|
Miodrag Babić, predsednik Hemofarma i potpredsednik Grupe Stada
ČETVRT VEKA LIDERSTVA
U vreme kada sam došao u Hemofarm godišnje se proizvodilo onoliko koliko danas proizvedemo za manje od 15 dana, kaže Babić
Osim u samoj firmi, Babićevu organizovanost i spremnost za različite poslovne poduhvate oseća i ceo Vršac
Akcije Hemofarma iz Vršca vredele su svega 450 dinara, kada se ova firma 2002. godine prvi put pojavila na Beogradskoj berzi. Nemačka STADA kupila je četiri godine kasnije paket od 98 odsto akcija za gotovo pola milijarde evra, odnosno nešto više od 145 evra po akciji. To je bila najveća investicija Grupe STADA u istoriji kompanije i najveća nemačka investicija u srpsku privredu. Šta je to, tradicionalno promućurne, poslovno orijentisane Nemce, nagnalo na ovako veliki “šoping”? I ko je zaslužan za ovako veliki uspeh srpske kompanije, drugo je pitanje. Odgovor je odavno izašao iz okruga Vršca, a sada već i van granica Srbije. Miodrag Babić je čovek kojeg identifikuju kroz Hemofarm, čovek koji je već 26 godina uspešno na njegovom čelu. Godinama je bio generalni direktor, a sada je predsednik Koncerna, predsednik Upravnog odbora Hemofarma i potpredsednik Grupe STADA sa mandatom od četiri godine. Ovako veliko ukazano poverenje ima svoju istoriju.
Američki san u Vršcu
Babić je rođen 1951. u Zrenjaninu. Sa samo 23 godine prvi je u svojoj generaciji (1974. godine) diplomirao organsku hemiju na Tehnološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Karijeru počinje u vršačkom Brixolu gde je radio operativni posao na gradilištu i za tri godine na poziciji direktora pogona plastifikacije u izgradnji, odmah je pokazao svoje liderske sposobnosti. U tridesetprvoj godini, 1982. od rada sa tonama materijala, prelazi na miligrame u Hemofarm koji je tada imao oko 300 zaposlenih. Nije mogao ni da pretpostavi da će tamo ostati skoro tri decenije. Na pitanje kako se nije uželeo promena za tolike godine, odgovara da ih je stalno pravio, ali unutar svog sistema kojem se stopostotno posvetio. Promene su bile itekako vidljive, a čoveku sa motom “Uvek može bolje” posao u istoj firmi zato i nije mogao da dosadi. Osećaj odgovornosti i potreba da se odmah krene sa neophodnim promenama u startu su iznedrile fabriku dijalizatora u saradnji sa nemačkim Frezenijusom. To je bio prvi veliki uspeh, vrh ledenog brega koji je Babić otopio.
Mlad, ambiciozan čovek, osamdesetih godina u Srbiji počinje da živi američki san. Konstantan rad, učenje, poslovni izazovi, fantastične šanse počinju da se realizuju i završavaju uspehom. Već 1984. investira u modernu industrijsku proizvodnju infuzionih rastvora. Na prostoru cele tadašnje Jugoslavije to je bila poslednja reč tehnologije, opet u saradnji s Nemcima. Partneri su bili zadovoljni radom nove infuzione linije i to je period kada prvi čovek Hemofarma odlučuje da osnuje Hemoinženjering. Babić uz osmeh primećuje da je s Nemcima sarađivao kroz celu svoju karijeru što je STADA, kako se pokazalo, i krunisala. Godine 1990. Hemofarm je registrovan kao deoničarsko društvo, a već sledeće godine u Frankfurtu počinje da radi i “Hemopharm GmbH”.
