Više od 90% infektivnog otpada obrađuju državne ustanove

U Srbiji više od 90% infektivnog otpada obrađuju državne ustanove, bolnice, klinike, domovi zdravlja, što je u zemljama Evropske unije nezamislivo, jer je taj posao prepušten privatnim kompanijama. Kada se zahuktaju pregovori oko ulaska Srbije u EU postaviće se i to pitanje.

U međuvremenu, jedna od malobrojnih privatnih kompanija koja je na vreme prepoznala budućnost u oblasti zaštite životne sredine jeste "Remondis Medison" doo iz Zrenjanina. Na tržištu su nekoliko godina, najpre kao mala firma Medical waste disposal, od oktobra prošle godine kao deo velike nemačke multinacionalne kompanije.

- "Remondis Medison" je multinacionalna kompanija u vlasništvu nemačke porodice Rethmann i bavi se poslovima zaštite životne sredine, pre svega tretiranjem opasnog i neopasnog otpada, voda. Bavi se svim granama industrije, obradom komposta, biodizela, goriva, plastike, metalnih opiljaka, hemikalija.. Jedna je od najvećih na globalnom nivou i ima jedan od najvećih reciklažnih centara u svetu - priča za "Danas" izvršni direktor kompanije Bojan Sudarev.

Kada pre ulaska u sam grad, s desne strane puta kada se ide od Beograda, skrenete ka skromnoj, ali čistoj i moderno uređenoj zgradi Remondisa, ne možete ni da pretpostavite da se radi o jednoj od top pet svetskih kompanija u ovoj oblasti. Tek kada se čuje priča o tome koliko je napora bilo uloženo da se nemački gigant dovede u Zrenjanin, shvatite da banatska prestonica možda ima šanse da povrati bar deo nekadašnjeg industrijskog šarma.

- "Remondis" širom sveta servisira 10 miliona klijenata, poput "Mercedesa", "Štadlera", "Knaufa", "Lidla". Onda su odlučili da krenu da se šire ka Jugoistočnoj Evropi i najpre kupili firmu u Hrvatskoj. Pregovori "Medical waste disposala" koji smo mi ovde u Zrenjaninu osnovali još 2009. sa "Remondisom" trajali su tri godine i do konačnog spajanja naše dve firme došlo je oktobra prošle godine - napominje Sudarev, ističući kako im je trebalo dosta vremena da ubede Nemce da je Zrenjanin pravo mesto za njih, a ne neka druga lokacija uz autoput na kojoj su oni insistirali.

Lokal patriote su, kaže on, uspele da izguraju svoju priču, a veruje da se vlasnici većinskog paketa u "Remondisu" nisu pokajali.

- Naš cilj je da glavno sedište "Remondisa" za Jugoistočnu Evropu bude u Srbiji, tačnije u Zrenjaninu - dodaje Sudarev.

Firmu koja se bavi sakupljanjem i preradom infektivnog medicinskog otpada osnovali su, kako kaže, nakon analize tržišta.

- Zaključili smo da je servis najisplativija stvar. Ponuditi punu uslugu. Paralelno sa osnivanjem naše firme sprovodio se projekat u kom su državne bolnice dobile od EU prvih 100 uređaja za tretiranje infektivnog otpada. Zato je naš prvobitni plan bio da nam klijenti budu iz privatnog sektora iako su najveći generatori otpada upravo u državnom sektoru, najveće bolnice i klinički centri - objašnjava Sudarev.

Gotovo 80 odsto njihovog posla je zato u privatnom sektoru, dok je državni za njih, mahom, nedostupan.

- Sa državnim sektorom može da se radi samo kroz javne nabavke i oni bukvalno obrađuju više od 50 odsto nastalog otpada u Srbiji, mi smo na nekih pet odsto. Ako računamo da se godišnje proizvede oko 6.000 tona otpada, mi godišnje tretiramo nekih 300 tona. Šta je sa onim ostalim otpadom, to ne znamo - pita se izvršni direktor Remondisa.

Prema zvaničnim podacima Agencije za zaštitu životne sredine u 2014. nekih 2.900 tona infektivnog otpada je obrađeno, a nezvanično, između 5.500 i 6.000 tona otpada se generiše na godišnjem nivou. Od te količine, ističe Sudarev, 75 odsto je iz bolničkog lečenja, 25 odsto iz ambulantnog, dok je nekih pet odsto iz privatnog sektora.

- Praksa u zapadnoj Evropi je da se svi servisi ovakvog tipa daju kompanijama koje su specijalizovane za to. Tako je svuda, najbezbedniji način je eksterno iznajmljivanje servisa. Jeftinije je, i s druge strane, bezbednije. Cena tretmana sa svim troškovima je nekih 200 dinara po kilogramu, za male ustanove je do 2.500 dinara na mesečnom nivou - napominje Sudarev.

