Beograd je početkom jula bio domaćin 20. Svetskog kupa u skokovima u vodu sa velikih visina – High diving-a (Haj dajvinga), gde se za titulu najboljeg skakača u vodu, sa 22 metra, borilo 15 najboljih iz celog sveta. Takmičenje na Adi Ciganliji je bila dobra prilika da se svi zainteresovani upoznaju sa ovim, nesvakidašnjim, sportom.
Tih dana mnogi su se začudili kada su čuli da je Beograd dobio organizaciju Svetskog kupa u konkurenciji nekoliko metropola Evrope, kao i da u Srbiji postoje ljudi koji se ovim sportom bave. Zapravo, reč je o jednom jedinom skakaču - Zvezdanu Grozdiću.
On kaže da je ovaj sport blizak olimpijskim skokovima u vodu, ali da je visina sa koje takmičari skaču i po nekoliko puta viša. High diveri imaju više vremena na raspolaganju, za veći broj rotacija, ali je i brzina pri kojoj se ta rotacija mora kontrolisati mnogo veća nego kod skoka sa 10 metara - to je visina najviše skakaonice kod olimpijskih skokova u vodu.
Pre kontakta sa vodom, priča Grozdić, skakač dostigne brzinu od oko 110 km/h, a zaustavi se na dubini vode od oko 4 metra. To je kao kada bi automobil na dužini puta od 25 metara postigao ubrzanje od 0 - 110 km/h za dve i po sekunde, a onda se potpuno zaustavio u sledećoj sekundi na dužini puta od 4 metra.
High diving-om se u svetu bavi, svega, 30 ljudi, verovatno zato što je veoma zahtevan. Za uspeh je, kaže Zvezdan, pre svega potrebna odlična tehnika, hrabrost i malo “ludosti”.
Naš jedini ``high diver`` je još kao petogodišnjak “znao” da će se baviti ovim sportom - kada je gledao na televiziji skokove iz Mostara. Petnestak godina kasnije je, po odsluženju vojnog roka u Mostaru, skakao sa Starog mosta. Ali, to još nije bio High Diving - sa njim se ``upoznao`` kada je kao reprezentativac SFRJ 1990. nastupio na Svetskom Kupu. Tada je video da se pored “laste” skaču i neki drugi, atraktivniji skokovi. On je do tada skakao, dosta dobro, samo tradicionalnu “lastu”, a od 1991. počinje sa salto skokovima i sve do danas uči i trenira nove skokove.
Za uspeh su potrebne godine i godine napornih treninga. Osnovni uslov za pobedu je tehnika skoka. Što je takmičar bio bolji u olimpijskim skokovima u vodu, to mu je i rezultat u High Diving-u bolji. Za uspeh u smislu dostizanja mesta na pobedničkom postolju, potrebno je da se bar dva puta nedeljno trening izvodi sa visine od preko 20 metara.
Zvezdanovi treninzi su malo nesvakidašnji. Počinju sedanjem u autobus iz Aranđelovca za Beograd, gde na bazenu uz pomoć trenera Vračara, Siniše Žugića i Čukaričkog, Vukana Vuletića uvežbava i uči tehničke delove skoka, koji su i najbitniji deo High Diving-a. Na primer, za skok sa velike visine – tri salta napred u prigibu sa pola vijka, prvi deo skoka uvežbava tako što sa deset metara skače dva i po salta u prigibu. Drugi deo skoka trenira tako što sa deset metara skače dva salta sa pola vijka. Priliku da ih sastavi u celinu ima samo neposredno pred takmičenje. Dosta vremena posvećuje i kondicionim pripremama kao i treninzima snage.
Tokom 19 godina takmičarskog iskustva, Zvezdan je učestvovao na skoro svim takmičenjima koja su se u svetu održavala u tom periodu. Na Mediteranskom šampionatu u Italiji 1997.godine je zauzeo drugo a 2000.godine na Svetskom kupu, šesto mesto. Naš jedini high diver smatra da je Svetski kup (www.balkan-highdiving.org) privukao mnoge mlade ljude, od kojih će se mnogi oprobati u skokovima u vodi, a barem neki od njih nastaviti putem koji im je utabao Zvezdan Grozdić.
Na pitanje zašto se baš bavi ovim sportom, Zvezdan Grozdić, kaže:
- U ovom sportu su greške neoprostive i veoma bolne. Za svaki skok se treba spremati kao da se izvodi po prvi put. Verovatno je to i razlog zašto volim High diving. Ne dozvoljava vam da se opustite i obavljate „posao“ rutinski. High diving se živi. Privlači me neizvesnost svakog skoka. Situacije u kojima se reaguje u deliću sekunde. Oslanjanje na samog sebe i „vera“ u svoje mogućnosti. Upravo zbog toga, zbog respekta prema svakom skoku u High diving-u su i povrede veoma retke
poziv na pretplatu na časopis 
- www.casopishorizont.com
| 
| 
