Profesionalizacija u interesu svih - Licenciranje službenika obezbeđenja rezultiraće ukrupnjavanjem tržišta i podizanjem kvaliteta usluge

Završetkom licenciranja službenika privatnog obezbeđenja normativno će se urediti delatnost ovog sektora, dok će na tržištu opstati samo oni koji odluče da se razvijaju profesionalno. Za korisnike to će značiti kvalitetniju uslugu.

Međutim, sudeći po intenzitetu sprovođenja obuka, pitanje je da li će ovaj proces biti završen u predviđenom roku, odnosno do 1. januara 2017. godine (prvobitni rok za usaglašavanje bio je 6. jun 2015, ali je pomeren). Prema podacima Udruženja za privatno obezbeđenje PKS, u Srbiji posluje 579 firmi koje se bave pružanjem neke od usluga obezbeđenja, a koje zapošljavaju oko 40.000 radnika. Po poslednjim informacijama sa sastanka gde su bili prisutni predstavnici MUP-a, broj podnetih zahteva za polaganje stručnog ispita podnelo je oko 350, a položilo oko 280 službenika.

- Broj se menja iz dana u dan ali ne drastično i zadovoljavajuće – kaže za "eKapiju" Zoran Milićević, sekretar u Udruženju za privatno obezbeđenje PKS.

Zašto je profesionalizacija potrebna?

Od decembra 2013. godine, kada je usvojena prva verzija, stupilo je na snagu više od 80% odredbi Zakona o privatnom obezbeđenju. Preostalih oko 20% odredbi uglavnom se odnosi na stručnu obuku i licenciranje, pa je produženje gorepomenutog roka uslovljeno isključivo zbog kašnjenja u donošenju podzakonskih akata koji su direktno uticali na primenu onog dela koji se odnosi na obuku, licenciranje službenika obezbeđenja, a samim tim i na licenciranje pravnih subjekata.

U Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP) ističu da će, obavi li se kako treba, licenciranje službenika privatnog obezbeđenja doneti standardizaciju usluge i mogućnost kontrole kvaliteta rada službenika i firmi koje se bave ovom delatnošću.

- Srbija ima najnižu cenu radnog sata privatnog obezbeđenja u celoj Evropi, koja se kreće oko 1 EUR po satu (neto), a 20 godina nepostojanja Zakona je odlučujuće uticalo na formiranje ovog sektora – njega je oblikovalo tržište i zato je ishod takav da je profit važniji od bezbednosti.

Prihvatanjem pomenute cene i ponuđač i pružalac usluga stimulisali su sivu zonu pa će profesionalizacija dovesti do propadanja, gašenja ili grupisanja najvećeg broja firmi u veće, objašnjavaju naši sagovornici.

- Okvirna procena je da će se isprofilisati ne više od 50-ak kompanija – kažu u BCBP.

U Udruženju privatnog obezbeđenja ističu da će primenom Zakona na tržištu opstati samo oni koji se pre svega odluče da razvijaju profesionalno svoje usluge. Ali, osim što će pružiti pouzdaniju zaštitu privrednim subjektima da efikasnije i bezbednije posluju, profesionalizacija privatnog sektora je potrebna i državi.

- Oko 45% ugovora privatne firme za obezbeđenje imaju sa državom i javnim preduzećima, pa će završetkom licenciranja sve strukture dobiti kvalitetniju, profesionalniju uslugu. Istovremeno, to će značiti i više cene nego do sada na tržištu.

Šta koči proces?

Profesionalizaciju privatnog obezbeđenja najviše koči ekonomska situacija firmi i loš materijalni status zaposlenih. Tu su i starosna struktura, ali i loš Zakon o javnim nabavkama koji favorizuje najnižu ponuđenu cenu, a ne ekonomski najpovoljniju ponudu koja bi direktno uticala na kvalitet odabrane usluge – objašnjava Zoran Milićević.

Bitan element koji utiče na proces licenciranja je i broj centara za obuku. Ona se za sada sprovodi u tek 6, iako ovlašćenja za sprovođenje obuke ima deset puta više centara u Srbiji. Za sada je, naime prema podacima Udruženja, 75 centara u Srbiji dobilo ovlašćenja za sprovođenje obuke ali samo po lokalitetu, odnosno mestu gde se nalazi centar, dok isti centar ne može vršiti obuku u drugom mestu ukoliko se ponovo ne akredituje.

Primera radi, objašnjava Milićević, ukoliko bi kompanija prijavila svoje službenike obezbeđenja za obuku jednom centru, a ista kompanija ima zaposlene na 45 lokacija, isti centar bi morao da se akredituje na svih 45 lokaliteta. Treba imati u vidu da firma ne može slati zaposlene, recimo, iz Sombora na obuku koja traje 17 radnih dana u Beograd. Zato se struka zalaže da se prizna i obuka na daljinu sa posebnim IKT (informaciono komunikacione tehnologije) opremom i platformom, a koja će važiti samo za teoretski deo obuke.

Da će produženi rok za završetak licenciranja biti ispoštovan, dodatno u sumnju dovodi činjenica da je obuku do sada završilo tek 1% od ukupnog broja zaposlenih u ovoj delatnosti, a da je potrebno izvršiti i bezbednosnu proveru svakog kandidata, što je jedan od uslova za licenciranje. Ovo bi moglo znatno da uspori ceo proces.

- Udruženje je na stručnom savetu Ministra dalo inicijativu i zahtev da se bezbednosne provere u takvim fazama rade daleko brže i efikasnije. Treba imati u vidu da je veliki broj službenika obezbeđenja u ranijim fazama i prilikom zapošljavanja obezbedilo bezbednosnu proveru, jer je taj elemenat u ozbiljnim firmama bio jedan od uslova zapošljavanja... Dakle ekspeditivan rad Policijskih uprava u ovom segmentu doprineće bržoj realizaciji obuke i kasnije u postupku licenciranja.

Pitanje finansiranja

Osim većeg angažmana Uprave policije, dalji proces profesionalizacije ubrzalo bi veće zalaganje ali i spremnost poslodavaca da zaposlenima pomognu u finansiranju licenciranja. Prema Zakonu o privatnom obezbeđenju polaganje stručnog ispita plaća službeno, ali je dozvoljeno da to uradi i pravno lice, zavisno kako se dogovore i kako svoje međusobne odnose mogu pravno urediti.

Problem je zapravo ko plaća obuku? Naime, član 49. Zakona o radu dvosmislen je u ovom slučaju i može se tumačiti svakako, pa se čeka odgovor od Ministarstva rada. Činjenica koja postoji na osnovu oba zakona je ta da je službenik obezbeđenja vlasnik licence kao i da se u ovim okolnostima primene zakona ne menja proces rada koji je isti, pa samim tim poslodavac nema obavezu da plati obuku, dok ako ima volju svakako da može...

Proces profesionalizacije inače obuhvata tri faze: prva je obuka službenika obezbeđenja i formiranje dokumentacije za obučenog sa potvrdom o završenoj obuci, druga faza je stručni ispit pred Komisijom MUP i ukoliko položi - konačno licenca.

Ivana Bezarević

Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Obezbedite siguran biznis" možete pročitati OVDE.