Međutim, u Srbiji je očigledno mnogima i to malo - mnogo, jer mogu da to rade, a da ne plate ništa. Pitanje bezbednosti većina očigledno i ne postavlja. I to je problem na koji bi trebalo i te kako obratiti pažnju.

- Treba skrenuti pažnju na ustanove koje tretiraju komercijalno otpad bez dozvole, to je jako veliki problem. Pretvaranje bolničkih ustanova u operatore otpada jeste tema za razmišljanje, jer se iz jedne zdravstvene ustanove unosi opasan otpad u drugu. Da tretiraju svoj otpad to je u redu, ali da unose tuđ, to je van svake pameti - napominje naš sagovornik.

Iako je u Srbiji izdato 45 dozvola za tretiranje otpada, postavljeno je 165 uređaja po ustanovama, što znači, kako kaže Sudarev, da dobar deo ustanova radi bez dozvola. Problem sa dozvolama nije jedini, jer se postavlja i pitanje kako to državni sektor, koji se bavi zaštitom i lečenjem ljudi, može u svom dvorištu da tretiran opasan medicinski otpad i to ne samo svoj već i tuđi?

- Bolnice jedna drugoj izlaze u susret, često i bez ikakve računice. Jedno je dobiti dozvolu za tretman, a pitanje je da li ustanova može da radi kao operater. Da li državni sistem želi da od svog dvorišta, tamo gde leči ljude, napravi mesto gde se tretira opasan otpad - ističe Sudarev.

Sistem tretmana u državnim ustanovama, kako kaže, treba da se uskladi i fokusira na tretman otpada nastalog samo u datoj ustanovi i time u polju bezbednosti i dugovečnosti mašina treba tražiti računicu.

Sistem izdavanja dozvola za upravljanje otpadom u nadležnom ministarstvu takođe treba nadograditi i konačno uvesti inovacije i realno sagledavanje tržišta. Na primer, kvote u skladu sa generisanim količinama otpada, a ne besomučna hiperprodukcija dozvola, koja samo otvara vrata mogućim malverzacijama i kršenjima zakona. Takođe, treba obustaviti i izdavanja dozvola do donošenja novih podzakonskih akata i pravilnika - naglašava Sudarev.

"Remondis Medison" je, napominje on, spreman da u bilo kom momentu odgovori na poziv ministarstava zdravlja i zaštite životne sredine, te da aktivno učestvuje i pomaže u rešavanju problema i da pruži podršku kako bi sistem zbrinjavanja infektivnog otpada bio što efikasniji i bezbedniji.

- Spremni smo da prenesemo ogromno iskustvo stečeno na drugim tržištima i da se nove implementacije zajedničkim snagama što lakše primene - ističe Sudarev.

Iako imaju nelojalnu konkurenciju i u drugim kompanijama (jedna od njih je upravo izgubila dozvolu za tretman baš iz razloga kršenja uslova po kojim im je izdata), ali i u državnom sektoru, u "Remondisu" se, kako tvrdi Sudarev, ne boje jer rade sa svim dozvolama, po pravilnicima i zakonima i uz saglasnost lokalne samouprave o kojoj imaju samo reči hvale. Redovno ih kontrolišu i republička i pokrajinska inspekcija za zaštitu životne sredine.

- Veliko poštovanje imamo prema inspektorima koji rade savršeno svoj posao, ali nažalost brojno stanje im je minimalno, tako da dosta prostora treba inspekcijski pokriti - ističe.

"Remondis", napominje Sudarev, prati razvoj novih tehnologija i planira da u skaldu sa njima proširi svoj posao. Razvili su i jedinstveni softver, uz pomoć kojeg prate kako se otpad koji sakupljaju kreće u svakom trenutku. Imaju specijalizovana vozila, obučene vozače i ugovore sa mnogim referentnim ustanovama u Srbiji. Imaju želju, mogućnosti i volje da nastave ovako kako su počeli i da u dogledno vreme zauzmu još pet odsto tržišta.

- Ako dostignemo 10 odsto, to će biti veliki uspeh za nas - kaže Bojan Sudarev.

Kako se tretira infektivni otpad

"Remondis Medison" trenutno tretira nekih 300 tona medicinskog otpada godišnje, ove godine možda čak i 400 tona.

- Imamo mašinu industrijskog tipa, koja pretvara otpad u potpuno sterilan i neprepoznatljiv i kao takav se odlaže na deponiju pod posebnim uslovima i u skladu sa pravilnikom - rekao je Sudarev.

U infektivni otpad spada sve što se koristi u medicini, od zavoja, igli, špriceva. U žutim kontejnerima je otpad koji čeka na obradu.

- Infektivni otpad se ne sme odlagati ni na jednu deponiju, na deponiju se odlaže infektivni otpad koji je nakon tretmana postao neopasan. Bitno je samo da se odlaže pod posebnim uslovima i još jednom da podsetim da su najveći operateri državne ustanove - ponavlja Sudarev.