(Ekonomist) Branislava Pavlović, gen. dir. Sojeprotein, Bečej - Listing privlači investitore

Branislava Pavlović

Bečejsko preduzeće za preradu soje Sojaprotein (Belex: SJPT), krajem avgusta trebalo bi da se nađe na A listingu Beogradske berze. Na taj način bi akcija tog preduzeća trebalo da bude interesantnija stranim investitorima, ali bi i njena vrednost trebalo da bude veća. „Akcija Sojeproteina sa cenom od oko 23.300 dinara i sad ima značajnu vrednost s obzirom na to da je tržišna kapitalizacija kompanije oko 25 milijardi dinara. Akcijom se krajem aprila trgovalo po ceni od 33.497 dinara, tako da je pad koji je u međuvremenu usledio samo posledica nedavne raspodele oko 40 odsto dobiti“, pojasnila je u razgovoru za Ekonomist generalni direktor Sojeproteina Branislava Pavlović. Ona smatra da bi zahvaljujući izlasku na listing, vrednost akcije uskoro trebalo da se vrati na maksimalan nivo, a da bi sa objavljivanjem prospekta preduzeća sa svim značajnim informacijama o poslovanju, tržišnoj poziciji i strateškim planovima razvoja, njena vrednost trebalo da bude još veća.

Viktorija grupa je vlasnik oko 37 odsto akcija Sojeproteina, a ostali akcionari su uglavnom strani investicioni fondovi.

Da li je takva ozbiljna vlasnička struktura na neki način i izgurala preduzeće na listing?
B. Pavlović: Smatram da je Sojaprotein dosadašnjim poslovnim rezultatima privukla međunarodne profesionalne investitore, a ujedno i stvorila uslove za izlazak na A listing Beogradske berze. Isplaćivali smo dividendu, redovno obaveštavali javnost o poslovanju i objavljivali transparentno godišnje i kvartalne rezultate, a profit je iz godine u godinu bio veći. U prvoj polovini ove godine kompanija je imala ukupan prihod od 5,3 milijarde dinara. Ukupna neto dobit kompanije istovremeno je bila 435,6 miliona dinara, što je 65 odsto ukupne prošlogodišnje dobiti ili rast od 90 procenata u odnosu na prošlogodišnju šestomesečnu dobit.

Kažete da je kompanija dobra i da su akcionari zadovoljni, ali je na Beogradskoj berzi, ponuda akcija preduzeća svakodnevno nekoliko puta veća od tražnje. Kako to komentarišete i ko to prodaje akcije?
B. Pavlović: Do takvog odnosa ponude i tražnje uvek dolazi kad dođe do raspodele dobiti u akcijama. Nedavno smo raspodelili deo dobiti u iznosu od 714 miliona dinara, što znači da sad svaki akcionar ima 40 odsto više akcija nego ranije. Sa druge strane, ne treba zaboraviti da su mnogi radnici stekli akcije besplatnim upisom ili kupovinom na berzi po nižim cenama, a zahvaljujući raspodeli dobiti poslednjih godina. Istovremeno je vreme letnjih odmora kad mnogi investitori često odlučuju da prodaju nešto akcija radi povećanja kućnog budžeta ili odlaska na odmor. Trenutno imamo 4.300 akcionara, od čega su oko dva odsto zaposleni.

Ove godine je došlo do značajnog rasta cena žitarica na svetskoj berzi, a Srbija je počela i sa proizvodnjom biodizela. Da li je zbog toga preduzeće ove godine ostvarilo bolje poslovne rezultate?
B.Pavlović: Da, došlo je do porasta cene uljanih kultura, ostalih žitarica kao i sojinog ulja i sojine sačme, a razlog je sve veća tražnja za tim sirovinama s obzirom na to da je sve aktuelnija proizvodnja i potrošnja biodizela i bioetanola. Pored toga, znatno su smanjeni prinosi zbog velikih suša, tako da su svetske cene otišle dosta visoko, što je uticalo i na domaće cene. Prošle godine cena sojinog ulja u Srbiji bila je 40 dinara po kilogramu, dok se ove godine kreće između 45 i 50 dinara. Najveću količinu sojinog ulja prodali smo firmi Viktoriaoil za proizvodnju biodizela, deo je plasiran domaćim proizvođačima biljnih ulja i masti, a izvezli smo oko 3.300 tona vrednih oko 22,5 miliona evra. Svetsko tržište ima značajnu tražnju za našim proizvodima, pogotovo sa sojinim uljem i lecitinom koji se koristi u konditorskoj industriji.

