U Srbiji se najavljuju značajne investicije u hotelske kapacitete. Rade se brojne analize, projekti, studije opravdanosti. među članovima Srpske Asocijacije Menadžera (www.sam.org.yu) mnogi poseduju značajne reference u analitici ovakvih investicija, projektovanju, izgradnji, opremanju objekata. Ovoga puta smo na temu investiranja u hotelske kapacitete, kao i o eventualnim rizicima razgovarali sa onima koji svakodnevno brinu o tome da hoteli u kojima rade budu profitabilni i da pružaju kvalitet usluga koji pripada lokaciji i zadatoj/dobijenoj kategoriji. U hotelijerstvu, i pored ličnih kvaliteta, postoje brojne "više sile“, pa smo razgovarali i o tome.

Naši sagovornici su bili : Ružica Dedijer-Petrović (IN HOTEL Beograd - www.inhotel-belgrade.co.yu), Svetlana Stanković-Vujičić (Hotel President Kovilovo - www.president-belgrade.com), Thomas Pavlović (Holiday Inn Beograd - www.holiday-inn.com), Jovan Mladenović (Hotel Hyatt Regency Beograd - www.belgrade.regency.hyatt.com) i Miloš Kostić (Hotel Balkan Beograd - www.balkanhotel.com).

(Ružica Dedijer-Petrović, Jovan Mladenović, Svetlana Stanković-Vujičić, Thomas Pavlović i Miloš Kostić)

• Koliko je naše hotelijerstvo osetljivo, kako se bilo kakva "trzavica“ u političkom i ekonomskom životu zemlje odražava na posetu i da li možete da rangirate ovaj uticaj po broju zvezdica ?

Jovan Mladenović : Uzevši u obzir svoje iskustvo i iskustvo hotela u kojem sada radim, politička situacija (uzročno-posledično i ekonomska) je od krucijalnog značaja na posetu hotela. U slucaju biznis hotela kakav je Hyatt Regency Beograd, bilo kakva politička nestabilnost dovodi do smanjenja interesovanja poslovnog sveta za našu zemlju, a samim tim i za posetu hotelu, gradu, zemlji. Kada govorimo o turistima tzv. leasure guests, politička stabilnost je imperativ, jer niko ne želi da provodi svoje slobodno vreme/odmor u zemlji u kojoj postoji i najmanji nagoveštaj nesigurnosti. Breme političkih previranja iz prošlih vremena značajno utiče na odluku potencijalnog gosta da dođe u našu zemlju. TOS (Turistička organizacija Srbije) i TOB (Turistička organizacija Beograda) kao i svi mi zaposleni u hotelskom sektoru i turizmu uopšte, ulažemo velike napore da promenimo sliku koju svet ima o nama i na taj nacin promenimo imidž Srbije koji ona trenutno ima. U narednom periodu očekujem da će država uložiti značajne napore (i sredstva) kako bi se ova slika promenila. Naravno, ne postoji kampanja koja je u mogućnosti da anulira uticaj političke situacije u kojoj se naša zemlja nalazi.

Miloš Kostić : Otvaranje naše zemlje nakon 2000te godine, donelo je velikog pomaka u hotelijerstvu. Klijenti i njihovi zahtevi su se izmenili. Naravno da povoljnija politička klima doprinosi većini stranih investicija i poseta, pa time i većim potrebama za smeštajem. Beograd je krenuo ubrzano da se razvija i sigurno postaje regionalni centar. Smatram da se bez obzira na unutrašnje probleme Srbije, naša zemlja dovoljno otvorila i stabilizovala svoj položaj u međunarodnim tokovima, da manje trzavice (ili rešavanje nekih gorućih unutrašnjih političkih problema) neće uticati na naše hotelijerstvo koje je u razvoju.

Svetlana Stanković-Vujičić : Spoljni faktori nesumnjivo utiču na popunjenost hotela, samim tim što nesigurna politička i ekonomska situcija utiče na sve pore drzave. Hotelijerstvo je uslužna delatnost i ne može se razvijati mimo drugih uslova u zemlji. Ipak se ove trzavice manje osećaju u hotelima više kategorije, pogotovo onim koji su već duže vreme na tržištu.

