Nove tehnologije prerade pijaće vode zamenjuju gasni hlor - Međunarodni zakoni zahtevaju bezbednu i ekološku dezinfekciju

Srbija, posebno Vojvodina, kao i zemlje u okruženju - Hrvatska, Mađarska, Rumunija i Bugarska, imaju veliki problem sa kvalitetom vode za piće. Prisustvo huminskih materija u vodi je evidentno u celom regionu, rečeno je na naučno-stručnom skupu "Primena novih tehnologija za bezbednu dezinfekciju pijaće vode", održanom u utorak, 21. februara 2017. godine, u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Zato je PKS odlučila da preduzećima koja se bave preradom i distribucijom vode, projektantima, nadležnim ministarstvima i sekretarijatima, javnim preduzećima i svim zainteresovanim akterima u procesu vodosnabdevanja, predstavi novu tehnologiju prerade pijaće vode, kako bi se što pre zamenila zastarela i po životnu sredinu opasna tehnologija tečnog i gasnog hlora, koja se u Srbiji još uvek primenjuje u velikoj meri.

Prema navodima učesnika skupa, konvencionalne tehnologije dezinfekcije vode ne mogu rešiti problem prisustva huminskih materija u vodi, a sa druge strane, klasične tehnologije prerade pijaćih voda sa upotrebom gasnog hlora moraju biti zamenjene, nakon donošenja seta međunarodnih i domaćih zakona iz oblasti zaštite životne sredine, jer je gasni hlor eksplicitno klasifikovan kao toksična materija.

Rizičan transport gasnog hlora

Takva situacija na tržištu vodosnabdevanja dovela je do preporuke svih relevantnih međunarodnih institucija da se u eksploataciji koriste derivati hlora koji nisu kategorisani kao opasne ili toksične materije. Značajna je i činjenica da se od 2007. godine na teritoriji Republike Srbije ne proizvodi hlor, kako gasni, tako ni tehnički natrijum hipohlorit, pa stoga naše tržište zavisi od uvoza ove strateški važne hemikalije (uglavnom iz Mađarske, Rumunije i Bugarske).

U Srbiju ova hemikalija ulazi putem železničkog saobraćaja, a zatim kupci drumskim transportom u kamionima prevoze gasni hlor u svoja skladišta i prodajna mesta. Zoran Vasić iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, istakao je na skupu da je zbog toksičnosti transport ove materije izuzetno rizičan.

- Transport gasnog hlora drumskim saobraćajem je još opasniji od železničkog, jer u Srbiji nije urađena kategorizacija svih drumskih tunela. Nedostatak ove kategorizacije je u suprotnosti sa Zakonom o transportu opasnog tereta, u delu koji se odnosi na transport opasnog tereta drumskim saobraćajem, u skladu sa evropskim sporazumom o međunarodnom drumskom saobraćaju. Ako teret prolazi preko mostova, kroz tunele ili ranžirne stanice, neophodno je napraviti interni plan za hitne intervencije - napominje Vasić.

Domaći stručnjaci razvili bezbednu tehnologiju

U saradnji sa timom doktora nauka sa Tehnološko-metalurškog fakulteta iz Beograda i Prirodno-matematičkog fakulteta iz Novog Sada, kompanija Sigma iz Kule razvila je i patentirala tehnologiju za dezinfekciju pijaće vode, koja ispunjava sve potrebne zahteve. Stručnjaci Sigme prikazali su na skupu u PKS svoja dva postrojenja - Hlorogen i Oksihlorogen, koja koriste nov i potpuno bezbedan način dezinfikovanja vode za ljudsku upotrebu. Prema rečima proizvođača, ovakva postrojenja sa potpuno bezbednom tehnologijom su preporučena direktivama EU, kao alternativa gasnom hloru.

Aleksandar Kolić iz preduzeća Sigma rekao je da se ova tehnologija u okviru njihovog preduzeća razvija još od 1996. godine, kada je instaliran prvi hlorogeni uređaj u industriji mesa Carnex u Vrbasu.

- Prvi vodovod koji koristi našu opremu je Bezdan kod Apatina i to još od 1998. godine. Kompletna tehnička rešenja za dezinfekciju vode hlorogenim postrojenjima su zaštićena patentom, kao i ime. Prednost ove tehnologije je izbegavanje hazardnih situacija posebno pri drumskom transportu opasnih hemikalija, jer se ovde na licu mesta pravi dezinfektant, gde se i dozira, i to samo iz kuhinjske soli i vode, potpuno bezbednih sirovina koje ne podležu klasifikaciji opasnih hemikalija - rekao je Kolić.

Prema njegovim rečima, Hlorogen je dugogodišnjom primenom u više desetina vodovoda potvrdio svoje performanse, a u okviru daljeg unapređenja tehnologije dezinfekcije vode razvijen je i Oksihlorogen, uređaj koji takođe na mestu potrošnje, na potpuno bezbedan način, iz soli i vode uz pomoć električne energije, proizvodi mešoviti dezinfektant - mešavinu ekvivalentnog hlora i hipohlorastog jona i hlor dioksida.

- Tehnologija koju je razvila Sigma, prvi je izbor Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi iz Beograda koji u izradi idejnih i glavnih projekata preporučuje njenu primenu svojim klijentima - rekao je Marko Ljuboja, stručnjak ovog instituta.

Prema njegovim rečima, najveći projekat do sada realizovan ovom tehnologijom, a po projektnoj dokumentaciji Instituta Jaroslav Černi, je PPDV Štrand u Novom Sadu.

- Regionalni vodovod kapaciteta 1.500 l/s kompletnu dezinfekciju vode, primarnu i korektivnu, zasniva na ovoj tehnologiji. Pored pogona za osnovno hlorisanje, na PPDV Štrand instalirano je još 11 dohlornih stanica za održavanje reziduala u vodi na krajevima mreže. One su integralni deo unificirane tehnologije proizvodnje natrijum hipohlorita na mestu potrošnje elektrolizom vodenog rastvora kuhinjske soli - naveo je Ljuboja.

Prema mišljenju stručnjaka, Oksihlorogen predstavlja savršen je izbor za male vodovode koji nisu u mogućnosti da vrše kompletan tretman voda koje u sebi sadrže huminske materije i primese neorganskog porekla.

Na skupu u PKS predstavljeni su i posebni uslovi finansiranja koje je Addiko banka pripremila za lokalne samouprave i vodovode zainteresovane za uvođenje ove tehnologije kroz javno-privatno partnerstvo.

M.A.