Đorđe Vučinić, predsednik Udruženja za privatno obezbeđenje PKS - Neophodne su nam više cene usluga

Aktuelno stanje na tržištu privatnog obezbeđenja obeleženo je teškom finansijskom situacijom preduzeća, niskim cenama usluga, kao i nelikvidnošću prouzrokovanom neredovnim plaćanjem usluga – kaže u razgovoru za "eKapiju" Đorđe Vučinić, predsednik Udruženja za privatno obezbeđenje PKS.

- Situaciju dodatno otežava i neuređenost javnih nabavki koje sa jednim kriterijumom - najnižom cenom, prouzrokuju mnoge probleme. Nažalost, nema ni puno novih klijenata već se preduzeća bore za nove poslove snižavanjem cena i time sebi otežavaju poslovanje.

Cene rada privatnog obezbeđenja u Srbiji najniže su u poređenju sa ostalim evropskim državama. Punom primenom Zakona o privatnom obezbeđenju dosadašnje prakse dobijanja poslova na prijateljskoj ili stranačkoj osnovi bile bi zamenjene kvalitetom ponude, što bi značilo i više cene usluga od postojećih. Sve će, međutim, diktirati spremnost struke ka odgovornijem poslovanju, organizovanost javnih struktura, ali i ekonomska situacija.

- Nije cilj svake godine smanjivati trošak na obezbeđenju jer uskoro niko neće imati interesa da to radi i time stvara gubitak, a država i javni sektor se, kao najveći korisnik naših usluga, može pitati i koji kvalitet dobija sa ovako malim cenama i kakve štete ima - kaže Vučinić.

eKapija: Kakva je potražnja za uslugama privatnog obezbeđenja?

- Već nekoliko godina srpsko tržište je u negativnom trendu potražnje. Kriza i smanjenje troškova kao i korišćenje tehnike, koja nikad nije bila jeftinija, uz pomoć ljudskog faktora postaje najcelishodniji pristup savremene kompanije za privatno obezbeđenje. Činjenica je da se i država sve više oslanja na privatni sektor ali ima i dosta preduzeća koja imaju svoja interna obezbeđenja ili portirsku službu. Primenom Zakona o privatnom obezbeđenju možda će se pojaviti veća prisutnost privatnog sektora mada to ne znači rast tržišta. Takođe, Zakon ne poznaje portirsku službu.

eKapija: Poslovanje sektora privatnog obezbeđenja direktno je povezano sa poslovanjem cele privrede. Budući da ekonomska situacija nije zavidna možete li biti optimistični u pogledu budućnosti?

- Svako ko ozbiljno vodi svoje preduzeće i ima odgovornost i obavezu prema zaposlenima, klijentima kao i prema državnim obavezama mora biti optimista. Ali nije lako danas poslovati jer uspešne firme imaju potrebu i za proširenjem svojih usluga i potrebu za unapređenjem svoga poslovanja što iziskuje materijalna sredstva koja danas sektor privatnog obezbeđenja nema.

eKapija: Od decembra 2013. godine, kada je usvojena prva verzija, stupilo je na snagu više od 80% odredbi Zakona o privatnom obezbeđenju. Preostalih oko 20% odredbi uglavnom se odnose na stručnu obuku i licenciranje. Koji je glavni razlog što se postupak profesionalizacije odlaže?

- Primena Zakona je produžena na 01.01.2017. godine iz više razloga. Podzakonski akti su potpisani posle zakonom predviđenog roka i za toliko, pa i više, je produžen rok za primenu Zakona. Takođe sada je jasno da nije dobro što se steklo mišljenje da se ceo Zakon, odnosno primena Zakona odlaže do ovog roka, a ne samo proces licenciranja. Mi se zalažemo da sve ostale odredbe Zakona mogu biti primenjene danas.

eKapija: Kao razlozi za odlaganje primene Zakona navode se i nezainteresovanost poslodavaca i zaposlenih u sektoru privatnog obezbeđenja, te neorganizovanost MUP-a. Ko snosi veću odgovornost?

- Mislim da loša informisanost i stečena praksa da se nešto neće primeniti na vreme ili nikad je jedan od razloga što se ovome olako prilazi. Sve naše članice upozoravamo kao i sve one koji imaju svoja interna obezbeđenja, da je ministar Stefanović kategoričan da neće biti novog prolongiranja. Ujedno MUP je dao uveravanja da je kadrovski i organizaciono spreman da ispuni rokove koje je sam postavio.

eKapija: Da li je produženi rok za licenciranje pripadnika privatnog obezbeđenja - 1. januar 2017. dovoljan? Koji je po vama realan rok?

