Ernst Bode, predsednik Nemačkog privrednog udruženja u Beogradu DWB i generalni direktor „Messer-Tehnogasa” - Bez panike, molim

Kad bi se ponovo našle pred ne baš lakom odlukom – gde investirati, gotovo sve nemačke firme koje ovde posluju opet bi izabrale Srbiju. Ili tačnije ne bi, umesto u Srbiju, otišle, recimo, u Hrvatsku ili Ukrajinu, koje su im ponuđene kao alternativa.

Bar tako su se izjasnile u najnovijoj anketi koju treću godinu među svojim članstvom sprovodi Nemačko privredno udruženje u Beogradu.

I vest bi, posebno u ovo vreme kad novi strani investitori čekaju da se podigne predizborna magla sa srpskog ekonomskog terena, bila odlična. Samo da anketirani nisu izašli iz sopstvene kože, izmakli se od svoje poslovne pozicije i svojih perspektiva – koje ocenjuju vrlo dobrim. A kad su se okrenuli oko sebe, zapazili su i ono ne baš poželjno za ulagače i postali mnogo stroži, dajući opštoj poslovnoj klimi tek prelaznu ocenu.

Kako je to nemačkim firmama ovde sve bolje u lošem poslovnom ambijentu? Čime objasniti takvu mešavinu optimizma i pesimizma, zadovoljstva sopstvenom situacijom i nezadovoljstva okruženjem?

Ovonedeljni gost „Politikinog poslovnog kluba” Ernst Bode, predsednik Nemačkog privrednog udruženja u Beogradu, sa 117 članica i oko 1,5 milijardi evra uloženih u Srbiju, inače dugogodišnji direktor „Meser-Tehnogasa”, jedino objašnjenje za toliki raskorak nalazi, kako kaže, u psihološkom momentu.

– Kada odgovaraju na pitanja o poslovanju i perspektivama svoje firme oni barataju konkretnim brojkama, a kad ocenjuju opšte uslove privređivanja, malo ko to čini na osnovu makroekonomskih pokazatelja, već su odgovori više plod percepcije, koja se stvara pod velikim uticajem medija i politike.

Reč je, znači, više o utisku. Šta su činjenice?

Činjenica je da nemačkim firmama u Srbiji ide dobro: da je 56 procenata ispitanih svoju trenutnu poziciju ocenilo pozitivnom, još 41 odsto zadovoljavajućom i da je samo tri odsto nezadovoljnih. To potkrepljuju dobrim rezultatima poslovanja oličenim u rastu prometa 82 odsto anketiranih firmi i investicija u više od polovine. Ali i prognozama i planovima: rast prometa očekuje 85, novo investiranje namerava 82, a povećanje broja zaposlenih 61 procenat ispitanih kompanija.

Ali, činjenica je da se o ovdašnjem poslovnom okruženju, nemački privrednici u Srbiji izražavaju sve lošije?

Dok 2006. i 2007. nije bilo onih koji su mislili da će se opšti uslovi poslovanja pogoršati, za ovu godinu čak četvrtina anketiranih prognozira pogoršanje, polovina smatra da promena neće biti a samo 26 odsto se nada boljem. Međutim, ne može se zanemariti ni to da je anketa prošle godine sprovedena u aprilu, u vreme ovdašnjih muka da se formira vlada, što je rezultiralo manjim brojem onih koji prognoziraju bolje dane, a ove godine, krajem februara, neposredno posle proglašenja nezavisnosti Kosova, protesta na ulicama, ostavke vlade. Takva atmosfera izrodila je 24 odsto pesimističkih odgovora. To je čisto psihološki, to je samo slika o Srbiji.

Kako promeniti tu sliku? Jer, novi investitori, nažalost, ne idu samo za činjenicama, već i za predstavom o nekoj lokaciji.

Prvo treba videti da li se stvarno stanje zaista pogoršava ili ne. Ne mislim da treba prikrivati istinu, ali ne treba ni stalno pričati da je toliko loše, ako nije. Rezultati su uglavnom isti i smatram da nema razloga za paniku. Ali Srbi su pomalo kao Nemci – vole loše vesti.

Vi bi ste, mirne savesti, onima koji odlažu investicije u Srbiju rekli da ne oklevaju?

Da. Ali ne biraju oni lokaciju samo gledanjem u mapu i slušanjem vesti. To zavisi i od njihovih konkretnih projekata, planova i potreba...

U poslednje vreme i od bankara? Početak radova na autoputu Horgoš – Požega odložen je, a ugovor za RTB Bor sa A-tekom raskinut, zbog procene Dojče banka da, u ovom trenutku, ne bi trebalo da stane iza tih investicija u Srbiji?

