U srpskim banjama 13% više stranih gostiju

U banjama u Srbiji u prvoj polovini godini boravilo je za 13% više stranih gostiju nego lane, podaci su Turističke organizacije Srbije, a najtraženije su, kako je rečeno Tanjugu, bile Vrnjačka banja, Selters, Banja Koviljača, Vrdnik, Bukovička banja.

Interesovanja je bilo i za banje koje su se do sada bavile isključivo lečenjem pacijenata o trošku RFZO, poput banje Rusande u Melencima.

Banja se nalazi u selu Melenci, na obali jezera Rusanda po kojem je i dobila ime, a od Zrenjanina je udaljena 16 kilometara na putu ka Kikindi. Ta banja je ove godine dobila dozvolu nadležnih ministarstava da osim lečenja može da se bavi i turizmom, te je otvorila vrata turistima iz Srbije, ali i inostranstva.

Turisti iz Srbije imaju dodatnu povoljnost da odmor provedu u toj banju i po nižoj ceni zahvaljujući vaučirima koje daje Ministarstvo turizma.

U prvih šest meserci u Rusandi je boravilo 1.500 stranih gostiju iz Slovenije, Nemačke, Rusije, Švajcarske, koji su se za nju odlučili zbog mira, ali i lekovitog blata - peloida, koje se vadi iz jezera Rusanda, a čiji je salinitet vode od 40 do 60%.

Veći broj stranih, ali i domaćih gostuju, u Rusandi tek očekuju u narednom periodu, jer su od nadležnih ministarstava zdravstva i turizma tek ove godine dobili dozvolu da se bave turizmom.

Za te namene adaptiran je prvi paviljon koji je izgrađen pre 150 godina, renovirano je 36 soba i 87 postelja. Urađen je velnes centar, a osim bazena i saune u ponudi su i razne masaže - relaksaciona, anticelulit, masaža vulkanskim kamenjem, šijacu, orjentalna sapunica, masaža kamenjem sa himalajskim solima i školjkama iz Tihog okeana.

- Tendencija je da se osim zdravstvenog razvija i velnes program. Sve masaže koje smo uveli imaju terapijsko opravdanje, a mogu se koristiti i u kozmetičke svrhe - kaže direktorka Rusande Nada Naumović.

Banje u Srbiji ne ostvaruju velike prihode, ali se u Melencima trude da svake godine obogate ponudu novim sadržajima, renoviraju neki deo banje, uvedu nešto novo.

Od sopstvenih sredstava i uz pomoć pokrajinske vlade, uspeli su da postave polje solarnih kolektora za grejanje sanitarne vode, što je koštalo oko 8,5 miliona dinara, ali se zahvaljujući novom izvoru energije napravi mesečna ušteda od 400.000 do 500.000 dinara.

Zajedno sa kolegama iz Rumunije aplicirali su za projekat međugranične saradnje iz IPA fondova i ukoliko dobiju sredstva, to će im mnogo značiti za renoviranje paviljona za smeštaj, ali u planu imaju da se napravi i šetalište oko jezera Rusanda i plažu za turiste.

- Verujem da će ova banja brzo da napreduje. U planu je da napravimo stazu za šetanje oko jezera i plažu, kako bi se na pravi način iskoristilo jezero koje je izuztno zbog visok salinitet i blata - kaže sagovornica Tanjuga.