Ružica Dedijer-Petrović : Mislim da kod "trzavica" za koje se svi nadamo da će postati naša prošlost, nije bitno koliko hotel ima zvezdica, ima uticaj na sve podjednako. Naime, politička i ekonomska situacije zemlje veoma utiče na popunjenost hotela.

Thomas Pavlović : Hotelijerstvo je direktno vezano za razvoj ekonomije, posebno turizma, a koliko "trzavice“ utiču na njih, to se dalje reflektuje na hotelijerstvo nezavisno od kategorizacije.

• Koliko se u Vašem hotelu oseća povećanje ili smanjenje posete u zavisnosti od godišnjeg doba, vikenda ili produženih praznika ?

Miloš Kostić : Hotel Balkan je skoro renoviran hotel u centru grada koji se trudi da odgovori zahtevima stranih gostiju, koji su naši najčešći gosti. Naši klijenti su poslovni ljudi, samim tim, period novogodišnjih praznika, preciznije od katoličkog Božića do Srpske nove godine predstavlja period slabije popunjenosti hotela. Takođe, postoji period letnjih odmora sa manjim padom popunjenosti. Vikendi su uglavnom rezervisani za grupe, popunjenost je manja ali neznatno.

Svetlana Stanković-Vujičić : I u poslovanju Hotela President, koji je deo veće celine, BG Sportskog centra Kovilovo, oseća se sezonalnost poslovanja Beograda. Jedina razlika je u tome što, budući da je sportski turizam jedna od glavnih ciljnih grupa ovog hotela, i samo poslovnje zavisi od takmičenja i termina priprema sportskih ekipa i selekcija.

Thomas Pavlović : S obzirom da je Hotel Holiday Inn tek dva meseca na tržištu, nismo u mogućnosti da damo adekvatnu informaciju. Po analizi i budžetu se pripremamo za tzv. "low and high season“, što, naravno, znači smanjenje poslovnog volumena, kako za vreme školskih raspusta i godišnjih odmora, tako i tokom vikenda.

Ružica Dedijer-Petrović : U Beogradu postoji tkz. visoka i niska sezona, u hotelima koji su namenjeni poslovnim ljudima, oseća se pad zauzeća u periodu niske sezone, što znači u vreme Božićnih praznika i sl . i u vreme godišnjih odmora. Kao što nam je poznato, mi još nismo postali turistički interesantna destinacija, te su weekend-i u Beogradskim hotelima generalno loši.

Jovan Mladenović : Uzevši u obzir da je hotel Hyatt prvenstveno namenjen poslovnim gostima, letnji meseci, vikendi i praznici dovode do manjeg interesovanja tog segmenta naših gostiju.

• Da ste investitor, a ne menadžer u hotelijerstvu, i da Vam je na raspolaganju dovoljno sredstava, kakve bi i gde bi u Srbiji gradili svoj hotel ?

Ružica Dedijer-Petrović : Da imam takvu mogućnost, gradila bih hotele sa 3 i 4 zvezdice, kao i hotele za mlade. Jedno je izvesno, ne bih se zaustavila na jednom hotelu.

Thomas Pavlović : Kada bih ja kojm slučajem bio investitor, po sadašnjim zahtevima tržišta, ulagao bih u ekonomsku klasu hotela, što znači sa jednom i dve zvezde.

Jovan Mladenović : U ovom trenutku dobro bih razmislio da li da uložim sredstva u hotel. Na srednjoročno/dugoročni rok mislim da bi investicija u hotel od 3 zvezdice (po međunarodnim standardima) u Beogradu bila dobar potez, s obzirom da taj segment (lower to middle budget) trenutno nije adekvatno pokriven. Za gradnju hotela u Srbiji neophodna je infrastruktura koje ce podržati investiciju tog tipa, a koja u ovom trenutku nije adekvatno razvijena. Investirati u hotel na mestu do kojeg vam je potrebno 5-6 sati (neudobne/riskantne vožnje) od najbližeg aerodroma je ozbiljan rizik. Kopaonik i Zlatibor kao perjanice naseg planiskog turizma treba obogatiti sadržajima visoke kategorije, kako bi se izvukao maksimum iz onoga što te planine mogu da ponude (infrastruktura je već prisutna i na prihvatljivom je nivou). Odličan primer investicija manjeg obima u male, porodične hotele (objekte) možemo sresti u Vojvodini koja u ovom trenutku zaista nudi čitavu lepezu smeštajnih objekata - od najednostavnijih do luksuznih.

