(Standard)"Zdravlje" je deo globalne priče - Islanđani među Srbima

Goran Orlić (46), generalni direktor Actavisa u Srbiji, tvrdi da je ulaskom u tu kompaniju Zdravlje Leskovac, sa tradicijom dugom pet i po decenija, započelo svoju globalnu priču Goran Orlić, generalni direktor predstavništva Actavisa u Srbiji, ne krije zadovoljstvo kad kaže da je privatizacija Zdravlja iz Leskovca ocenjena kao jedna od najuspešnijih u Srbiji. To je ocena Agencije za privatizaciju posle kontrole u ovoj fabrici lekova, koju je islandska kompanija Actavis kupila pre pet godina. Danas je Zdravlje jedna od najmodernijih kompanija u sistemu Actavisa, s proizvodnjom koja je po kvalitetu i standardima u samom vrhu evropskih proizvođača. Time je leskovačka fabrika ušla u globalnu priču Actavisa, koji ima poslove u 40 zemalja sveta, više od 11.000 zaposlenih i najbrži rast na generičkom farmaceutskom tržištu u svetu.

- Iako je privatizacionim ugovorom bilo predviđeno 20 miliona evra investicija, do sada je u Zdravlje uloženo 25 miliona evra, a do isteka ugovora u februaru sledeće godine, ovaj saldo biće 31 milion evra. To je 50 odsto više u odnosu na obim planiran ugovorom o privatizaciji - ističe u intervjuu Goran Orlić, generalni direktor predstavništva Actavisa u Srbiji.

Koji je, ukratko, bio vaš recept za uspešnu privatizaciju?

- Prvo smo rešili problem nerentabilnih pogona, a onda smo izvršili temeljnu odernizaciju Zdravlja i doveli proizvodnju do najsavremenijih svetskih standarda. Uneli smo i bitne promene u prodajno-marketinški nastup, učinivši ga zaista savremenim. Istovremeno je posebna pažnja posvećena dodatnoj obuci zaposlenih, uz vrlo korektan socijalni program za one koji su locirani kao prekobrojni. Iako je broj zaposlenih značajno smanjen, prinudnog napuštanja kompanije nije bilo. Rešavanje problema viška zaposlenih realizovano je putem stimulativnih otpremnina, koje su bile najveće u regionu za aktuelni vremenski period i pronalaženjem odgovarajućeg zaposlenja ljudima koji su napustili kompaniju.

Promene su išle po etapama. Tu ste morali da počnete od nekih prioriteta?

- Prve dve godine posvetili smo se reorganizaciji i izradi strateškog plana razvoja Zdravlja u okviru Actavisa. U tom periodu trajno smo rešili i pitanje odlaganja opasnog otpada, što je bila ozbiljna investicija. Pošto u zemlji nije bilo kapaciteta za njegovo uništavanje, morali smo da ga dopremimo do lokacija u Evropi gde je to moguće učiniti. Time je Zdravlje postalo prva čista farmaceutska kuća u Srbiji. Od 2005. fokusirali smo se na modernizaciju proizvodnje, uvođenje SAP sistema i svih neophodnih standarda, da bi se došlo do onog što se u svetu naziva dobrom proizvodnom praksom.

Pomenuli ste i nerentabilne pogone, kako ste ih se rešili?

- Na različite načine. Jedan od takvih bio je pogon Kozmetika. Današnji vlasnici Kozmetike nekada su radili u Zdravlju. Otišli su u sklopu programa dobrovoljnog napuštanja kompanije, uz 700 evra otpremnine po godini radnog staža. Tako je fabriku napustila i grupa od 20 zaposlenih. Od Zdravlja su iznajmili zgradu i opremu za simboličan iznos, uz stabilan ugovor na nekoliko godina, kojim ono što proizvedu prodaju Zdravlju. Na isti način rešen je i problem pogona za proizvodnju kontaktnih sočiva. Status nekih pogona, poput Tuba, rešili smo njihovom prodajom, a pogon u Bosilegradu poklonili smo opštini.

Uvedeni su i neki novi proizvodi. Koje biste posebno izdvojili?

