NBS pogurala rešenje problema teško naplativih kredita - Fondovima dodatno olakšan otkup problematičnih pozajmica

Ukupni teško naplativi krediti u Srbiji, uključujući kredite građanima i privredi iznose oko 3,5 mlrd EUR ili približno 22% svih bankarskih pozajmica, a banke nastoje da taj problem reše otpisom ili prodajom loših zajmova. Situacija sa kreditima privredi je lošija budući da je svaki četvrti zajam teško ili nemoguće naplatiti. Narodna banka Srbije (NBS), prethodne sedmice, usvojila je nove propise za sprovođenje Strategije za rešavanje problematičnih kredita, kojima je, prema mišljenju poznavalaca tržišta, napravljen veliki korak u rešavanju ovog problema.

Naime, Izvršni odbor NBS usvojio je izmene i dopune Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke i Odluke o izveštavanju banaka, kojima je cilj unapređenje regulatornog okvira za tretman restrukturiranih potraživanja.

Na taj način bi se podstakla održiva praksa restrukturiranja i sprečavanje prakse neodrživog refinansiranja (evergreening), kažu u NBS. Odluke Narodne Banke Srbije imaju dve suštinske posledice na bankarski sistem i kompletno finansijsko tržište, smatra direktor konsultantske kompanije WM Equity Partners, Vladimir Pavlović.

- Prvo, Narodna banka Srbije je pooštrila uslove pod kojima će poslovne banke moći da poboljšaju klasifikaciju problematičnih plasmana, a što će dovesti do veće motivacije poslovnih banaka da svoj portfolio problematičnih plasmana prodaju, ili bar izmeste u svoje specijalizovane firme za upravljanje problematičnim plasmanima - kaže sagovornik eKapije.

Drugo, iskustvo u prethodnih pet godina je pokazalo da su banke, koje su prodale svoja potraživanja, ili ih prenela na svoje specijalizovane firme za upravljanje problematičnim potraživanjima, prošle bolje od ostalih banaka koje su ovo pitanje rešavali u okviru banke. Naime, naplata problematičnih plasmana zahteva veliku fleksibilnost u saradnji sa dužnicima i njihovim potencijalnim partnerima, široku lepezu potencijalnih mera (delimičan otpis potraživanja, konverzija u kapital, preuzimanje kolaterala u vlasništvo...), a tu fleksibilnost banke najčešće ne mogu da imaju.

- Nadamo se da konverzija potraživanja u kapital može delimično da oživi tržište akcija na Beogradskoj berzi, dok aktivacija preuzetih kolaterala može da dovede do kreiranja određenih finansijskih proizvoda, koji do sada nisu bili prisutni na našem tržištu, kao što su to, na primer nekretninski fondovi - kaže Pavlović.

Na kraju, ali ništa manje važno, kako smatra naš sagovornik, banke se nakon prodaje problematičnih potraživanja mogu ponovo da se fokusiraju na finansiranje domaće privrede, a ova aktivnost je kod određenog broja banaka bila u drugom planu u odnosu na pitanje problematičnih plasmana.

Dosadašnja praksa

Banke su u 2014. i 2015. prodale ili ustupile 94 milijarde dinara problematičnih kredita, uz naknadu od 46 milijardi dinara.

Od toga 35% je ostalo u bankarskom sektoru, jer su banke međusobno kupovale loše kredite jedne od drugih, a 65% je izašlo iz tog sektora. Predsednica Izvršnog odbora banke Intesa, Draginja Đurić je nedavno rekla da je ta banka oduvek imala niži nivo problematičnih kredita u odnosu na prosek bankarskog sektora u Srbiji, a da je cilj da do kraja ove godine njihovo učešće u ukupnim kreditima bude maksimalno 10%, što bi iznosilo 150 do 170 mil EUR.

- Radimo na rešavanju problematičnih kredita, otpisom ili prodajom, uz veliku pomoć matične banke. Do sada je takvih kredita prodato u vrednosti 65 mil EUR - rekla je Đurić medijima, objašnjavajući da su problematični krediti prodavani specijalizovanim fondovima koji posluju u Srbiji.

