Kad je pesnik vide zapisa: "I najlepše sviću zore, tamo negde kraj Mokre Gore". I ne bi čovek znao reći da li je lepša kad sviće ili kad pada suton, kad mesec lagano obasjava sve proplanke, izvore i brda ove lepotice. Moraš je putniče videti, doživeti . A doživeti je samo možeš ako čuješ huk Ćire, ako se umiješ vodom sa Jovanovih izvora.
Opet ide Ćira...
Mokra Gora je selo koje se nalazi na granici između Tare i Zlatibora. Dok nije postala turistička atrakcija i destinacija bila je seoce sa nekih hiljadu stanovnika koje se kao i većina ljudi brdskih krajeva bavila poljoprivredom. Dugo je Mokra Gora bila naše neotkriveno blago, dragulj koji ili nismo znali ili nismo hteli tako dugo da pokažemo drugima. A ovde se ima šta i videti i pokazati. Pa nije ona bez razloga dobila ime Mokra Gora. Izvora kud god se okreneš, gore, šume... Sve do 1974. godine kroz Mokru Goru je prolazila pruga uskog koloseka. Ona je ovaj kraj povezivala sa Sarajevom. Godinama se parnjača probijala kroz stenovite tesnace i visoke useke između Šargana i Mokre Gore i pravila tu neobičnu putanju. Bila je ona prozor u svet ljudima ovog kraja. A onda je jednog dana ukinuše. Plakale su žene za Ćirom, muškarci odmahivali glavom i žalili što im uzeše ovaj prozor u svet. Sećali su se proroka Tarabića koji ipak reče "da će se obnoviti ovaj gvozdeni put kojim će opet ljudi ići, ali sada zarad zabave i uživancije". I bi baš tako. Zahvaljujući najpre udruženju "Šarganska osmica" Mokra Gora je poslednjih godina ponovo oživela. Ovoga puta kao prava turistička destinacija koja u ovo mesto između Tare i Zlatibora dovodi turiste sa svih strana da ih stari Ćira malo provoza. A stanovnik Mokre Gore koga ovde već smatraju starosedeocem je i filmski reditelj Emir Kusturica koji je na brdu Mećavnik, u Mokroj Gori napravio etno selo "Drvengrad".
Kao da se u njemu živelo...
A Mećavnik i Drvengrad na njemu nadvio se nad samu Mokru Goru. Visinski je na istom nivou sa železničkom stanicom Jatare kroz koju prolazi šarganska osmica. Drvengrad je etno selo u gradskom obličju i strukturi. U obliku je pravougaonika čija duža osa na jednom kraju ima ulaznu kapiju, a na drugom malu drvenu crkvu. Crkva je građena po ugledu na ruske drvene crkve i posvećena je Svetom Savi. U centralnom delu sela je trg popločan drvenom kockom i sečenim drvenim pragovima i opkoljen brvnarama. Brvnare su autentične i prenete, neke iz ovih krajeva a neke iz Bosne, u vidu skeleta i postavljane na kamene postamente. U svakoj od njih nalaze se i sadržaji koji su oličje jednog pravog grada: galerija, biblioteka, bioskop, poslastičarnica, restoran, Meridian banka, prodavica narodne radinosti ovoga kraja.
Stručni žiri briselske Fondacije za arhitekturu Filip Romije je ovo Kusturičino graditeljstvo proglasio najboljim arhitektonskim ostvarenjem u protekle tri godine u Evropi. Sam Emir Kusturica objašnjava Drvengrad rečima:" Izmislio sam grad koji izgleda kao da se u njemu uvek živelo. A nije nikad"...
Isprati mesec i dočekaj sunce...
Pažnju onih koji dođu na Mokru Goru pored šarganske osmice i Drvengrada privlače i mnogobrojni lekoviti izvori. Prema nekim podacima ovde se nalazi na desetine mineralnih izvora. Zbog činjenice da Mokra Gora leži na jednom od najvećih nalazišta niklom, većina izvora ima izrazito visok sadržaj rastvorenih jona. Međutim, nekoliko poznatijih izvora su lekoviti, ali jedan deo je i toksičan (otrovan). Najpoznatiji među lekovitim izvorima u Mokroj Gori su "Bele vode" za koje ovde kažu da su lekoviti za očne bolesti. Na par stotina metara od "Belih voda" su Jovanovi izvori, koj je narod od davnina tako krstio u slavu Svetog Jovana Krstitelja.
Ne možemo a da ne pomenemo prirodu koja ovde svoje čari nije štedela. Za one koji kreću put Mokre Gore valja reći da se Mokra Gora ne može ni videti ni doživeti za jedan dan. Treba sačekati i zoru i zalazak sunca i ispratiti mesec na počinak ovde na Mokroj Gori.
Ono što sigurno ovu lepoticu izdvaja od drugih turističkih destinacija je to što bez obzira na sve veći broj turista i posetilaca, broj noćenja, nije promenila ništa od svoje autentičnosti. Nećete ovde videti savremene višespratnice, velike vikendice. Ovde se kuće prave od drveta, pokrivaju ćeramidom, ovde je svaki restoran zadržao toplinu pravog seoskog doma. Ovde spremaju hranu po receptima baka. Ipak sve to valja doživeti... Jedna je Mokra Gora...
tekst: Nina Brašanac
poziv na pretplatu na časopis 
na www.casopishorizont.com
| 
| 
