|
Usred Beograda postoji jedinstvena farma na svetu u kojoj se gaje hiljade i hiljade domaćih muva! U podrumima firme "Altamed" nalaze se desetine insektarijuma, u kojima muve polažu jaja, koja se zatim transportuju do postrojenja gde larve prerađuju životinjski izmet i prave organsko đubrivo vrhunskog kvaliteta. Kompanija "Altamed" jedini je vlasnik patenta i postrojenja za ovakvu preradu organskog otpada u svetu.
Ekološki i profitabilno
Na farmama u Batajnici i Sremčici larve muva, odnosno crvi, bukvalno jedu životinjski otpad i tako u roku od pet dana naprave đubrivo. Aleksandar Mijanović, šef proizvodnje na farmi "Altamed", kaže da čak ni Amerikanci pomoću muve "blek vorior" nisu uspeli da na ovaj način dobiju humus.
- Tajna je i u domaćoj muvi, ali to već nećemo otkrivati! Muve iz jednog kaveza dovoljne su za preradu oko tone đubriva. Tako se za pet dana, koliko traje prerada, dobija 40% humusa i 7% do 12% crva. Ovo organsko đubrivo ima široku primenu u voćarstvu, ratarstvu, povrtarstvu, hortikulturi... Larve crva koriste se u stočarskoj proizvodnji i izuzetno su proteinski kvalitetne, jer sadrže 60% do 80% lako svarljivih proteina, a ostalo su masti, minerali i vitamini. To je ekološka hrana čijom se upotrebom poboljšavaju zdravstveno stanje životinja, kvalitet mesa, mleka... - ističe Mijanović.
Postrojenje u Batajnici u kome crvi "obavljaju posao" sastavljeno je iz pet traka na koje se iz dana u dan automatski prebacuje otpad, ali i crvi. Tek na kraju procesa, ova dva "proizvoda" se odvajaju.
- Larva muve je mikronske veličine u početku, ali ona se u toku prerade otpada uveličava trista puta. Najprostije rečeno, crvi u postrojenju u koje smo ih ubacili jedu izmet i na taj način prave organsko đubrivo. Naravno, za tako nešto neophodni su optimalni uslovi u toj mašini, jer je crv živ. Do toga nije bilo lako doći, ali to je već nauka - kaže Mijanović.
Prema njegovim rečima, ovakvom preradom životinjskog otpada rešava se ekološki problem, i to na profitabilan način.
- Najekonomičnije bi bilo da se ovakvo postrojenje konstruiše na samoj stočarskoj farmi. Zapadne zemlje imaju ogroman problem sa organskim otpadom. Recimo, samo jedna farma od 30.000 koka nosilja "proizvede" oko četiri tone otpada dnevno. Veliki problem je skladištenje i uništavanje tog otpada, pa su farme prinuđene da prave deponije. U zemljama EU čak se zbog problema sa otpadom ograničava broj grla koja se mogu uzgajati na farmi. Zbog toga imamo dosta zainteresovanih zemalja za ovu tehnologiju, jer u tome najpre vide ekološko rešenje - ističe Mijanović.
Danci najzainteresovaniji
Najzainteresovaniji za farmu muva je Nacionalni kraljevski institut za poljoprivredu iz Danske, s kojim "Altamed" pregovara o saradnji. Za ovu tehnologiju zanimaju se i stručnjaci Kraljevskog norveškog instituta za ribarstvo, Japanci, Italijani, Bugari, Izraelci, Arapi...
- Arapi su zainteresovani za pravljenje plodnih površina u pustinji, jer kvalitet ovog humusa omogućava pravljenje obradivih površina na pesku - kaže Mijanović.
Kompanija "Altamed" počela je da radi 1998. godine, a tehnologiju prerade organskog otpada pomoću larvi muva razvijala je korak po korak. Aleksandar Mijanović kaže da su uložili oko 130.000 EUR u opremu koja će prerađivati otpad s farme od oko 30.000 kokošaka. U dugogodišnji razvoj ovog postrojenja bili su uključeni i brojni stručnjaci, veterinari, biolozi, poljoprivredni i mašinski inženjeri. Ova kompanija izvozi biohumus u sve zemlje bivše Jugoslavije, ali i u Italiju, Austriju...
- Organsko đubrivo je vrhunskog kvaliteta i ispunjava sve uslove za izvoz u zemlje Evropske unije. Međutim, naš cilj je da prvo potpuno razvijemo brend, a tek kasnije imamo u planu masovniju proizvodnju - ističe Mijanović.
(poziv na pretplatu - magazin "Biznis" (www.biznisnovine.com)
Pogledajte i druge dokumente u rubrici Dobre ideje
|