Uprkos velikim teškoćama
U teškim vremenima politikanstva koja su usledila, Babić je držao bradu iznad politike. Ističe da je bilo mnogih pokušaja uplitanja politike u Hemofarm, ali da tako nešto nikada nije dozvolio. S obzirom na to da nije politički opredeljen, mogao je da razgovara sa svim političarima. Poseban utisak na njega ostavio je Đinđić čija je ideja bila da se osnuje Klub privrednika. Babić je dve godine bio prvi predsednik tog kluba. Ipak, ima i loših “političkih” uspomena. Od jednog takvog, 1989. “branilii” su ga zaposleni koji su mu verovali i koji nisu želeli u neizvesnost. Nakon toga desile su se sankcije, ekonomska, politička i uopšte društvena kriza. Babić je sa kolegama 1993. otputovao u Ameriku da se problemom pozabavi “od glave”. Radili su po sistemu Saveta bezbednosti i u kriznim vremenima nije im zafalila nijedna sirovina. Hemofarm je preživeo ekonomsku pustoš i nadljudskim naporima snabdevao tržište lekovima. Tokom najtežih godina za poslovanje Hemofarm se razvijao. Proizvodnja lekova premašila je 170 miliona pakovanja godišnje, što je šestostruko uvećanje u odnosu na proizvodnju s početka devedesetih. U blizini Moskve otvorena je fabrika lekova vredna 32 miliona evra.
„U vreme kada sam došao u Hemofarm godišnje se proizvodilo onoliko koliko danas proizvedemo za 15 dana. Kompanija je izrasla u koncern u čijem su sastavu matična kuća i zavisna preduzeća u zemlji i inostranstvu. Na domaćem tržištu učvrstili smo lidersku poziciju, a u savremenim pogonima proizvodnja se odvija prema GMP propisima. Proizvodimo i u Banjaluci i Rusiji i snabdevamo apoteke petnaest evropskih zemalja, razvijenih zemalja Afrike i Bliskog istoka kao i apoteke svih naših susednih zemalja. Preduzeće u Vašingtonu, prodor je i na američko tržište. Tokom godina imali smo mnogo transformacija ali smo uvek nastojali da nađemo najbolji model organizovanja i funkcionisanja“, ističe Babić.
Ulaganje u grad
Osim u samoj firmi, Babićevu organizovanost i spremnost na različite poslovne poduhvate oseća i ceo Vršac. Već 48 godina Hemofarm daje pečat ovom gradu. Godine 2001. otvorena je poslovno-sportska hala Milenijum koja može da primi 5.000 gledalaca. Uspešni privrednik postao je simbol ovog grada. Za zaposlene je izgradio naselje u kome živi 150 vršačkih porodica. Učestvuje u raznim humanitarnim misijama pod pokroviteljstvom Fondacije Hemofarm, osnovane pre petnaest godina. S obzirom na to da je veliki ljubitelj košarke, njegov doprinos nije zaobišao ni sport. Bio je tokom dva mandata predsednik i član predsedništva Košarkaškog saveza Srbije, ali i Vojvodine. Dobitnik je mnogobrojnih pohvala i nagrada. Sve su zaslužene. Više puta je biran za poslovnog čoveka godine, najboljeg menadžera, dobio je Vukovu nagradu, orden Svetog Save, internacionanu nagradu Linus Pauling…Hemofarm je među prvim srpskim firmama osvojio Oskar kvaliteta, bio izvoznik godine 2006, a prošle godine je dobio i nagradu VIRTUS za korporativnu društvenu odgovornost. Hemofarm je sa Babićem na čelu od skromnog proizvođača u farmaciji postao internacionalna kompanija sa dvanaest modernih fabrika i timovima stručnjaka različitih profila. Za svoj najveći uspeh Babić smatra preuzimanje Hemofarma od strane Grupe Štada. Akcionari su time takođe prezadovoljni, a koliko su imali poverenja u njega ukazuje činjenica da je on sam u pregovorima zastupao 67 odsto njih! Kao i nagrade i poverenje je zasluženo. Tržišni udeo Hemofarma u Srbiji je 27 odsto u žestokoj konkurenciji u kojoj učestvuju 262 proizvođača i distributera lekova. Hemofarmovo učešće u izvozu farmaceutskih proizvoda iz Srbije je 75 odsto. Za vreme sada već 26 godina vođenja kompanije, Babić je uspeo da poveća proizvodnju za više od 23 puta, sa osam na 185 miliona pakovanja godišnje, a među zaposlenima ima deset puta više stručnjaka nego pre.
