Prijava

Moja eKapija

Kontakt
NavMenu
Agro Energija Industrija Građevina Saobraćaj Finansije IT/Telekomunikacije Turizam, sport, kultura Zdravstvo Lifestyle Posle posla
Početna Vesti

Ratari u Srbiji sve manje seju pšenicu - Bez subvencija domaći proizvođači nemaju šanse na svetskom tržištu

Izvor: Sputnik Petak, 10.02.2017. 12:12
Komentari
Podeli
(Foto: Shutterstock)
Subvencije proizvođačima pšenice u Mađarskoj, Hrvatskoj, Rumuniji iznose između 200 EUR i 450 EUR po hektaru. Naši na pomoć države u ovoj godini ne mogu da računaju. Zato je prosta računica troškova u odnosu na cenu hlebnog zrna skratila zasejane površine.

Srbija je posle prošlogodišnjeg izuzetnog roda pšenice od 2,9 miliona tona, požnjevenih sa skoro 600.000 hektara oranica, ove godine "spala" na znatno manje površine pod zasejanim hlebnim žitom. Ovih dana Republički zavod za statistiku objavio je podatak da je pšenicom posejano nešto manje od 540.000 hektara. To je, doduše, više od procena agroekonomista da je pšenicom posejano 450.000 hektara, ali je za čak 60.000 hektara manje nego prošle godine.

Neki stručnjaci, poput Branislava Gulana iz Odbora za selo SANU, cene da je čak reč o površinama najmanjim u prethodnih 50 godina.

Naučni savetnik u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novica Mladenov kaže da su ratari ekonomski nemotivisanida značajnije uđu u proizvodnju pšenice.

Mladenov podseća da je u celoj Srbiji, posebno u Vojvodini, već pet-šest godina prosek prinosa između 4,5 i pet tona po hektaru. To je svakako uslovilo da se stvori višak pšenice na tržištu, pa i pad njene cene. To je sve zajedno dovelo do ovakvog reagovanja proizvođača. S pravom, dodaje Mladenov, jer gledajući ekonomsku računicu, oni su teško mogli s otkupnom cenom da se uklope s obzirom na ulaganja.

A visoki prinosi su, naravno, mogli da budu ostvareni jedino intenzivnom proizvodnjom, odnosno velikim ulaganjima, od đubriva do hemije.

Izvodeći računicu o troškovima ratara, Mladenov kaže da su za rod od sedam tona po hektaru, a u Vojvodini je bilo i onog od 10 tona, direktni troškovi bili oko 19 dinara po kilogramu. - Cena pšenice sada je do 20 dinara po kilogramu, ali se za računicu o isplativosti uzima cena iz septembra-oktobra, kada ljudi prave kalkulaciju za setvu. A u tom trenutku ona je bila 16 dinara po kilogramu - objasnio je on zašto ratari nisu imali ekonomsku računicu da seju pšenicu.

(Foto: Rajko Karišić)
Zbog slabe otkupne cene i nekonkurentne izvozne, najverovatnije je da domaći ratari neće ubuduće moći da računaju na rekordne prinose, smatra Mladenov. - Pšenice će sigurno biti za naše potrebe, koje su oko 1,5 miliona tona za ishranu i još oko 300.000 tona za rezerve. Samo je pitanje koliko će pšenice biti za izvoz - kaže on. U situaciji kada je svetsko tržište pretrpano pšenicom, na berzi jedino može da prođe kvalitetna pšenica. Zato će za izvoz pšenice biti veoma važno da imamo kvalitet i o tome, smatra Mladenov, treba da se dogovorimo u narednom periodu.

On podseća da Srbija pripada crnomorskom basenu, orijentisana je na Konstancu, luku u koju izvoze i Rumuni, Mađari, Ukrajinci i Rusi. Cena pšenice u tom rejonu utiče na našu cenu. Mladenov, međutim, napominje da većina tih zemalja subvencioniše svoje proizvođače, pa je i cena koštanja drugačija, za razliku od tržišne gde su razlike male. Tako, kako napominje, subvencije u Mađarskoj, Hrvatskoj, Rumuniji izađu 200-450 EUR po hektaru, što bitno utiče na uslove privređivanja i naše ratare stavlja u lošiji položaj.

Mladenov zato smatra da bi jedno od rešenja bilo da se pomoću subvencija ili neke druge pomoći države naši proizvođači dovedu u isti položaj kao i oni u okruženju. Drugi uslov bi, kaže naučni saradnik Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, bio da država stvori ambijent da se pšenica otkupljuje prema kvalitetu.