Vlada Srbije je početkom avgusta donela Uredbu kojom se zabranjuje izvoz žitarica. Da li su i koliko takve mere nanele štetu Sojiproteinu?
B.Pavlović: Bez obzira na to koliko Uredba bila nepopularna sa aspekta sprečavanja slobodnog tržišta za koju se svi zalažemo, u situaciji kad je suša elementarna nepogoda, čini se da je ova mera bila nužna i opravdana. Ove godine je inače manje zasejano uljanih kultura, pogotovo suncokreta, pa je i pored suše već u startu postojala opasnost da će biti manje sirovina za potrebe domaće privrede. Za Sojaprotein ova mera može da ima samo pozitivne efekte s obzirom na to da će sirovina da ostane u zemlji.

To znači da vam ni ovogodišnja suša nije naškodila?
B.Pavlović: Tačno, ali ne treba zaboraviti da je prošla godina bila rekordno rodna. Prosečan prinos soje bio je tri tone po hektaru, a mi smo prošle godine otkupili najveće količine zrna soje otkad fabrika postoji (ukupno 340.000 tona). Ove godine smo ugovorili proizvodnju soje na 100.000 hektara i suncokreta na 40.000 hektara. Očekujemo takođe da otkupimo još 180.000 tona zrna soje i oko 70.000 tona suncokreta. Kako imamo nešto prelaznih zaliha, suša ne bi trebalo da nam nanese štetu u pogledu snabdevanja sirovinama, te bi sa novim rodom trebalo da imamo dovoljno zrna za proizvodnju punim kapacitetom kako u Sojaproteinu, tako i u Viktoriaoilu.

Uostalom mi godinama imamo dobre odnose sa proizvođačima. Svake godine avansiramo proizvodnju u semenskoj robi, mineralnom đubrivu, zaštitnim sredstvima, gorivu, sojinoj i suncokretovoj sačmi kao i davanju novčanih avansa. Na taj način smo ove godine unapred isfinansirali 30 odsto naših ukupnih potreba za sirovinama, odnosno 66.000 tona zrna soje i 27 .000 tona suncokreta, u šta smo uložili oko 20 miliona evra. Za preostale količine potrebno nam je još 46 miliona evra. Sirovine isplaćujemo vrlo brzo, sa rokom od tri do sedam dana od dana preuzimanja.

Kažete da Sojaprotein dobavljačima plaća u kratkom roku, a da li vi imate problema sa naplatom?
B.Pavlović: Mogu vam reći da nemamo. To su uglavnom naši stalni i pouzdani kupci, koji nam uredno i blagovremeno plaćaju. Rokovi naplate se kreću od 15 do 30 dana.

Kolike su planirane investicije?
B.Pavlović: Do kraja septembra treba da završimo izgradnju kotlarnice kapaciteta 15 tona pare na sat. To je najznačajnija investicija u ovoj godini u vrednosti od oko 1,5 miliona evra. Dosad smo kao energent koristili gas, što je našu proizvodnju činilo skupljom, a prema našim procenama sa novim kotlom godišnje bi trebalo da uštedimo oko 1,5 miliona evra. Prošle godine smo samo za gas godišnje dali oko tri miliona evra, dok ćemo za novi kotao koristiti sojinu slamu i silosni otpad. Takođe, započeli smo izradu projektnog plana, koncepcijskog rešenja, izvođačkog projekta i odabir isporučioca opreme za izgradnju fabrike sojinih proteinskih izolata i koncentrata koji se koriste u mesnoj, industriji zdrave hrane i konditorskoj industriji. Vrednost ukupne investicije procenjuje se na 25 do 30 miliona evra, a fabrika bi trebalo da počne da radi krajem maja 2009. godine. U Evropi postoji jedna fabrika za proizvodnju izolata u Belgiji, a postoji i dva proizvođača u Americi. Cena izolata na tržištu je tri hiljade evra po toni.

Koliko bi nova fabrika trebalo da poveća profit Sojeproteina i da li izolate planirate da plasirate uglavnom na domaće tržište?
B.Pavlović: Naš proizvod bi bio od genetski nemodifikovane soje i stabilnog kvaliteta, što nam omogućava da ga plasiramo na tržišta Evropske unije, Rusije i zemalja bivše Jugoslavije. Kapacitet fabrike projektovan je na 15 hiljada tona godišnje, što predstavlja svega dva odsto od ukupne potrošnje izolata u svetu. Srbiji je godišnje potrebno oko 1,5 tona izolata, dok bi ostatak izvozili.

