Firme dostavile NBS finansijske izveštaje o poslovanju u 2007. - najviše zaradili mobilni operateri

Koliko je koje preduzeće zaradilo prošle godine u Srbiji, može se delimično videti iz finansijskih izveštaja koje su firme dostavile Narodnoj banci Srbije. Tako građani, bar grubo, mogu da vide koliko su kupovinom robe i usluga doprineli da se nekoj firmi uveća račun. Najviše su profitirale firme koje se bave telekomunikacijama.

"Mobtel" je, što je manje poznato, zadržao određene nekretnine koje su mu donele čak 42,4 miliona dinara, što deluje kao čudesan oporavak posle 2006, u kojoj je zabeležio gubitak od skoro 12 milijardi dinara ili oko 132 mil EUR.

Baveći se poslovima telekomunikacija, najveću dobit ostvario je "Telekom Srbije", 11,5 milijardi dinara, mada je to pad od 3,4 milijarde dinara u odnosu na 2006. godinu, i pored toga što su ukupni prihodi "Telekoma" u istom periodu porasli sa 62 na 73 milijarde.

Na drugom mestu po dobitku je "Telenor", koji je sa 1,5 milijardi dinara u 2006. godini uznapredovao na čak 6,5 milijardi dobiti u 2007, odnosno na skoro 72 mil EUR. Međutim, ovaj mobilni operater će morati još mnogo godina ili čak decenija da radi kako bi uspeo samo da povrati uloženih 1,5 milijardi EUR, koje je izdvojio za kupovinu "Mobija 63". "Vip", koji je tek prošle godine počeo da pruža usluge mobilne telefonije i još je u procesu izgradnje mreže, ipak je uspeo da ostvari prihod od preko milijardu dinara, ali zbog velikih investicionih rashoda i gubitak od 5,9 milijardi.

Među privatnim kompanijama neizbežno je pomenuti "Deltu". Ovaj sistem, koji broji na desetine firmi, odavno je najveća kompanija u Srbiji u rukama jednog čoveka, Miroslava Miškovića. Međutim, u samom "Delta holdingu" zaposlen je svega 31 radnik, što je otprilike 1,5 promila celokupne radne snage ove grupe. Ostalih 20.000 radnika raštrkani su po ostalim članicama grupe u zemlji i inostranstvu. Budući da takozvane ekonomske celine, odnosno grupe kompanija koje čine jedan sistem imaju rok do kraja aprila da predaju konsolidovane finansijske izveštaje iz kojih će se videti koliko su ukupno zaradile ili izgubile prošle godine, zasada je moguće videti samo kako su poslovale pojedine članice holdinga.

Tako je "Delta Maxi" sa povećanim brojem od 4.715 radnika ostvario profit od 741 milion dinara u 2007. godini, što je veliki pad u poređenju sa 2006. godinom, kada je iznosio 1,8 milijardi. Ipak, jasno je da ovakav rezultat nije posledica pada prometa, pošto su prihodi "Maxi" porasli sa 30,5 milijardi na skoro 45 milijardi dinara.

Jedna od velikih Miškovićevih kompanija kojoj su pali i prihodi i dobit i broj zaposlenih je "Delta Real Estate". Iako su "Deltini" poslovi sa nekretninama u punom zamahu, kompanija je prihodovala samo 1,8 milijardi dinara, što je tek delić od 20 milijardi iz 2006. godine. Shodno tome srozala se i dobit, sa 3,7 milijardi pretprošle godine na manje od 60 miliona prošle, dok je 749 radnika ove firme ostalo bez posla, tako da ih je tamo sada tek 330.

Od velikih državnih sistema ističe se "Naftna industrija Srbije", koja je uspela da poveća dobit sa 6,3 milijarde u 2006. na 8,1 milijardu u 2007. godini, iako je prošle godine imala čak nešto manji prihod nego 12 meseci ranije. Istovremeno, NIS je smanjio i broj zaposlenih sa 13.152 na 12.484 radnika, ali i dalje ostaje jedan od najvećih poslodavaca u Srbiji.

Dobre rezultate zabeležio je i "Jat Airways", koga narednog meseca očekuje početak privatizacionog procesa. Kompanija je drugu godinu zaredom ostvarila pozitivan rezultat, zaradivši 674 miliona dinara, što je trostruko više nego 2006. godine, iako je, kao i NIS, u istom periodu imala blago smanjen prihod.

Jedan od najvećih gubitaša je "Elektroprivreda Srbije", koja je prošle godine povećala prihod, ali se i pored toga suočila sa gubitkom od skoro tri milijarde dinara. Najzanimljivije je da toliki gubitak dolazi posle godine u kojoj je EPS ostvario dobit od skoro 102 miliona dinara. Prema zvaničnim podacima, broj zaposlenih u EPS-u je 389, dok su ostali radnici raspoređeni po elektrodistribucijama.

Među bankama se po visini aktive od skoro 195 milijardi dinara ističe Intesa, koja je prošle godine uspela da ostvari i akumuliranu dobit od 2,3 milijarde i da na tržište plasira ukupno 95,5 milijardi dinara. Zanimljivo je da Intesa u nekretnine nije uložila nijedan dinar, za razliku od, recimo, Komercijalne banke, koja je na taj način investirala 2,8 milijardi dinara. Međutim, najveća banka sa državnim udelom imala je manju aktivu od 147 milijardi i akumuliranu dobit od 1,8 milijardi dinara.

Od austrijskih banaka najveća je Raiffeisen, koja osim što nije uložila u nekretnine, nije ostvarila ni dinar akumulirane dobiti. Ipak, ova banka je prijavila neto plasmane od 77,7 milijardi dinara i aktivu od 157 milijardi.