Ova godina, očigledno, ne obećava visoke i kvalitetne prinose. Pogotovo što je, prema rečima selekcionara sa tog novosadskog Instituta Srbislava Denčića, na značajnom delu površina posejano "seme sa tavana", ali i što su u Vojvodini zasejane strane sorte neotporne na zimske uslove kakve smo ovoga puta imali.
Firme:
NS SEME Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad NS SEME Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad
Tagovi:
Odbor za selo SANU
Proizvodnja pšenice u Srbiji
hlebno zrno
pšenica
hlebno žito
Branislav Gulan
Novica Mladenov
cena pšenice
setva pšenice
Srbislav Denčić
Komentari
Vaš komentar

Top priče

23.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

Najavljen tender za prvu deonicu brze pruge Beograd-Niš od Velike Plane do Paraćina

Delegacija Evropske unije u Srbiji najavila je raspisivanje tendera za izgradnju jednog dela brze pruge Beograd-Niš za 1. jul ove godine. Naručilac posla je Infrastruktura železnice Srbije, a tender se odnosi na deonicu Velika Plana-Paraćin. Kako je navedeno u prethodnom obaveštenju o raspisivanju tendera, pruga Beograd-Niš dužine 230 km je strateška za državu i njenu povezanost sa evropskim železničkim mrežama, a troškovi

27.02.2024.  |  Zdravstvo

Bolesni smo od posla, ali dijagnozu nemamo - Iako je u vrhu evropskih zemalja po sindromu "sagorevanja" na radnom mestu, Srbija još ne priznaje "burnout"

27.02.2024.  |  Zdravstvo

23.04.2024.  |  Saobraćaj, IT, Telekomunikacije

Kentkart tuži Grad Beograd i zahteva 17 mil EUR odštete

23.04.2024.  |  Saobraćaj, IT, Telekomunikacije

24.04.2024.  |  Građevina, IT, Telekomunikacije

Platforma "Budi deo plana" korak ka formiranju jedinstvenog eProstora - Građani Srbije dobili prva obaveštenja za radove u Kragujevcu

24.04.2024.  |  Građevina, IT, Telekomunikacije

23.04.2024.  |  Građevina

Prihvaćene primedbe iz Topole na trasu puta Vožd Karađorđe

23.04.2024.  |  Građevina

23.04.2024.  |  Građevina

Na prodaju građevinsko zemljište u Pirotu

23.04.2024.  |  Građevina

22.04.2024.  |  Saobraćaj

Grad Beograd prodaje garaže - Početna cena 7.000 EUR

22.04.2024.  |  Saobraćaj

eKapija+

Vidi sve

24.04.2024.  |  Građevina

Prezentovan rad Centra za rešavanje sporova u građevinarstvu na stručnom skupu

24.04.2024.  |  Građevina

24.04.2024.  |  Finansije

Mobi banka postaje Yettel Bank

24.04.2024.  |  Finansije

23.04.2024.  |  Građevina

Predvodnici dekarbonizacije cementne industrije - Lafarge Srbija na putu karbonske neutralnosti

23.04.2024.  |  Građevina

23.04.2024.  |  Energija

Miloš Colić, direktor kompanije New Energy Solutions - Prvi zeleni megavati iz vetroparka Pupin već ove godine, u pripremi još mnogo novih projekata

23.04.2024.  |  Energija

23.04.2024.  |  Energija, Građevina

Vladan Komatović, generalni menadžer Green Energy 360 - Solarna elektrana "ključ u ruke" za mesec dana

23.04.2024.  |  Energija, Građevina

23.04.2024.  |  Industrija

Georgi Hristov, direktor kompanije Tavex zlato&srebro: Zašto je investiciono zlato poželjna investicija poslednjih godina?

23.04.2024.  |  Industrija

23.04.2024.  |  Finansije

ProCredit Banka: Nula izgovora za nula emisija

23.04.2024.  |  Finansije

22.04.2024.  |  Vesti

Miodrag Perović, Senior Development Manager, CPI Property Group - STOP SHOP Subotica do kraja godine postaje naš najveći ritejl park

22.04.2024.  |  Vesti

Izdvajamo još...

Finansiranje
Objavljeno 5 javnih poziva za subvencije za beogradske poljoprivrednike
EIB potpisala ugovore sa bankama o garancijama za kredite malim i srednjim preduzećima na Zapadnom Balkanu
Javni poziv za mere energetske efikasnosti do 29. aprila
Regionalni čelendž fond finansira projekte 11 obrazovnih ustanova u Srbiji
Investirati u nekretnine?
Trend visokih cena zakupa stanova u Beogradu će se nastaviti
Želite da gradite ekološku montažnu vikendicu? - Ipak se posavetujte sa arhitektom
Garaža kao garsonjera - Na Starom gradu parking mesto prodato za čak 63.000 EUR
Novi Sad lider po trgovanju građevinskim zemljištem - Parcela od 100 m2 košta kao garsonjera
U šta ulagati?
Evo gde 0,001% najbogatijih ulaže svoj novac
Ove biljke su dobre za zdravlje, ali i za paorsku zaradu
Sibirski limun uspeva i u Srbiji - Kako se uzgaja?
Pet pravila za uspešno ulaganje u investiciono zlato
Poslovni saveti
Stručnjak tvrdi: Ovih pet pitanja morate postaviti poslodavcu na razgovoru za posao
Kako zamoliti menadžera da vam bude mentor?
10 pravila koja svaki zaposleni mora da zna
Da li na poslu manipulišu vama? - Ovu su znakovi upozorenja

Rubrike za dalje čitanje

U šta ulagati
Startup
Infrastruktura
Cirkularna ekonomija
Retrospektiva investicija
Intervjui
Filantropi
Poslovni saveti
Poslovno okruženje
Finansiranje
Ko je ko
Novi propisi
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.