visoke koncentracije šećera. Jako je skupo, što je obeshrabrujuće, jer jedna boca od pola litra košta oko 70 dolara, dok u Japanu, gde su ludi za njim, košta i pet puta više. Visoka cena nije loša, jer mali broj ljudi sebi može da priušti da se redovno opija njime“, kroz smeh dodaje Čembers.

Veština

Morisa Čembersa je angažovala Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) na projektu “Podrška ekonomskom razvoju Srbije”. Deo ovog projekta predstavlja i “Program unapređenja aktuarske profesije” koji zajednički sprovode USAID i Narodna banka Srbije. Čembers kao bivši predsednik Kanadskog aktuarskog instituta i Međunarodnog udruženja aktuara drži seminare o profesionalnoj etici. Pored toga, “kvalifikovalo” ga je i gotovo pola veka bavljenja aktuarstvom u kanadskoj osiguravajućoj kompaniji London Life Insurance.

Kaže da je teško povući paralelu između aktuarske profesije u Kanadi i Srbiji, najpre zbog zrelosti jedne organizacije i tržišta osiguranja u poređenju sa ovim drugim. “U Kanadi je retkost da neko nema polisu životnog osiguranja, a i sve ostale vrste osiguranja su vrlo razvijene. Tamo se nalaze sedišta najvećih svetskih osiguravajućih društava. Pored toga, Kanada ima aktuare od 19. veka, a njeno udruženje nastalo je pre više od 40 godina i broji više od tri hiljade članova, dok je srpsko Udruženje nastalo pre osam godina i ima tridesetak članova”, navodi Čembers.

Da bi jedan aktuar bio punopravan član kanadskog Udruženja mora da bude obrazovan za taj poziv, da se stalno usavršava, jer standardi struke nisu isti danas i pre 20 godina, te da poštuje profesionalni kodeks ponašanja i da služi javnom interesu. Pravila su stroga. Onaj koji ih ozbiljno prekrši, mogao bi biti izbačen i bez mogućnosti da se dalje bavi aktuarskim poslom, što služi za nauk ostalima. Sistem je odavno postavljen na stabilne noge, jer je godinama izgrađivano poverenje između Vlade i Udruženja, pa aktuari imaju više slobode u odlučivanju baveći se svojim poslom. Tako je tamo.

“U Srbiji je uloga Narodne banke kao regulatora i dalje presudna. Ta institucija mora da vrši nadzor profesije, da propisuje pravila koja treba da budu precizna i jasna za osiguravajuće kompanije. Treba da bude propisano gde osiguravajuće društvo ulaže sredstva i kolike su rezerve za pokriće šteta koje će nastati“, kaže Čembers i dodaje kako je budućnost aktuarske profesije ovde ipak svetla, jer će se uporedo sa razvojem osiguravajućih i penzijskih društava, poboljšati snaga struke.

Iskustvo i trajno usavršavanje su takođe važni u poslu, smatra Čembers. “Matematičke formule koje se primenjuju u industriji osiguranja nisu tajna i svaki matematičar će ih brzo savladati. Ipak, u školi se ne može naučiti kako da se proceni buduća finansijska vrednost nečeg što može i ne mora da bude, pri čemu se ne zna u kojem trenutku u budućnosti bi taj događaj mogao da se desi“, smatra Čembers. Pripoveda da je najčudnija polisa životnog osiguranja u njegovoj karijeri bila ona koja je pre mnogo godina zaključena na šest osoba. „U tom slučaju, naknada za slučaj smrti isplaćuje se šestom osiguraniku, tek nakon što peti premine. Bili su to ljudi različitih dobi, teško je bilo izračunati koliko će ko da živi i da li će premija biti dovoljna. Svake godine je bilo potrebno po dva dana za računanje iznosa obaveze“, seća se on.

Matematički gen

Otac Morisa Čembersa bio je aktuar, njegova oba sina i snaha su aktuari. Kao što njega otac nije pritiskao koju profesiju da odabere, ni on svojim sinovima nije sugerisao za šta da se odluče. “Mislim da se nadarenost za matematiku nasleđuje i da zato naša porodica ima tri generacije aktuara. S druge strane, aktuari su u vreme kad sam odlučivao čime ću se baviti bili ’retke zverke’ jer je malo ljudi znalo čime se to oni zapravo bave. Ja sam zahvaljujući svom ocu upoznao struku“, kaže Čembers.

Ničije, pa ni njegove aktuarske sposobnosti nisu tako velike da predvidi da li će njegov unuk od 18 meseci postati takođe aktuar jer kaže da je „realno da ne bude tu i ako se to ostvari, jer bi to značilo da će živeti još 25 godina“.

Ipak, svakog dana povećava verovatnoću time što redovno šeta po sat vremena. Čak i zimi pešači po obližnjim šoping molovima, sa I-pod uređajem na ušima, slušajući audio knjige i džez muziku koja mu je ljubav još iz studentskih dana. Pušenje je definitivno ostavio pre gotovo dve decenije, a svake zime skija na planinama Montreala. Uz takav životni stil, iako ne postoji matematička formula da se to izračuna, postoji mogućnost da ipak doživi da vidi da li će Čembersovi postati i četvrta generacija aktuara.

poziv na pretplatu na