Iza subotičke "Zorke" ostao ekološki problem - Od ponosa industrije istorijsko zagađenje

Grad Subotica ušao je u završne pregovore sa privatnom firmom "Zorka kop" oko kupovine tridesetak hektara na prostoru bivše Hemijske industrije "Zorka". Kako je izjavio gradonačelnik Jene Maglai, gostujući na lokalnoj televiziji, vrednost zemljišta za koji je grad zainteresovan iznosi oko 67 miliona dinara, ali će koštati duplo manje, jer će se "prebiti" sa poreskim dugom "Zorka kopa" upravo za ovu nekretninu.

Plan je da se na ovom prostoru izgradi neka vrsta privredne zone za lokalna mala i srednja preduzeća. Pre toga, grad će morati da se uhvati u koštac sa ozbiljnim problemom istorijskog zagađenja na tom području. "Zorka" je na ovom prostoru 106 godina proizvodila veštačko đubrivo, a veći deo tog vremena mere zaštite životne sredine ili nisu bile poznate ili se o njima nije vodilo računa.

– Ponosni smo na našu industrijsku prošlost, ali u pojedinim segmentima ona nam je ostavila i velike probleme – kaže za "Politiku" Žika Reh, sekretar Sekretarijata za poljoprivredu i zaštitu životne sredine. On dodaje da Subotica u tome nije nikakav izuzetak, Srbija je puna kontaminiranog zemljišta, koje je za sobom ostavljala hemijska industrija. Postoji mogućnost da se sanacija terena obavi kroz IPA prekogranični projekat, zajedno sa mađarskim gradom Kečkemetom.

Svaki Subotičanin će reći da je "Zorka" bila najveći zagađivač okoline, ali kakve je rane nanela i koliko su duboke za sada nije moguće tačno utvrditi. Fabrika je posle prodaje 2010. godine sravnjena sa zemljom, a Fond za zaštitu životne sredine finansirao je analizu zemljišta. Nova studija je urađena i sada tokom pregovora sa vlasnikom parcele, ali nijedna nije dovoljno detaljna.

– Potrebna je sveobuhvatna studija sa dovoljno reprezentativnih uzoraka, na osnovu kojih može da se uradi program sanacije i remedijacije terena. Ukoliko budemo imali ekološku sliku sa većom "rezolucijom", odnosno sa više podataka, program remedijacije će biti jeftiniji i efikasniji – navodi Reh.

Kako je navedeno u izveštaju iz 2010. godine, od 20 ispitanih uzoraka 18 je okarakterisano kao opasan otpad, a nova ispitivanja zemljišta, uzeta sa 11 lokaliteta, pokazala su da je na čak šest koncentracija bakra iznad remedijacione vrednosti, a na po jednom mestu u koncentraciji koja zahteva sanaciju terena prisutni su hrom i živa.

Reh objašnjava da su remedijacione vrednosti uvek nešto više, ukazujući da su ugrožene osnovne funkcije zemljišta, koje zahtevaju saniranje. Grad je zainteresovan za deo parcele gde su nekada bile kancelarije, a ne proizvodni pogoni, a prisustvo teških metala i u toj zoni ukazuje na migraciju zagađivanja.

Kao jedna od opasnih sirovina označen je i fosfogips, nusproizvod u procesu nastanka fosforne kiseline. Fosfogips je nezgodan i zbog toga što količinski višestruko premašuje finalni proizvod, pa svaka proizvodnja fosforne kiseline podrazumeva deponije u vidu malih planina. Reh ističe da je kod ovih deponija zabeleženo zračenje koje je veće od prirodnog zračenja u okruženju, ali to još uvek ne znači da je i radioaktivno.

– Kao sirovina korišćeni su fosfati iz različitih krajeva sveta, koji sa sobom donose i različite nečistoće, među kojima su i radionuklidi, čija količina varira u zavisnosti od porekla sirovine. Fosfat vulkanskog porekla ima relativno malo urana, za razliku od sedimentnog koji ga ima višestruko više. Ono što je bitno jeste da fosfogips ne spada u radioaktivni otpad – kaže Reh.

Koliko će vremena biti potrebno za nove analize, ukoliko grad postane vlasnik parcele, kao i koliko će koštati remedijacija terena, sada se ne može reći. Ipak, na taj način se rešava samo deo problema, jer u vlasništvu "Zorka kopa" ostaje još oko 25 hektara nekadašnjeg industrijskog prostora "Zorke", i to upravo onog gde je skladišten fosfogips. Zakonodavac nije predvideo rok do kada vlasnik mora da sanira zagađeni teren.