U prirodi bankara je da budu obazriviji od pravih privatnih investitora, ali to nije prvi put da jedna renomirana institucija u poslednjem trenutku preceni rizik. Hvala bogu, uvek postoje i druge banke, koje imaju pouzdaniju i konzistentniju poslovnu politiku i u kojima menadžeri rizika nisu ti koji sami vode posao.

A-tek je ponudio garanciju austrijske države da će ostatak novca obezbediti u naknadnim rokovima, ali ovdašnja vlada to nije prihvatila, držeći se ovoga puta strogo slova ugovora?

Nisam toliko upućen u detalje da bih kvalifikovano komentarisano da li je jedina mogućnost bila raskid ugovora sa A-Tekom, kao i zašto na prvom tenderu sa pravnog stanovišta nije bilo moguće razgovarati sa drugoplasiranim ponuđačem „Ist Pointom”. U oba slučaja privatizacija bi već bila završena. Po mom ličnom mišljenju, gospodin Kovač je hrabar čovek. Prvih 150 miliona uplatio je posle februarskih dešavanja na ulicama, ne plašeći se vesti i slika koje su obišle svet.

Upravo strani investitori, pa i u vašoj najnovijoj anketi, nepostojanje pravne sigurnosti u Srbiji navode kao jedan od nedostataka ovdašnje poslovne klime?

Pravna sigurnost jeste jedna od najbitnijih stvari, jer ako se jednom desi da se ne poštuje, ako se jednom donese pogrešna odluka to preti pravnom sistemu, vest o tome se širi kao talas i teško je popraviti sliku. Nije reč samo o nepoštovanju ugovora, već i o retroaktivnosti u primeni zakonskih odredbi.

Retroaktivnost je ovde Ustavom zabranjena.

Ali do pre nekoliko godina imalo je i u zakonima i praksi i brinemo da bi se to moglo ponoviti. Recimo u primeni poreskih ili propisa iz oblasti računovodstva.

Anketirani nemački privrednici, sem političkoj situaciji i pravnoj sigurnosti , negativne ocene daju i javnoj upravi, borbi protiv kriminala i korupcije i transparentnosti javnih nabavki. U čemu Vi, kao direktor kompanije, vidite kao najveću prepreku za poslovanje i ulaganje u Srbiji.

Pokušajte da kupite zemljište i da sagradite neku hemijsku fabriku i videćete koliko je administracija neefikasna, koliko pribavljanje raznih dozvola predstavlja pravu pustolovinu, koja jede vreme i tokom koje iskrsavaju nova i nova iznenađenja. Kompanija ima sve obaveze prema administraciji, a šta je sa obavezama administracije prema kompaniji? Krenuli smo u jednu veliku investiciju i na odgovor državne službe čekali godinu, a kada je konačno stigao dali su nam rok od samo 15 dana da priložimo dodatne papire.

Jeste li posao na kraju realizovali? Nije valjda investicija propala?

Realizovali smo je, naravno. Ali posao, život ne može da čeka da činovnik u opštini ili ministarstvu lupi pečat.

A korupcija, ima li je koliko se priča, ili je to opet samo predstava?

Korupcija u Srbiji postoji i to je najočiglednije po nekim odlukama koje se donose mimo ekonomske logike ili se uopšte ne donose, a trebalo bi. Ali siguran sam da ovde nije veća nego u zemljama u okruženju i mislim da je srpsko društvo manje protkano korupcijom.

Da li ste se Vi kao privrednik sudarili sa korupcijom, da li Vam je tražen ili nuđen mito?

Verujem da u našoj firmi nema korumpiranih, niti onih koji korumpiraju. Utoliko pre što mi imamo pisani etički kodeks koji to strogo zabranjuje.

Da li ste kao firma na svojoj koži osetili posledice, recimo izgubili neki posao, zbog toga što je neko bio korumpiran?

To ne mogu da tvrdim, ali bilo je situacija kad smo bili i jeftiniji i bolji, a nismo dobili posao.

Nemački privrednici, po anketi, visoko cene, ali i nisu zadovoljni „platežnim moralom” domaćih partnera, smatraju da ovde ne postoji kultura urednog plaćanja?

Gde postoji?

Ekonomisti kažu da je veliki problem što poslovni teren nije očišćen od loših firmi, insistirajući na stečaju da bi se zaštitile one dobre?

Ima istine u tome. Ali postoji i problem nezaposlenosti, tako da treba pronaći ravnotežu. Psihološki, bolje je imati i loš posao sa malom platom nego nikakav.