„Upravo smo zaposlili još 120 ljudi i uspeli da se uklopimo u dirigovane cene lekova paralelno sa održavanjem i unapređenjem visokog nivoa kvaliteta. Planiramo da i dalje ulažemo u razvoj, što STADA zdušno odobrava. Optimista sam i verujem da će Srbija uhvatiti korak sa Evropom“, ubedljiv je Babić.
Planovi „za posle“
A kada Hemofarm bude prepustio mlađim snagama koje priprema, naš sagovornik kaže da će se posvetiti novom izazovu u - poljoprivredi. Sa grupom prijatelja u Beloj Crkvi, radiće na projektu „Eko Agri“ koji razvija proizvodnju organske hrane.
U poslovnim nastojanjima i drugim orjentacijama Miodraga Babića podržava supruga Jelena sa kojom ima dva sina Vladimira i Aleksandra. Tridesetčetvorogodišnji Vladimir je izvršni potpredsednik Hemofarma. Kako kaže Babić, on i deset godina mlađi Aleksandar su se školovali u inostranstvu, ali im ipak neće biti lako da nadmaše uspeh svog oca. Takođe, ističe da su informacije moć u svakom poslu, ali da se u pregovorima mora biti ravnopravan i dostojanstven. Ne voli nikakve „zaobilazne puteve“. Uvek je u odlukama išao prečicom, samo pravo, ponekad i glavom kroz zid. Mnogo je rizikovao. Danas za pojedine odluke nije siguran da li bi ih na isti način doneo, ali mladost i prevelika ambicija nagonile su ga i na velike rizike. Srećom, u njegovom slučaju, to se pokazalo kao pravi potez i strategija poslovanja. Veliki borac, autoritetom i harizmom je savladao sve prepreke u najrazličitijim mogućim fazama poslovanja. Posle svega, bila bi lažna skromnost ne biti zadovoljan. Babić je itekako i zadovoljan i ponosan na ono što ima iza sebe. Dobra komunikacija sa zaposlenima i poslovnim partnerima, poslovanje na fer plej osnovama, istrajnost, odlučnost, sposobnost procene i spremnost na rizik, učinile su ga osobenim pečatom Vršca.
Prvi lek
Hemofarm je osnovan 1960. godine kao fabrika za proizvodnju farmaceutskih, hemijskih i dezinfekcionih sredstava. Prvenac u asortimanu bio je aminopirin, tablete od 0,1 i 0,3 grama. Do kraja godine registrovano je 26 preparata, uglavnom najjednostavnijeg sastava. U proizvodnji je radilo petanestak zaposlenih i još toliko u pratećim službama. Pioniri farmacije u Srbiji danas su respektabilna svetska kompanija s obzirom na to da su od 2006. godine zvanično u većinskom vlasništvu nemačke farmaceutske kompanije STADA, osmog najvećeg svetskog proizvođača generičkih lekova.
Respektabilno tržište
Nakon što je otvorio fabriku lekova u Obninsku, blizu Moskve, cilj Hemofarma je da se pozicionira među prvih deset snabdevača lekovima u Rusiji. Ovaj ambiciozni plan najvećem srpskom proizvođaču lekova doneo bi pet milijardi dolara zarade s obzirom da je reč o tržištu “gigantu” sa 140 miliona stanovnika. S obzirom da su se u Kini “opekli”, strategiju borbe sa drugih 1.050 dobavljača razvijaće pažljivo. Hemofarmov udeo u ovom tržištu trenutno je 0,7 odsto što ga smešta među prvih 30 u branši.
Velika mreža
Iako je sedište Hemofarma u Vršcu, u Beogradu postoji poslovni centar na 3.000 kvadratnih metara, u Novom Sadu na 470, u Kragujevcu na 250, u Nišu na 400 kvadratnih metara. Predstavništva i firme posluju i u Banjaluci, Bad Homburgu, Obninsku, Temišvaru, Bukureštu, Vašingtonu, Moskvi, Bagdadu, Podgorici, Skoplju, Sarajevu, Ljubljani i Tirani.
Piše: Ivana Ristić
i.ristic@emagazin.co.yu
Pogledajte i druge dokumente u rubrici Ko je ko
|
