(Ekonomist) Živinarstvo - Stiže EU piletina

Evropska unija i Slovenija predstavile su prošle nedelje u Beogradu međunarodni projekat informisanja i promocije živinskog mesa poreklom iz Evropske unije.

Program “Kvalitet, bezbednost, sledljivost - živinsko meso EU porekla”, koji je namenjen Srbiji, BIH, Makedoniji i Hrvatskoj, u naredne tri godine realizovaće Gospodarsko-interesno udruženje Mesne industrije Slovenije.

Na ovaj način, Slovenija će biti u prilici da svoje generičke poljoprivredne proizvode promoviše i plasira na tržištu zemalja jugoistočne Evrope, uz upoznavanje potrošača sa propisima EU koji osiguravaju kvalitet i bezbednost živinskog mesa. Prezentacijom je ukazano na važnost kvaliteta i bezbednosti u proizvodnji živinskog mesa, kao i da su za trgovinu sa Evropskom unijom neophodni standardi - koje Srbija još uvek ne zadovoljava.

“Sistem bezbednosti hrane koji postoji u Evropskoj uniji smatra se jednim od najstrožijih u svetu, bez obzira što je ona po proizvodnji živinskog mesa na četvrtom mestu u svetu, iza SAD, Kine i Brazila. Svi učesnici živinarske industrije, počevši od proizvođača hrane, farmera, klanica, fabrika za preradu mesa, sve do trgovačkih organizacija - moraju imati detaljnu dokumentaciju o poreklu mesa i efikasnoj kontroli”, istakao je Roman Glajzer, predstavnik živinarske industrije EU.

Prosečna proizvodnja živinskog mesa u Srbiji godišnje iznosi oko 75 hiljada tona. Od toga je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom protekle godine u izvoz otišlo svega oko 2.300 tona. Godišnja potrošnja ove vrste mesa po stanovniku smanjena je sa 12 kg, koliko je iznosila na početku devedesetih, na oko 8-10 kg godišnje.

Od ono malo izvoza, većina se odnosi uglavnom na zemlje CEFTA, odnosno Makedoniju i BiH, a više od polovine plasira se u Crnoj Gori. Pre dve godine izvoz je bio zaustavljen zbog ptičijeg gripa. Ovoga proleća, prema rečima Milana Prostrana, sekretara Odbora za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije, na sreću nije zabeležen ni jedan slučaj ove bolesti.

„Izvoz u zemlje EU ne može biti ostvaren sve dok ne zadovoljimo osnovne međunarodne standarde. Srbija još uvek nema nijednu klanicu za proizvodnju sertificiranog mesa, a većina proizvođača ne ispunjava ni standarde kao što su HACCP i ISO. Naša zemlja nema dozvolu ni da prevozi živinsko meso preko EU”, rekao je Prostran.

Iz fondova EU bi se moglo kreditirati podizanje savremene klanice za pripremu i obradu živinskog mesa u Srbiji, ali to biti moguće tek kada Srbija potpiše sa EU Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Inače, u ovdašnjem Agroživu su najavili da će do kraja godine biti završena izgradnja jedne takve klanice u koju se ulaže 15 miliona evra. No lako je moguće da će to prva uraditi upravo ‘Perutnina’ Ptuj, s obzirom da je kupila proizvođača i prerađivača mesa „Topiko” iz Bačke Topole. Investicije su takođe potrebne i za otvaranje velikih reprocentara, jer Srbija mora da uvozi jaja za proizvodnju tovnih pilića.

Konkurencija

Na drugoj strani, živinari smatraju da je vlasnička transformacija velikih sistema ove grane u Srbiji veoma loše urađena, jer su nestali centri živinarstva u Vranjskoj banji i Požarevcu, kao što su ugašeni i veliki sistemi proizvodnje u Valjevu, Čačku, Plandištu, Bečeju, Aleksincu, Velikoj Plani i Kraljevu. Među najvećim proizvođačima, pored pomenutog Agroživa iz Žitišta, svakako je i „Topiko” iz Bačke Topole.

Opšte je poznato da se u Srbiji živina gaji kod velikog broja sitnih proizvođača koji su neorganizovani i uglavnom nekonkurentni. Njihova proizvodnja se zasniva na podmirivanju lokalnih tržišnih potreba koje variraju u toku godine. Nije redak slučaj ni da sitni proizvođači snabdevaju i neke krupnije dobavljače, iako ne poseduju gotovo nikakve uslove za higijensko-zdravstveno bezbedno klanje, čišćenje, pakovanje i transport živinskog mesa do vitrina u trgovini.

Ipak, Srbija ima veoma povoljne prirodne uslove za razvoj živinarstva i trebalo bi da bude izvoznik, a ne uvoznik živinskog mesa iz EU. „Imamo i dovoljno kukuruza, genetski nemodifikovane soje, ali je njihova cena vrlo visoka, što trenutno najviše ugrožava živinare”, objasnio je Prostran.

Uzevši u obzir činjenicu da je potrošnja živinskog mesa u poslednjih desetak godina u Srbiji znatno opala, kao i da je kupovna moć stanovništva na prilično niskom nivou - pitanje je koliko bi, recimo, slovenačka „Perutnina” našla kupaca svoje „super EU-piletine” na ovdašnjem tržištu. Već na samoj prezentaciji je rečeno da visoki standardi vidljivo poskupljuju živinsko meso poreklom iz EU. A na to treba dodati carinu od 30 odsto na uvoz piletine i prelevman u iznosu od 25-30 dinara, tako da bi „slovenačko pile” bilo barem 50 odsto skuplje od domaćeg. Dakle, evropski proizvođači koji bi svoju piletinu plasirali na srpsko tržište mogli bi računati možda samo na mali broj dobrostojećih potrošača koji će zbog zdravstvne sigurnosti i standarda kvaliteta pristati na toliko veću cenu.

Kako god, srpskim proizvođačima živine konkurencija već uveliko kuca na vrata. Da bi opstali na domaćem tržištu koje se kako-tako ipak priprema na udruživanje u EU, a pogotovo ako se računa na izvoz živinskog mesa i jaja - moraju se više i brže organizovati u cilju osvajanja standarda kvaliteta i higijenske i zdravstvene bezbednosti, kao i efikasnog sistema kontrole cele linije „od njive do viljuške”.

Nutricionistička vrednost

„Meso živine predstavlja važan izvor biološki vrednih proteina, gvožđa, cinka, bakra i vitamina B12. Proteini mesa sadrže esencijalne aminokiseline koje su od velikog značaja za ljudski organizam”, objašnjava nutricionista Jasmina Stojanović.

Ona kaže da, kada je u pitanju sadržaj visoko iskoristljivog gvožđa, živinsko meso nimalo ne zaostaje za mesom sisara. Ima ga i u crnom i belom mesu, mada se u najvećoj koncetraciji nalazi u iznutricama. Mesa su i odličan izvor cinka koji se najbolje iskorišćava iz namirnica životinjskog porekla. Cinka ima više u tamnijim delovima mesa (batak i karabatak).

poziv na pretplatu na