- Da li je ili nije je vrlo teško pitanje. Zakon je stupio na snagu u decembru 2013. i niko skoro dve godine nije ozbiljno shvatio da primena Zakona unosi mnogo promena u način razmišljanja, poslovanja i odgovornost. Takođe, zaposleni u svom statusu ili raznim statusima koji se primenjuju da bi se uopšte opstalo, sa niskim ili najnižim platama u našem društvu i sa vrlo neredovnim isplatama, suočavaju se sa novim materijalnim troškovima i razmišljanjem da li je ovo uopšte isplativo raditi. Međutim, proces mora da ide dalje i sada je zadatak zaposlenih i poslodavaca da pronađu najbolje uslove i prilagode svoj režim rada kako bi zaposleni mogli da idu na obuku i polaganje.

eKapija: Obuku za stručni ispit sprovodi 6 centara, a izdata su 75 rešenja ovlašćenja privrednih lica za polaganje stručne obuke. Kako to objašnjavate? Da li su pojedini centri za obuku favorizovani u odnosi na druge?

- Sada je stvoreno tržište centara za obuku i ono će regulisati koliko centara će raditi i u kom kapacitetu. U komori Srbije, odnosno u našem Udruženju, pristupamo formiranju grupacije centara za obuku kako bi na jednom mestu poslodavci i centri mogli da razmenjuju iskustva i unapređuju proces. Vremena nema puno i svi bi što pre trebalo da ovom poslu pristupe ozbiljnije. Ima delova Srbije gde svako preduzeće ima jednog ili dvoje radnika a da u nekim mestima nema više od 50 pripadnika privatnog obezbeđenja. U ovakvim slučajevima jako je teško organizovati obuku, i sada smo u inicijativi da se prihvati daljinski način obuke.

eKapija: Kako će činjenica da je obuku do sada završilo tek oko 1% od oko 40.000 zaposlenih u sektoru privatnog obezbeđenja uticati na kvalitet obuke?

- Kvalitet obuke zavisi od centara, odnosno predavača i samih polaznika, ali i od komisije za polaganje, koje kriterijume i standard primenjuje. Cilj obuke nije samo formalnost uz plaćanje, već i sticanje određenog znanja i veština jer se to posle mora valorizovati na tržištu.

eKapija: Da li ovakva situacija može da dovede pripadnike struke u još nepovoljniji položaj od ranijeg, ako imamo u vidu da su cene usluga već sada na jako niskom nivou?

- Privremeno da, ali dugoročno se mora desiti proces priznavanja svih relevantnih troškova koji su sastavni deo cene i to mora dovesti do povećanja cena. Naravno, i kontrolna delatnost svih preduzeća od strane državnih, inspekcijskih institucija će do toga dovesti. I sama država i javni sektor kao najveći korisnik naših usluga treba da toga bude svestan i vidi u tome svoju korist. Nije cilj svake godine smanjivati trošak na obezbeđenju jer uskoro niko neće imati interesa da to radi jer stvara gubitak, a država i javni sektor se mogu pitati koji kvalitet dobijaju sa ovako malim cenama i kakve štete imaju.

eKapija: Koji su razlozi što su cene rada i zarade zaposlenih u sektoru privatnog obezbeđenja u Srbiji najniže u poređenju sa ostalim evropskim državama?

- To je posledica strategije razvoja naših preduzeća i višegodišnje ustaljene prakse začinjene ličnim, prijateljskim i stranačkim načinima dobijanja poslova koji podrazumevaju i niže cene od postojeće, što rezultira najnižim cenama i najnižim platama. Primenom Zakona na tržištu će opstati samo oni koji se pre svega odluče da razvijaju profesionalno svoje usluge, a to će koštati više nego do sada na tržištu. U krajnjem slučaju, država treba da izračuna koliko novca iz budžeta dosadašnjom politikom ode u sivu li crnu zonu sa najnižom cenom sa kojom se ne može isplatiti plata i doprinosi, što je za državu i budžet čist gubitak.

eKapija: Vaše Udruženje se zalaže da se prihvati Direktiva o javnim nabavkama 2014/24/ EU koja propisuje obavezan izbor kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude kod izbora usluge obezbeđenja. Koliko je i zašto implementacija ovog kriterijuma hitna?

- Upravo iz razloga ekonomskog interesa naših preduzeća i boljeg tenderskog postupka. Na kraju i za korisnike naših usluga to će biti efikasnije ako ne i jeftinije. Međutim i poslednjim izmenama Zakona naša oblast nije prihvaćena i naša borba se nastavlja. Računamo da ćemo uz razumevanje i podršku nadležnih u narednom periodu u tome i uspeti, i naravno u procesu evropske integracije to je obaveza.

eKapija: Podaci govore da je u svim evropskim državama sve veća prisutnost kompanija za privatno obezbeđenje, a da se broj zaposlenih u državnoj službi bezbednosti smanjuje. Kako vidite razvoj saradnje privatnog i javnog sektora u narednom periodu u Srbiji?

- Tu su veliki potencijali za obe strane i tu sam više nego optimista. Ujedno to je proces koji će trajati i pratiće i ekonomsku i političku situaciju u državi. Ali sve ono što se negde desilo i traje biće i kod nas, s tim što je bolje i celishodnije što pre, jer svako neprihvatanje i odlaganje promena nas je i do sada skupo koštalo.

Ivana Bezarević