Miloš Kostić : Definitivno Beograd - poslovni hotel. Ukoliko se gostu pruži adekvatan smeštaj i kvalitetna usluga investicija postaje brzo isplativa. Druga opcija bi bila turističko poslovni hoteli, nešto slično Paliću ili kantri club hotelu Babe na Kosmaju.

Svetlana Stanković-Vujičić : Naravno, Beograd na prvom mestu, 4 zvezdice.

• Opišite nam Vašeg tipičnog gosta po navikama, državi... - kako i koliko troši, šta voli a šta ga može iznervirati ?

Jovan Mladenović : Poslovni čovek iz zemalja EU ili US, pripadnik TOP ili middle menagement-a u svojoj kompaniji. Želi vrhunsku F&B uslugu, odlično opremljenu i prostranu sobu i spreman je da potroši novac na ostale sadržaje u hotelu (SPA centar, biznis centar, večera/ručak u hotelu sa svojim poslovnim partnerima). Očekuje vrhusku uslugu i tretman, zaštitu privatnosti, tako da svako narušavanje već navedenog izaziva njegovo nezadovoljstvo.

Svetlana Stanković-Vujičić : Tipičan gost našeg hotela je vrhunski sportista, sa svojim strogim vremenskim rasporedom. Privatnost i nenametljiva usluga, koja poštuje traženi vremenski okvir, su ono što taj naš gost najviše poštuje i od nas očekuje.

Miloš Kostić : Naš tipični gost je poslovan čovek između 35-55 godina, koji je celog dana van hotela (u office-u), koristi internet, želi da upozna uži centar grada – šetnja, minimalno koristi extra usluge hotela – nije veliki potrošač. Voli duhovito, profesionalno i predusretljivo osoblje, a ne voli kada mu nešto ne radi u sobi. Najčešći gosti su Italijani, Slovenci, Nemci, Australijanci, Englezi, Francuzi, Hrvati, SAD...

Thomas Pavlović : Naš tipičan gost dolazi iz zapadne Evrope, poslovan je čovek, poseduje jako malo vremena i vrlo je zahtevan. Najveći deo novca troši na prenoćište, usluge hrane i pića, a najmanji deo za prateće sadržaje, poput masaže i sl. - oko EUR 200.

Ružica Dedijer-Petrović : Naš gost je uglavnom stranac, poslovan čovek ili žena, troši umereno, voli dobru uslugu i kvalitet, traži poverenje, može ga iznervirati nepoverenje, neprijatno iznenađenje i sl.

• Da li su, po Vama, bolji investitori iz "hotelijerske“ branše ili iz finansijskih grupa ?

Thomas Pavlović : Najbolji su investitori koji blagovremeno uspostave saradnju sa hotelskim stručnjacima, kako bi finalni proizvod u potpunosti bio adekvatan u periodu rada hotela.

Svetlana Stanković-Vujičić : Investitori koji potiču iz hotelskog miljea će svakako imati više sluha i razumevanja za specifičnosti ove industije.

Ružica Dedijer-Petrović : Cilj je isti – profit, tako da mislim da nije važno ko je finansijer, važna je vizija, bitno je u svim fazama imati stručni kadar, a izuzetno je važno da onaj ko vodi hotel zna kako da organizuje posao.

Jovan Mladenović : Ukoliko je finansijska grupa već imala iskustva u hotelijerstvu, ne postoji razlika u razmišljanju (investiranju) u hotelske sardžaje i uopšte, u hotelsku operaciju. Veliki međunarodni lanci imaju jasno propisane standarde koji se moraju postovati i tu nema mesta kompromisima.