Porodici malo plata i po za mesečne troškove - Hrana i računi "pojedu" najveći deo kućnog budžeta

Za mesečne račune građani Srbije i dalje izdvajaju gomilu para. Da bi podmirila najosnovnije potrebe, nabavila hranu i platila komunalije, srpska porodica mora da izdvoji više od plate i po! Prema poslednjem "vaganju" kupovne moći, za pokriće osnovnih mesečnih troškova bilo je potrebno 67.277 dinara.

U poslednjih godinu dana troškovi prosečne statističke korpe skuplji su za 2%, a one minimalne, koja je iznosila 35.027 dinara, veći su za 2,1%. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna januarska zarada iznosila je 40.433 dinara.

- Za pokriće prosečne potrošačke korpe u januaru 2016. bilo je potrebno 1,66 prosečnih plata, a minimalne 0,87 zarada - izjavila je Vesna Kovač, državni sekretar Ministarstva trgovine.

- Kupovnu moć iznad proseka Republike imali su Beograd, Pančevo, Užice, Smederevo, Kragujevac i Niš, a u svim gradovima koji se statistički prate, prosečna mesečna zarada pokrila je minimalnu korpu, a nije bila dovoljna za pokriće prosečne.

Najveći "udar" na domaćinstvo svakog meseca su hrana i bezalkoholna pića, na koje ode i do 47% prihoda. Ipak, fiksni računi sve više opterećuju porodice. A, kada se računima "Infostana", prevoza, telefona... dodaju krediti za stan ili plaćanje mesečne kirije, onda ode cela plata.

Prema zvaničnim podacima, na stan, vodu, struju, gas i ostale energente treba da izdvojimo više od 20% od ukupnih primanja domaćinstva. Telefoniranje, internet, kablovska "pojedu" još oko pet odsto prihoda, a za prevoz damo čak 8% svega što zaradimo.

- Sve što primim odmah razdelim na račune i rate, jedva od plata nešto pretekne za kupovinu obuće i garderobe - kaže Beograđanka Biljana J. i dodaje da su prihodi nedovoljni da podmire sve izdatke. - Samo troškovi za stan od 50 kvadrata iznose više od 15.000 dinara, a na to treba još da dodam i račune za mobilne telefone, vrtić, gradski prevoz. "Istopi" se bukvalno cela plata na te troškove, a oni moraju da se plate svakog meseca.

A kada se dodaju i troškovi za hranu, nemoguće je živeti bez minimum plate i po. Nevolja je, međutim, što je za mnoge i prosečna zarada nedostižna.

To što godinama čim pomenemo potrošačku korpu, pričamo jedino o hrani i komunalnim računima, pokazuje da samo pokrivamo elementarne potrebe. Sve što zaradimo potrošimo kako bismo platili struju, grejanje, telefon, napunili frižider...

- Najčešći način da se pregura do prvog u mesecu je zaduživanje i plaćanje namirnica na poček - kažu u potrošačkim organizacijama. - Troškovi su srezani koliko je to moguće, a građani su prinuđeni da štede na svakom koraku.

Trgovci se prilagođavaju potrošačima, sve češće organizuju akcijska sniženja, pa čak i hranu ponekad nude na poček od čak godinu dana. Za mnoge jedino rešenje je ispisivanje čekova. Ako postoji nešto dobro što su kupci izvukli iz ovog perioda, to je da su naučili da traže maksimum za svoj novac.

Svaki treći dinar od penzije

Srpska domaćinstva su, prema poslednjem merenju, raspolagala u proseku sa 58.331 dinarom mesečno. Najveći deo primanja potiče od zaposlenih u stalnom radnom odnosu - 46,8%, ali zato trećinu porodice finansira - penzioner. Udeo penzija u ukupnim prihodima iznose 30,7%, od poljoprivrede 6,8%, socijalnog osiguranja 3,3%...