Da, gledano iz trenutne pozicije onih kojima preti gubitak posla, ali šta kaže ekonomska logika?

Svaka kompanija, odnosno njen menadžment odgovorni su za svoja potraživanja i mora da nađe načina da se zaštiti. Nijedna ozbiljna firma neće prodavati značajnije količine robe nekome za koga nije sigurna da će platiti ili će ih dati, ali uz ozbiljan avans.

Anketa potvrđuje da je Srbija sve skuplja za poslovanje, što može da otera nove investitore ili da se stari presele tamo gde je jeftinije?

Rast troškova poslovanja u prošloj godini registrovalo je čak 81 odsto anketiranih kompanija, a 76 procenata očekuje i nova poskupljenja, uključujući i troškove radne snage. Ali uprkos povećanim izdacima 60 odsto firmi lane je uvećalo i u ovoj godini očekuje još veći profit.

A gde smo u odnosu na konkurente iz okruženja?

Srbija je, kad se sve sabere, jeftinija od Hrvatske i skuplja od Bugarske i Rumunije. Ali u nekim delovima Rumunije teško je i naći radnike i čuo sam da voze ljude autobusima na posao i po sto kilometara, tako da bi, što se toga tiče, južna Srbija bila raj. Međutim, ovde je zabrinjavajuća ne visina plata, nego brzina kojom one rastu u poslednje dve godine.

Najveći srpski izvoznici su upravo strane kompanije, tačnije domaće u stranom vlasništvu. Kako se vi snalazite sa kursom?

Spoljnotrgovinski deficit jeste najveći problem srpske ekonomije ali slabljenje dinara radi jačanja izvoza bilo bi samo kao injekcija antibiotika, sa kratkotrajnim efektom. Ukoliko je organizam slab to ne bi pomoglo na duge staze. Uostalom, jaka lokalna valuta nije srpska specifičnost. Mađarska forinta je u poslednjih 12 godina pala samo oko 30 odsto, iako je inflacija premašila 150 odsto. Najlakše je da se izvoz podstakne devalvacijom dinara, ali onda bi sve što se uvozi bilo skuplje. Uostalom, dolar je u poslednjih 25 godina toliko oslabio, ali to američkoj privredi strukturno nije pomoglo.

Šta Srbija može da iskopira od Nemačke, koja je, prema UNKTAD-ovim podacima, svetski šampion u izvozu?

Formula je vrlo jednostavna: rad, efikasna proizvodnja, kvalitetan proizvod, cenovno konkurentna ponuda i dobar brend. Istina, nije je lako realizovati.

Za to su, kažu, najbolji lek strane investicije koje, sem kapitala, donose i nove tehnologije i otvaraju izvozne kanale. Ali onda se krug zatvara – uslov je opet dobra poslovna klima?

Uslov je da Srbija nastavi i ubrza svoj razvoj. Pod bilo kojom vladom koja dođe posle majskih izbora.

Vrlo diplomatski odgovor. Ali da li je investitorima, zaista, svejedno koja će vlada doći?

Za Srbiju je najvažnije da se taj proces nastavi, da dalje napreduje, da vlada funkcioniše efikasno, da vodi dostojanstvenu i mudru politiku, da poštuje svoju prošlost i misli na budućnost.

-----------------------------------------------------------

O Srbiji iznutra

Sadašnji predsednik Nemačkog privrednog udruženja i generalni direktor „Meser-Tehnogasa” gotovo je „insajder“ u Srbiji. Gledao ju je i preživljavao iznutra, od 1998, nakon što je nemački „Meser”, kupivši beogradski „Tehnogas” kroz dokapitalizaciju, među prvim stranim firmama ušao na srpsko tržište. Kao direktor kompanije u dva mandata (sa trogodišnjom pauzom) odlično je savladao srpski, ali i pregrmeo sve ovdašnje političke i ekonomske promene.

Da li su one bile dovoljno brze i da li su mogle da budu brže?

– Sat je u Srbiji počeo da otkucava 5. oktobra, boljitak se oseća i, naravno, da je napredak trebalo da bude nešto brži. A da li je moglo brže? Teško je dati tako jednostavan odgovor. Kad se uporede prvih osam godina srpske i mađarske tranzicije, jasno je da su oni nešto više postigli, ali je i situacija ovde bila mnogo komplikovanija. Recimo, „Meser” je u „Tehnogasu” mnogo toga promenio u proteklih deset godina, investirao je oko 90 miliona evra, u sve, sem u upravnu zgradu, ali je recimo posledice bombardovanja 1999. lečio sve do 2005, podseća Ernst Bode.

napomena : tekst je u potpunsoti preuzet iz lista POLITIKA od 13.04.2008