Neki lekari iz Srbije odmore koriste za rad u inostranstvu

Tokom prošle godine, Lekarska komora Srbije izdala je 825 potvrda svojim članovima koji nameravaju da rade u inostranstvu, a do sredine avgusta ove godine, ovu potvrdu je zatražilo 529 lekara. Ipak, novoizabrani direktor Komore, dr Milan Dinić, smatra da je pogrešan utisak da je "odliv" lekara iz Srbije veći nego ikada.

– Ne treba stavljati znak jednakosti između broja izdatih sertifikata i stvarnog i trajnog iseljenja lekara u drugu državu. Oduvek naši lekari idu da rade u Nemačku u Švajcarsku, i u bolja ekonomska vremena, ali danas mediji više izveštavaju – navodi za "Politiku" dr Dinić, u prvom razgovoru za medije.

Jedan od prvih poteza novoimenovanog direktora LKS bio je da promeni formular kojim se traži izdavanje, tako da lekar mora da navede precizne razloge zašto mu je potreban ovaj dokument.

Dr Dinić je rekao i da će to pomoći da se napravi realna statistika o broju lekara koji trajno idu iz Srbije. Napominje i da ni to neće potpuno "izoštriti sliku", jer postoje zemlje koje ovaj dokument ne traže. Dodaje da se uvid o tome da li lekari trajno idu može steći u komunikaciji sa kolegama – neki su se posle tri meseca vratili iz Nemačke, drugima se nije dopala Amerika.

On ističe da je veliki broj zapravo izdat lekarima koji vikendom rade u Bosni i Crnoj Gori.

– Ima i onih lekara, koji svoj godišnji odmor koriste da bi radili u drugoj državi. Neki u tu svrhu uzimaju neplaćena odsustva i slobodne dane – objašnjava dr Dinić.

Na primedbu da se rad bez vikend i godišnjih odmora svakako loše odražava na kvalitet lečenja, dr Dinić odgovara da svaki lekar procenjuje koliko mu je potrebno da se odmori kako bi mogao i da nastavi da kvalitetno radi, uz svest o odgovornosti prema pacijentima. On podseća da i zakon lekarima garantuje pravo na dopunski rad.

– Kvalifikovan i dobar lekar dobiće ponude da radi honorarno i ne mora se na ovakvu odluku gledati kao na "rad iz nužde", zbog plata – smatra direktor LKS.

Dr Milan Dinić je na čelo Lekarske komore Srbije došao iz privatne kompanije (suvlasnik je privatnog doma zdravlja Vizin u Beogradu). Ipak, uveren je da može dobro da razume probleme lekare u državnom sektoru, koji se žale na plate, veliki broj dežurstava, loše uslove rada i neplaćene prekovremene sate rada. Kako ističe, za fotelju direktora nije bilo "otimanja".

– Pravo da se kandiduju za direktora LKS imaju članovi Skupštine, ali smo svega nas dvojica bili zainteresovani – otkriva dr Dinić, koji je poslednjih šest godina bio i angažovan u raznim telima Komore.

U planu i programu rada, ideja vodilja mu je da se "glas i stav LKS više čuje".

Komora može da daje savete i mišljenje o problemima u zdravstvu, ali ova mišljenja nisu obavezujuća. U programu je obećao da će LKS ostvariti direktnu saradnju sa medicinskim fakultetom i pokušati da utiče na upisnu politiku, sa inspekcijskim službama više će se raditi protiv nadrilekarstva i korupcije.

Smatra i da lekari u Srbiji treba da budu bolje plaćeni, ali kao direktor LKS ne može da se bori za to, jer su pregovori o platama posao sindikata.

Što se tiče sredstava kojima raspolaže LKS, prikupljenog od članarina, dr Dinić najavljuje da će on biti namenjen za pokrivanje osiguranja od profesionalne odgovornosti (naknada koja se pacijentu isplaćuje u slučaju načinjenog propusta u lečenju), pravnu pomoć članovima i finansiranje medicinskih skupova za edukaciju, na kojima lekari moraju da učestvuju da bi obnovili licence.

Zdravstvenim radnicima nije potreban status službenog lica

Za razliku od pojedinih prethodnih direktora lekarske komore, dr Dinić smatra da status službenog lica nije potreban zdravstvenim radnicima.

– Moja majka je bila lekar, pre nje, moj deda i pradeda, i niko od njih nije držao policajca kraj sebe. Problem nasilja nad zdravstvenim radnicima neće se rešiti dodeljivanjem statusa, već promenom percepcije društva prema počiniocima. Svaki napad mora da bude sankcionisan nevezano od toga da li je žrtva službeno lice – navodi direktor Lekarske komore Srbije.