Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Magdalena Đorđević, naučnica - Srpkinja koja istražuje tajnu Velikog praska
Izvor: eKapija
Sreda, 21.12.2016.
09:23
Sreda, 21.12.2016.
09:23
Komentari
Magdalena Đorđević (Foto: Milovan Milenković)
Uz pitanje o kome smo se sigurno svi zamislili - šta su to zapravo kvarkovi, mnogi su se zapitali i ko je naučnica koja se ovako visoko vinula u svetskim istraživačkim krugovima?
Magdalena Đorđević rođena je u Nišu 1976. godine. Iz ovog grada se, zbog očevog posla, preselila u Prištinu, gde je, kaže, provela najlepši deo detinjstva. Porodica se kasnije odselila u Beograd, gde je Magdalena završila Matematičku gimnaziju, a zatim i Fizički fakultet, na kojem je upoznala budućeg supruga. Svoju naučnu karijeru razvijala je u Njujorku, na Univerzitetu Kolumbija, a pre šest godina vratila se u srpsku prestonicu i svoj istraživački rad nastavila na Institutu za fiziku.
Svetski priznata naučnica za eKapiju govori o istraživanju kvark-gluonske plazme za koje je dobila evropski grant, svom razvojnom putu, porodici, talentima, privatnom životu...
Put do tajne Velikog praska
Zahvaljujući grantu iz Brisela, Magdalena Đorđević će sa svojim timom na Institutu za fiziku proučavati novo stanje materije – kvark-gluonsku plazmu, čije je postojanje dokazano tek pre desetak godina u eksperimentima na akceleratoru u Brukhejvenu u SAD i Velikom sudaraču hadrona u CERN-u kod Ženeve.
U svom istraživanju, tim naučnika u Beogradu pokušaće da otkrije tajne Velikog praska, jer se pretpostavlja da je kvark-gluonska plazma bila jedno od stanja u prvim milenijumima posle njega. Iako se istraživanje Magdalene Đorđević odnosi na kvark-gluonsku plazmu, koja danas nastaje u eksperimentalnim uslovima u akceleratorima čestica, modelovanje njenog ponašanja može nam pružiti uvid u veoma davni period u istoriji sveta. Ovo istraživanje trebalo bi da omogući razumevanje osobina i porekla materije u najelementarnijem obliku.
Stručnjaci će u laboratorijama Instituta za fiziku u Beogradu razvijati teorijske i numeričke modele, koji će omogućiti da se odrede osobine kvark-gluonske plazme. Inače, istraživanja ove materije vrše se u najsavremenijim laboratorijama poput CERN-a, a u prikupljanje eksperimentalnih podataka ulažu se milijarde evra.
Za ovom plazmom eksperimentalno se tragalo još od osamdesetih godina prošlog veka, njeno postojanje predviđeno je pre oko 40 godina, a konačno je otkrivena pre jedne decenije, objašnjava za eKapiju Magdalena Đorđević.
- Imala sam sreću da se u ovu oblast uključim u pravo vreme, 2001. godine, kada su krenula merenja na prvom moćnom sudaraču RHIC u Brukhejven nacionalnoj laboratoriji u Sjedinjenim Američkim Državama. Taj period života je bio izuzetno značajan za dalji razvoj mog istraživanja, jer sam iz prve ruke uvidela koliko je bitno da eksperiment i teorija, iako nezavisni, budu usko povezani.
U to vreme, Magdalena je bila na doktorskim studijama u Sjedinjenim Državama, na Univerzitetu Kolumbija. Njena doktorska disertacija, koju je Američko Fizičko Društvo 2007. godine proglasilo najboljom doktorskom tezom iz nuklearne fizike, dala je značajan doprinos samom otkriću ove plazme. Istraživanje je nastavila i nakon doktorata, a tokom postdoktorata osamostalila se i razvila nezavisan istraživački pravac ka proučavanju kvark-gluonske plazme.
(Foto: Milovan Milenković)
- Kako je smisao osnovnih studija u Beogradu bio da steknem što šire opšte znanje iz fizike, zadovoljna sam Fizičkim fakultetom. Mislim da on, čak, pruža šire opšte znanje u odnosu na isti nivo studija u Americi. Tokom osnovnih studija, moj jedini ozbiljniji istraživački rad u Srbiji bio je tokom izrade diplomskog rada. Sa druge strane, osnovna svrha doktorskih studija je istraživanje. Činjenica je da su uslovi naučnog rada i razvoja daleko bolji u SAD nego u Srbiji iz jednostavnog razloga što se u razvijenim zemljama sistematski ulaže u nauku - i kada govorimo o novcu i kada govorimo o organizaciji - kaže nam Magdalena Đorđević.
Tako je, kako dodaje, i njem prvi ozbiljan rad u nauci počeo u prvoj godini doktorskih studija na Kolumbija univerzitetu. U istraživanje je uveo mentor profesor Miklos Gyulassy, jedan od najvećih nuklearnih fizičara današnjice.
