Mali trošak-veliki prihod ili obrnuto - Fiskalni savet protiv onlajn fiskalnih kasa

To da je u Srbiji jako teško postići dogovor o krupnim, pa i sitnim stvarima, odavno je poznato. Nije bolje prošao ni Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije, koji su napravili Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Republički sekretarijat za javne politike, a uz pomoć USAID-a: nije dobio prelaznu ocenu Fiskalnog saveta. A jedan od važnih detalja o kojima saglasja nema su onlajn fiskalne kase.

Dok deo stručne javnosti smatra da bi to bilo nadasve korisno i da bi povećalo naplatu prihoda u državnoj kasi do 20% godišnje, drugi to doživljava kao nepotreban trošak. Poreska uprava Srbije nije odredila datum za uvođenje tih kasa, ali nije ni decidirano objavila da neće ići u taj program.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov imao je brojne primedbe na pomenuti program, a jedna se odnosila i na pomenute kase. On misli da bi taj poduhvat koštao privredu i građane više desetina miliona evra, a efekti ne bi bili veliki. Prilikom procene troškova za uvođenje onlajn kasa uzeta je nerealno niska cena računara, koji su sastavni deo kase, bila je jedna od zamerki.

Srbija je pre dve godine bila na korak od toga da uvede te kase, a zašto se to nije dogodilo nekadašnji direktor PU Srbije, a danas poreski savetnik u našoj zemlji Ivan Simič kaže:

– Srbija je bila spremna za uvođenje onlajn kasa i za to pripremila i hardver u Poreskoj upravi – navodi Simič.

– Protiv toga su i tada bili Fiskalni savet, a posebno prodavci i serviseri fiskalnih kasa koje su i sada u upotrebi. Ta druga strana je čak pisala peticije institucijama, tražeći da se to odgodi. Smatram da je greška što to nije urađeno jer bi se poreski prihodi u Srbiji povećali 20%, a u državnu kasu bi se godišnje slilo 200 mil EUR više.

Fiskalne kase uvele su Slovenija i Hrvatska, a odnedavno i Austrija.

Simič naglašava da poreznici lako mogu pratiti promet preko onlajn kase jer je povezana sa Poreskom upravom. Čim se primeti da neko od obveznika nema prometa u vreme kada je to uobičajeno za takvu delatnost, inspektoru je to znak upozorenja. Poreznik može proveriti o čemu se radi. Takođe, inspektor koji s laptopom u ruci stoji isped lokala lako čita fiskalnu kasu i registruje prekršaje.

Troškovi koje bi obveznici imali ne bi bili veliki. Simič kaže da bi se kretali od 70 do 100 EUR po kasi u najvećem broju slučajeva. Za rad takve kase potreban je najjednostavniji računar, koji uz dodatke može raditi kao onlajn kasa. Softver se može dobiti besplatno i Poreska uprava to može lako regulisati. Simič smatra da bi te obaveze trebalo osloboditi samo paušalne poreske obveznike.

U Srbiji je sada u upotrebi 190.000 fiskalnih kasa, a procene govore da 40% vlasnika ne izdaje redovno račune. Onlajn bi se lakše "upecali" i naterali da izmiruju obaveze.

Borba protiv sive zone

Uvođenje savremenih kasa značilo bi da poreznici idu u korak sa svetom. Kontrole poreskih inspektora bile bi lakše i za to bi trebalo manje ljudi. Tako bi se stvorio prostor da se poreznici više posvete borbi protiv crne ekonomije, koja je mnogo opasnija od sive i nanosi znatno veću štetu javnim prihodima.