- U pripremi za prodaju je veći portfolio problematičnih kredita od 90 do 95 mil EUR - najavila je Draginja Đurić.

Član Izvršnog odbora ProCredit banke, Igor Anić rekao je ranije da je nivo nenaplativih kredita u toj banci veoma nizak i da zbog toga nisu zainteresovani za prodaju fondovima, koji otkupljuju problematične kredite uz određeni diskont.

Erste banka je prošle godine prodala deo svojih otpisanih potraživanja češkom APS fondu, u vrednosti 23,5 mil EUR. Piraeus banka je, sa druge strane, očistila svoje bilanse od problematičnih kredita nastalih u ranijem periodu i za to je rezervisala 42 mil EUR. Generalni direktor WM Equity Partners-a i jedan od prvih portfolio menadžera u Srbiji, Vladimir Pavlović, veruje da će nova izmena regulative značajno unaprediti tržište problematičnih plasmana i da će imati pozitivne efekte na finansijsko tržište i srpsku privredu, i šteta je što do toga nije došlo i znatno ranije.

- Sa druge strane, mislim da će prirodni kupci ovih potraživanja svakako biti potencijalni partneri zainteresovani za vlasničko učešće u kompanijama, koje su u finansijskim problemima. Strani fondovi će svakako biti zainteresovani za velike transakcije, tačnije, za potraživanja prema kompanijama koje imaju ili su imale poslovne prihode veće od 50 mil EUR i više - kaže Pavlović.

Naš sagovornik se nada da će se razviti i domaći fondovi koji će uspešno pokriti segment kompanija sa manjim prihodima.

- Kreiranje domaćih privatnih fondova za otkup potraživanja i restrukturiranje kompanija može da bude interesantno i za domaće ulagače, koji trenutno mogu da ostvare samo simboličan prinos, oročavajući sredstva u poslovnim bankama - poručuje Pavlović.

Pohvale iz EBRD

Evropska komisija je nedavno pohvalila napore Narodne banke Srbije i Vlade Srbije na rešavanju problematičnih kredita. Strategija za rešavanje problematičnih kredita i odgovarajući akcioni plan usvojeni su avgusta prošle godine. Vlada Srbije Strategiju za rešavanje nenaplativih kredita realizuje u saradnji sa MMF, Svetskom bankom i EBRD-om. EBRD je zainteresovana da podrži rešavanje problematičnih kredita u Srbiji, kao i restrukturiranje loših kompanija u saradnji sa privatnim investitorima, izjavio je nedavno direktor EBRD-a za Srbiju, Daniel Berg.

- EBRD može da bude suinvestitor fondovima zainteresovanim da rade na restrukturiranju kompanija koje su imale loše poslovne rezultate u Srbiji - rekao je Berg i naveo da je dobar primer nedavno najavljen projekat KKR-a u Grčkoj kojem je u fokusu restrukturiranje firmi koje su podbacile.

- Zainteresovani smo da radimo sa svim specijalizovanim investitorima i ostalima. Spremni smo da podržimo i kupovinu loših kredita privrede, ali i da pratimo investiciju kupca kako bi pomogli kompanijama da se oporave i ponovo budu 'zdrave' - najavio je Berg i dodao da je prodaja problematičnih kredita, takozvanih NPL-ova, investicionim fondovima, samo jedno od mogućih rešenja tog problema u bankarskom sektoru Srbije.

Jelena Đelić

Narodna banka Srbije Beograd

EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj

Vlada Republike Srbije

Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji Beograd

WM Equity Partners Beograd

Banca Intesa a.d. Beograd

ProCredit Bank a.d. Beograd

Erste Bank a.d. Novi Sad

Kohlberg Kravis Roberts

NPL

NBS

EBRD

Evropska banka za obnovu i razvoj

Daniel Berg

Vladimir Pavlović

APS fond

Strategija za rešavanje nenaplativih kredita

Banka Inteza

neodrživo refinansiranje

evergreening

upravljanje problematičnim plasmanima

nenaplativi krediti

non performing loans

problematični krediti

Draginja Đurić

Igor Anić

KKR fond