Klavir, nauka i ljubav prema Beogradu
Nakon desetogodišnjeg boravka u SAD, Magdalena se 2010. godine vratila u Srbiju. Cilj joj je, kaže, oduvek bio da se usavršava u inostranstvu, ali da se vrati u našu zemlju. Naša sagovornica objašnjava da u njenom slučaju nije bilo potrebe da ostaje van, jer i ovde može da se bavi teorijskim istraživanjem, a za saradnju sa naučnicima koji rade na eksperimentima su joj širom otvorena vrata mnogobrojnih laboratorija u Americi i Evropi. Važni razlozi za povratak bili su joj blizina porodice i želja da joj deca odrastaju u Srbiji. Osim toga, Beograd je grad u kome najviše voli da živi, iako nije bilo oduvek tako.
- Pošto mi je otac bio vojno lice, često sam se selila. Rođena sam u Nišu, zatim sam živela u Prištini, gde sam provela i najlepši deo detinjstva, a nakon toga sam se doselila u Beograd. Taj period mi je u početku teško pao, pošto je način života u prestonici dosta drugačiji od onoga na kakav sam navikla.
Pre nego što se potpuno posvetila nauci, išla je na časove klavira, za koji je po mišljenju nastavnice bila vrlo talentovana. Sa druge strane, nikada nije imala smisla za grupne sportove, pa se kroz smeh priseća da je, kao mala, imala problema da u igrama uhvati loptu. Svoj najveći talenat, a to je fizika, vrlo rano je prepoznala i opredelila se da krene putem nauke. U Beogradu je završila Matematičku gimnaziju, tokom koje je osvajala nagrade na takmičenjima iz fizike. Na mnoga od njih išla je sa svojim sadašnjim suprugom Markom, koji je takođe naučnik - profesor biofizike na Biološkom fakultetu u Beogradu i jedan od članova tima za istraživanje kvark-gluonske plazme.
- Krenuli smo da se zabavljamo na prvoj godini fakulteta, neposredno pošto se suprug vratio sa Međunarodne olimpijade iz fizike u Kamberi u Australiji. Nakon diplome na Fizičkom fakultetu, doktorske studije smo zajedno nastavili kao stipendisti na Kolumbija Univerzitetu. Tada sam se ja opredila za nukearnu fiziku, a on za biofiziku i bioinformatiku. Imamo sreće da se naše dvoje dece, Petra i Vasilije, lepo slažu i vole, a da se suprug i ja podržavamo u radu i napretku, pa smatram da smo kompletna i srećna porodica.
Porodica joj je jedna od najvećih životnih vrednosti, a najveća želja joj je da njena deca odrastu u poštene, dobre i uspešne ljude. Gotovo sve slobodno vreme provodi sa njima, a uživa u zajedničkim odlascima u bioskop, zoološki vrt, pozorište, na Adu... Porodica joj je i glavni pokretač, iako, priznaje, nije uvek lako pomiriti lične i profesionalne obaveze.
Nauka kao doprinos razvoju zemlje
(Foto: Milovan Milenković)
- Volela bih da nauka kojom se bavim doprinese razvoju moje zemlje. Mislim da Srbija i dalje ima veliki potencijal u talentovanim mladim ljudima koji žele da se bave naukom. Nažalost, naši naučnici, a naročito mladi, već više decenija masovno odlaze iz zemlje. To je u najvećoj meri direktna posledica male podrške koju država pruža nauci. U tuđim zemljama ovi ljudi neizmerno pomažu njihovom napretku, a jedina korist koju naša država ima od njih je novac koji iz inostranstva povremeno šalju rodbini i prijateljima. Nadam se da će političari prepoznati da su naš najveći resurs upravo talentovani ljudi koji se bave naukom i tehnologijom. I obratno, nadam se da će ovaj grant motivisati mlade ljude da ne odlaze iz zemlje.
Priznanje koje je dobila najprestižnija je nagrada koju EU dodeljuje za ideje koje potencijalno mogu da promene tok svetske nauke. Srbija je, zahvaljujući radu Magdalene Đorđević, tako od Evropskog istraživačkog saveta (ERC) bespovratno dobila 1,356 mil EUR.
- Veći deo tog novca biće iskorišćen da se zaposle naši naučnici, naročito mladi, koji bi, u odsustvu ovog projekta, verovatno otišli iz zemlje. Deo fondova će takođe biti opredeljen za kupovinu opreme - kompjutera visokih performansi, koji su neophodni za proračune. Novac će nam omogućiti i putovanja na naučne skupove i saradnju sa drugim naučnicima, što je važno kako za projekat, tako i za promociju srpske nauke. Značajan deo sredstava će biti uložen i u dalji razvoj infrastrukture na Institutu za fiziku.
Jedan od bitnih razloga za njen uspeh je, smatra Magdalena, dobro balansiranje naučne karijere i porodičnog života.
