Poplavljeno oko 6.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, komisija procenjuje štetu

Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković izjavila je danas da je oko 6.000 hektara poljoprivrednog zemljišta poplavljeno u Srbiji.

Ona je na sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu u Skupštini Srbije kazala da su poplavljene površine možda i veće i da će se tačni podaci znati uskoro, jer danas komisije i lokalni štabovi izlaze na teren.

Bogosavljević Bošković je navela da u Arilju 80% poplavljenih površina čine malinjaci, dok je u Lučanima najveća šteta od bujica koje su nanele mehaničke nanose (pesak, šljunak) na zemljište i da je tu sada glavni zadatak da se to zemljište rekultivira.

- Pošto nema opasnosti od hemijskih materijala, to će moći da se brzo očisti i zemljište privede nameni - rekla je ministarka. Prema njenim rečima, u Kraljevu, Trsteniku i Vrnjačkoj banji poplavljene površine uglavnom su bile pod žitom, od kojih je oko 40% bilo pod pšenicom, deset odsto pod krmnim biljem, a 50% su oranične površine pripremljene za prolećnu setvu.

- To je dobro i zato je šteta manja, jer setva nije uzela zamah. Komisija će uraditi procenu i pomoći će se poljoprivrednicima da zemljište ponovo privedu nameni - dodala je ona. Bogosavljević Bošković je rekla i da su štete od poplava najmanje u stočarstvu, jer su životinje evakuisane na vreme i uglavnom je živina bila najugroženija.

Prema njenim rečima, u Srbiji je registrovano 1.500 bujičnih tokova koji predstavljaju najveću opasnost kada su poplave u pitanju. Kako je ocenila, poplave koje su se sada desile u Srbiji manjeg su obima od onih 2014. godine i procenjuje se da štete neće biti ni izbliza onakve kakve su se u prvom momentu činile, a da je najvažnije to što nema ljudskih žrtava.

- "Srbijavode" i "Beogradvode" u 2015. godini izvele su radove u 82 grada na 302 lokacije i na to je utrošeno 3,1 milijarda dinara - rekla je Bogosavljević Bošković i dodala da su pripremljeni projekti za zaštitni sistem na nekoliko lokacija za šta je iz budžeta obezbedjeno 16 mil EUR a da se od fondova Evropske unije očekuju sredstva za projekte koji su u pripremi.

- Dosta se uradilo, treba još. Imamo planove, lokalne samouprave žele da saradjuju sa nama, a i privrednici koji su pretrpeli ogromnu štetu i oni hoće u integrisani sistem zaštite od poplava - kazala je ona.

Bogosavljević Bošković je rekla da je u proteklih godinu i po dana pomoć poljoprivrednicima koji su bili ugroženi poplavama iznosila osam miliona evra i da je u toku realizacija jednog projekta pomoći od 1,5 mil EUR.

Savetnik premijera Srbije za agrar Dragan Glamočić izjavio je da su problemi koji se dešavaju oko poplava sistemski i da su nastali mnogo ranije, naglašavajući da je Zakon o vodama koji je donet 2010. narušio vodoprivredni sistem zemlje.

- Do 2010. vodni doprinosi uplaćivani su i jednako plasirani vodoprivrednim preduzećima na celoj teritoriji Srbije, ali od 2010. ti doprinosi su predstavljani kao prihod budžeta i osim "Voda Vojvodine", ostala vodoprivredna preduzeća nisu dobijala svoj deo - kazao je on.

Glamočić je dodao da zbog toga sada postoji situacija da se u pokrajni hvale kako se samo tamo dižu nasipi.

- Sistem je narušen 2010. i sada mora da se ispravi, ali to ne može za kratko vreme. Nema razloga ni za politizaciju - kazao je on.

Na današnjoj sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije rečeno je i da bi posledice poplava bile mnogo manje da neke brane nisu privatizovane, ali i da su pojedine samouprave reagovale na vreme i iskoristile iskustvo "prethodnih političkih neistomišljenika".

Odbor je preporučio i da se u što kraćem roku poljoprivrednicima nadoknadi šteta koja je pričinjena u poplavama u skladu sa mogućnostima, kao i da Uprava za veterinu i zaštitu bilja i druge orgnizacije preduzmu mere za sprečavanje ugrožavanja zdravlja ljudi, životinja i biljaka, kao i da se saniraju i urede slivovi, vodotoci i kanali za odvodnjavanje da bi ubuduće štete bile što manje.