Izraelski milijarder konkuriše Miškoviću i Matiću - Beograd će dobiti svoj Belgrade City

Juli Ofer, čija porodica trenutno zauzima 140. mesto na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi sveta, gradiće 400.000 kvadratnih metara poslovnog, stambenog i hotelskog prostora na najatraktivnijem novobeogradskom placu, između palate nekadašnjeg SIV-a i „Arene”

Beogradski siti, buduće sedište poslovnog sveta, sa kulama koje premašuju 40 spratova, gradiće izraelski milijarder Juli Ofer, čija porodica trenutno zauzima 140. mesto na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi sveta. Sasvim je izvesno da će njegova kompanija CEE (Central European Estates), zajedno sa lokalnim partnerima „Energoprojektom” i „Napredom”, podići 400.000 kvadratnih metara poslovnog, stambenog i hotelskog prostora na najatraktivnijem novobeogradskom placu, između palate nekadašnjeg SIV-a i „Arene”. Konačna vrednost investicije još nije utvrđena. Prema nekim procenama, međutim, reč je o najmanje 400 miliona evra, a profit bi trebalo da iznosi oko milijardu evra. Po ovome, bila bi to jedna od najvećih investicija u nekretnine kod nas.

Tako će Novi Beograd postati poprište žestoke konkurencije između srpskih tajkuna i jednog od najbogatijih Izraelaca. Jer, jedan od najvećih domaćih investitora u komšiluku Petar Matić ulaže 230 miliona evra. On već gradi šoping mol od 130.000 kvadrata za koji kažu da će biti najveći u regionu. Osim toga najavljuje i da će dvadesetpetospratna poslovna palata „Ušće” dobiti bliznakinju, za koju još nije poznato da li će biti sedište nekog hotelskog lanca ili poslovne elite. To će verovatno odrediti tržiše ili diktat konkurencije.

Sasvim je sigurno da će nekadašnje sedište nekadašnjeg Centralnog komiteta izgubiti epitet najviše zgrade na Balkanu. Jer Miroslav Mišković, koji u ovom novobeogradskom trouglu objedinjuje svoje poslovno carstvo, namerava da sagradi zgradu od 36 spratova od oko 110.000 kvadrata u kojoj će, pored ekskluzivnog poslovnog prostora, otvoriti i hotel visoke kategorije.

Domaći građevinari su se iz sasvim jednostavnog razloga udružili sa bogatim Izraelcem, koji preko svoje firme sa sedištem u Mađarskoj ulaže u nekretnine u ovom delu Evrope. Grad je, prema rečima Miodraga Zečevića, izvršnog direktor marketinga „Energoprojekta”, zahtevao da se novobeogradski blokovi 25 i 26 grade „u jednom komadu”.

Ako se zna da samo naknada za uređenje građevinskog zemljišta iznosi oko 100 miliona evra, jasno je da je blokovska izgradnja bila krupan zalogaj za domaće neimare, kojima je grad ovo zemljište dodelio početkom devedesetih godina. „Energoprojekt” i „Napred” su tada osnovali konzorcijum „Epna”, sa udelom pola-pola.

– Da bi ispunili uslov koji je grad nametnuo prošlogodišnjim konkursom za idejno rešenje, kompaniji CEE smo predložili da uđe u ovaj posao. Ona je u neposrednoj blizini, u Bulevaru Mihaila Pupina, već sagradila „Evropa biznis centar”. Nedavno smo se sastali sa Julijem Oferom u Beogradu i samo mogu da kažem da on ozbiljno pristupa ovom poslu – kaže Zečević.

Inače, imovina imućnog Julija Ofera (84) procenjena je na pola milijarde dolara. Bogatstvo je stekao ulaganjem u brodogradnju, nekretnine i turizam. Pod talasom ruskih oligarha porodica Ofer je sa 27. mesta na Forbsovoj listi za 2006. godinu, pala na 140. mesto najmoćnijih koju je Forbs objavio u februaru ove godine. Bogatstvo im je procenjeno na 6,7 milijardi evra. Uticaj ove porodice u Izraelu i istočnoj Evropi je izuzetno veliki, a njihove akcije su na izraelskoj berzi udvostručene. Julijev dve godine stariji brat Semi je četvrti po bogatstvu u Izraelu. U medijima se za njegovo ime vezuje kupovina zgrade na Menhetnu u vrednosti od 525 miliona dolara.

Juli Ofer preko svoje mađarske firme ulaže i u luksuzne apartmane u blizini Tivta. O beogradskom projektu se malo zna. Za sada nije poznato kada će početi izgradnja, jer je ona uslovljena završetkom plana detaljne regulacije. A kako će izgledati sedište poslovnog sveta može se naslutiti na osnovu projekta arhitekata Jovana Mitrovića i Dejana Miljkovića, koji su prošle godine dobili prvu nagradu za idejno rešenje za blokove 25 i 26.

Četiri poslovna solitera sa po 47 spratova, dva šoping-mola uz njih, hoteli, nekoliko poslovno-stambenih zgrada sa parkovima na krovnim terasama, crkva u vizantijskom stilu, mali trg i pešačka pasarela u visini prvog sprata od „Arene” do SIV-a, trebalo bi da čine novo poslovno srce grada. Ovo idejno rešenje je osnova za plan detaljne regulacije. Na osnovu njega će arhitekte, koje Izraelci budu angažovali, sačiniti konačni projekat.

napomena : tekst je u potpunosti preuzet iz lista POLITIKA od 18.04.2008