- U poslu kojim se bavite, uvek treba da date svoj maksimum, čak i kada su okolnosti daleko od optimalnih. Ja sam prirodno pozitivna osoba i nije mi potrebno mnogo da bih bila srećna. Nažalost, zbog opterećenosti poslom, taj pozitivan stav se nekad gubi. Zbog mnogo obaveza nekad me uhvati nervoza, pa se desi da imam manje vremena i strpljenja za porodicu, što mi je trenutno i najveća mana - kaže naša sagovornica.
Nagrade
Nagrada koju joj je dodelila EU, poslednja je u nizu koje je osvojila. U najdraže naša sagovornica svrstava nagradu za najbolju doktorsku tezu iz nuklearne fizike u konkurenciji svih univerziteta u SAD i Kanadi, stipendiju J. Robert Oppenheimer za posledoktorsko istraživanje (za najbolje mlade nuklearne fizičare u SAD), reintegracioni grant Marie Curie, kao i nagradu L’Oreal/UNESCO Za žene u nauci, koja se dodeljuje najboljim mladim naučnicama u Srbiji.
Osim Magdalene, koja je vođa projekta, tim koji će istraživati kvark-gluonsku plazmu čine i tri starija istraživača, tri konsultanata, dva postdoktoranda i dva studenata doktorskih studija. Sve njih čeka mnogo rada i istraživanja.
Katarina Stevanović
Firme:
Institut za fiziku Beograd
Tagovi:
Magdalena Đorđević
Magdalena Djordjević
Magdalena Đorđević biografija
naučnik
naučnica
Evropski istraživački savet
ERC
istraživački grant
bespovratna sredstva EU
kvark gluonska plazma
Evropski grant za istraživanje kvark gluonske plazme
fizika
fizičarka
fizičar
nuklearna fizičarka
nuklearni fizičar
nuklearna fizika
Matematička gimnazija BeogradFizički fakultet Beograd
Univerzitet Kolumbija
Columbia University
Brukhejven laboratorija
Njujork
Brookhaven
New York
CERN
Ženeva
Brisel
Veliki prasak
naučni eksperimenti
istraživanje kvark gluonske plazme
Američko Fizičko Društvo
American Physical Society
ulaganje u nauku
Miklos Gyulassy
nauka u Srbiji
odliv mozgova
stipendija J Robert Oppenheimer
reintegracioni grant Marie Curie
Loreal UNESCO nagrada
Za žene u nauci
osobine i poreklo materije
Komentari
Vaš komentar
Top priče
23.04.2024. | Saobraćaj, IT, Telekomunikacije
Kentkart tuži Grad Beograd i zahteva 17 mil EUR odštete
Kompanija Kentkart, koja je godinama obavljala naplatu karata u gradskom prevozu, nakon raskida ugovora tužila je grad i zahtevala odštetu od 17 mil EUR, izjavio je predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić. - Kontrolisali su sistem od 250 mil EUR godišnje. Ja tvrdim da preko 1 mil EUR ne mogu da dobiju, a mislim da će čak biti obrnuto, jer mi imamo dokaze da su unazadili sistem - rekao je Šapić za Radio-televiziju
23.04.2024. | Građevina
Prihvaćene primedbe iz Topole na trasu puta Vožd Karađorđe
23.04.2024. | Građevina
24.04.2024. | Turizam, sport, kultura
Gardijanova lista najlepših nacionalnih parkova u Evropi, tu je i jedan iz komšiluka
24.04.2024. | Turizam, sport, kultura
22.04.2024. | Saobraćaj
Grad Beograd prodaje garaže - Početna cena 7.000 EUR
22.04.2024. | Saobraćaj
eKapija+
Vidi sve
24.04.2024. | Građevina
Prezentovan rad Centra za rešavanje sporova u građevinarstvu na stručnom skupu
24.04.2024. | Građevina
23.04.2024. | Građevina
Predvodnici dekarbonizacije cementne industrije - Lafarge Srbija na putu karbonske neutralnosti
23.04.2024. | Građevina
Poslovne šanse
Vidi sve
24.04.2024. | Vesti
Opština Vrnjačka Banja traži fizičko-tehničko obezbeđenje
24.04.2024. | Građevina
U Jagodini se prodaje zemljište za gradnju poslovnog objekta
24.04.2024.. | Građevina
24.04.2024. | Građevina, Turizam, sport, kultura
Niška multifunkcionalna dvorana kulture sa 2.000 mesta ipak će se graditi na drugoj lokaciji - Raspisan konkurs za idejno rešenje
24.04.2024. | Građevina, Turizam, sport, kultura
24.04.2024. | Građevina
U Vrbasu u planu gradnja zgrade sa 11 stanova
24.04.2024. | Građevina
24.04.2024. | Građevina, Saobraćaj
Poznati datumi raspisivanja tendera za gradnju tri deonice brze pruge od Beograda do Niša
24.04.2024. | Građevina, Saobraćaj
23.04.2024. | Građevina
Na prodaju građevinsko zemljište u Pirotu
23.04.2024. | Građevina
Izdvajamo još...
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.