Sa druge strane, sa plasiranjem ovog proizvoda po ceni od 2.000 evra po toni, ukupan prihod Sojeproteina bio bi veći za 30 do 40 miliona evra, dok bi se bruto dobit povećala za deset miliona evra ili 35 do 40 odsto od ukupnog prihoda.

Branislava Pavlović

Dosad ste sve investicije finansirali iz sopstvenih sredstava i bankarskih kredita. Kako planirate da finansirate novu fabriku?
B.Pavlović: Planiramo da uradimo dve nove emisije akcija u vrednosti od 25 miliona evra. Prvu emisiju od oko 12 miliona evra trebalo bi da uradimo već krajem septembra ove godine, a narednu emisiju za godinu dana. Sad planiramo da emitujemo 50 hiljada akcija, a cenu akcije bi trebalo da odredimo u skladu sa prosečnom cene akcije Sojeproteina na berzi za poslednja tri meseca ili pola godine.

Neke investicije ste finansirali iz bankarskih kredita. Koliko je preduzeće zaduženo?
B.Pavlović: U prvoj polovini ove godine u odnosu na isti period lane smanjili smo kratkoročne obaveze za oko 38 odsto na 1,5 milijardi dinara. Kad govorimo o dugoročnim obavezama one se najpre odnose na standardni kredit za finansiranje otkupa sirovine koji ima tretman dogoročnog, jer se kreditna linija povlači iz inostranstva, a koji se svake godine koristi u ovu svrhu.

Srpsko tržište žitarica ne slovi baš za konkurentno s obzirom na to da se godinama nije ulagalo u poljoprivrednu proizvodnju. Kako biste ga vi ocenili?
B.Pavlović: Ako posmatramo situaciju u regionu, mislim da smo konkurentni s obzirom na to da postoje tržišni viškovi koje izvozimo. Postoji problem jer Srbija dugo nije ulagala u poljoprivrednu proizvodnju, a takođe se nije vodilo računa o primeni agrotehničkih mera i sistema navodnjavanja kojih nema dovoljno, a postojeći su zapušteni. Na primer, od ukupno 4,7 miliona hektara obradivih površina, oko 40 hiljada hektara je pod sistemom za navodnjavanje, što je oko 0,5 odsto, po čemu smo čak i iza Albanije. Činjenica je međutim da Srbija ima potencijal, da tržišne viškove možemo da izvezemo, da imamo prerađivačke kapacitete kao i da kroz izvoz finalnih proizvoda možemo da utičemo na smanjenje spoljnotrgovinskog deficita.

Bogati akcionari

Ko je pre tri godine imao deset akcija Sojeproteina danas ima 23 akcije. Soja protein je naime u poslednje tri godine uradila tri raspodele dobiti u akcijama, i to za 2004. godinu u iznosu od 20 odsto, a za 2005. i 2006. godinu, po 40 odsto.

Akcija Sojeproteina jedna je od najlikvidnijih i najprofitabilnijih hartija na Beogradskoj berzi. Ko je početkom godine kupio akciju preduzeća za 12.000 dinara, samo četiri meseca kasnije mogao je da je proda za nepunih 34.000 dinara. Nakon što je urađena raspodela dobiti od 40 odsto, akcija je pala na oko dvadeset hiljada.

Priče o sve skorijem izlasku preduzeća na listing „pogurale“ su vrednost akcije na oko 23.000 dinara, a odnos tržišne i knjigovodstvene vrednosti (PB) na 4,36.

Leskovčani, verni kupci

Finansijski izveštaj Sojeproteina „oseti“ svaku leskovačku roštiljijadu, sabor u Guči ili kobasicijadu. Bečejsko preduzeće naime, mesnoj industriji u Srbiji godišnje proda oko 2.200 tona teksturata soje. Veliki kupci su i konditori koji uglavnom potražuju sojino brašno i lecitin, te pekarska industrija i preduzeća koja se bave proizvodnjom biljnih ulja i masti, kao što su Vital i Dijamant.

Sojaprotein od ukupnog izvoza, oko 32 odsto izveze u zemlje Evropske unije, prvenstveno Nemačku, Francusku, Austriju, Poljsku i Grčku. Oko 16 odsto izvoza čini Rusija, 22 odsto Švajcarska, a ostatak zemlje bivše Jugoslavije. Najveći kupac je švajcarska firma Ameropa koja se bavi trgovinom, zatim češki Neste i italijanski i španski konditori koji uglavnom kupuju lecitin.

poziv na pretplatu na

Branislava Pavlović