- U sklopu napora da rešimo probleme u vezi s dugim procesom uvođenja novih preparata, unapredili smo rad našeg registracionog odeljenja, i u ovoj godini smo registrovali 20 preparata, u 76 oblika. U narednoj godini naš cilj je uvođenje lekova iz palete kvalitetnih citostatika, kao i novih antibiotika. Nameravamo, takođe, da u sledećoj godini uvedemo i tzv. blokbastere, preparate s kojima bismo bili vodeći na srpskom tržištu.

Kakvi su poslovni efekti onog što je urađeno u Zdravlju?

- U odnosu na period od početka privatizacije, proizvodnja beleži značajan rast, i od 17,5 miliona pakovanja lekova u 2003, ona je dostigla 30 miliona pakovanja u ovoj godini. Očekujemo i ekspanziju izvoza. Trenutno se 80 odsto proizvodnje Zdravlja plasira u Srbiji. Naš plan je da se posle 2009. više od 70 odsto proizvodnje plasira u svet, pre svega u Evropu, Aziju i Afriku.

Da li razmišljate o daljem širenju u regionu?

- Proteklih godina to smo već učinili, pa je Actavis snažno prisutan u Turskoj, Bugarskoj i Rumuniji, i naš trenutni cilj jeste jačanje onog što već imamo.

Šta se tačno letos promenilo na relaciji Actavis-Novator?

- Naš menadžment bord procenio je da bi fokus trebalo preusmeriti s akvizicija i širenja na maksimalni rezultat u fabrikama koje smo već kupili. Podsetiću na to da je u poslednjih deset godina Actavis imao 25 strateških akvizicija, odnosno kupovina kompanija širom sveta. Dogovoreno je da investitorska kompanija Novator, koja je već bila najveći akcionar u grupi Actavis, otkupi akcije od manjinskih akcionara i tako postane vlasnik. Ova promena u vlasničkim odnosima, izvedena u julu ove godine, usmerava nas na maksimalni kvalitet i rezultat u fabrikama koje imamo u svetu.

Kako sada izgledaju ti globalni dometi Actavisa?

- Poslovne aktivnosti imamo u 40 zemalja sveta. To praktično znači da kompanija ima savremene fabrike u Evropi, Americi i Aziji, gde se proizvode brojni preparati. Najveće pojedinačno tržište je Severna Amerika, gde se ostvaruje oko jedne trećine ukupne prodaje Grupe i gde Actavis ima pet fabrika. Važna tržišta su: Nemačka, Turska, Velika Britanija, Holandija, Bugarska, Rumunija, kao i Rusija. U ponudi je 650 proizvoda, i taj broj se stalno povećava.

Poklonili pogon

- Nije bilo nimalo lako rešiti problem nerentabilnih pogona, a pri tome ne ugroziti egzistenciju ljudi koji su tu radili. U tom traženju različitih rešenja, osim iznajmljivanja i prodaje, došli smo i do toga kako poklon može da bude rešenje. Tako smo opštini Bosilegrad poklonili pogon za sušenje voća i povrća, koji se i nalazio na njihovoj teritotoriji.

Prvih 20 godina

Goran Orlić je svoju poslovnu karijeru počeo u industriji Niteks iz Niša 1986. Potom prelazi u Saponiju iz Osijeka kao menadžer na teritoriji Južne i Istočne Srbije. Posle toga nastavlja karijeru u kompaniji Rothmans of Pall Mall Limited, kao regionalni menadžer za Južnu Srbiju i Crnu Goru. U farmaceutskom biznisu je od 1995. i narednih devet godina proveo je u kompaniji Hemofarm. U Zdravlje Actavis prelazi 2004, a na mestu je generalnog direktora predstavništva Actavisa u Srbiji od 2007. godine.

Vredimo 3,6 milijardi evra

- Kao jedna od najvećih svetskih generičkih farmaceutskih kompanija, Actavis je u prošloj godini ostvario promet od 1,4 milijardi evra. U ovoj godini očekuje se porast prometa na 1,6 milijardi evra. I, pored osam velikih preuzimanja u 2005, uključujući i dve velike kompanije u SAD, Amide i Alpharma, kao i četiri preuzimanja u 2006, profit Actavisa je ostao visok. Tržišna vrednost kompanije porasla je sa 34 miliona evra u 1999. na 3,6 milijardi evra u julu ove godine - opisuje rast Orlić.

(tekst je preuzet iz Magazina Standard)